Сион

Евангелпчки пасторп не слажу се у оваквом мпшљењу са рпмско-католичким свећеницима, усљед чега су они евангеличкп пастори, што живе у Риму, у Фебруару месецу 1872 год. позвали на спор римскокатоличке богослове , обећавајући се да докажу у јавној седници, да Ап. Петар нпкад није био у Риму. — Папа Пије IX. дозволио је својем духовенству да прими овај позив, па је још сам одредио знаменптије своје богослове, да оборе тезис, што пм је предложен. — Спор овај држан је 9 и 10 Фебруара у сали Тибарске Академпје, где је било и многобројног народа. — Римски богослови морали су много да попусте, — бар нећеју више повторавати своје твр1)ење да је ап. Петар жпвео више година у Риму. — Доцније су писалп у новпнама, да је се Напа љуто кајао што је допустио овај спор, па је с тога после наредпо да се чини тродневна молитва у храму св. Петра радн умилостивљења његова и да се измолн од њега опроштај за ову нехотичну поругу, што му је учињена. Ево- како је текао овај спор: Председник Тостп, пошто је објавпо да се почиње спор и прочитао за тнм из повпна иредмет спора, казао је, да ће г. Фраческо Шпјарелп евангелпчки пастор, помоћу података, узетих из Библије и Саиса св. Отаца, да докаже, да св. Петар никад није бивао у 1 Ј иму. Хаваци. Г. Г. Председннци, дозволпте ми да кажем једну реч. Мп смо се овде сакуиилп у цељи религиозној, а не радн каке театралне п световне потребе ; с тога сам ја мншљења да се седнпца отворп молитвом и као што нпко, по мојем мишљењу, не може одрицати молитву. што нам је предана од Исуса Хрпста, то ја предлажем, да когод гласно очита: „Отче наш." Држим да се овоме вико не може протпвптп? Каноник Фабијано одговара, да је се свакн, који ће учествовати у снору, без сумње, иомолпо Богу за себе п с тога нпје нужно да се молитва јавно чпта. Прсдседник Тости усваја мишљење канонпка. Председник кнез Камаанијано нредлаже, да се сваки пре спора у себи помолп Богу. Пошто је прошло неколпко мпнута председник Тости позове г. ШаЈарелп да чита свој састав. Шијарели. Госиодо ! Ја би радо уступпо мојим друговпма, који су пскуснији од мене, ту част, да расветле овај предмет нашега спора, да се нпје још раније удесило тако, да ја, којп сам и пзазвао овај спор, морам п да га започнем. На том основу ја, узда-