Сион

јући се, не толико на своје сопствене веома незнатне силе, кодико на непобитност Факата, — ево излазим иред вас да докажем неправилност веровања римо-катодика: да је св. Петар живео у Риму и да је ту основао арвосветитељску катедру (роп1Шса1>о). Све, што су катодички богосдови досад по овоме предмету наводиди, може да се искаже овима речима: св. Петар дошао је у ЈРим 2-ге године царствовања имаератора Клавдија, т. ј. 42-е године иосле рођ. Христова, иа је ту био ирво-свештеник 25 година, а затим је иредан на мучење 66-е године у време имиератора Нерона. Но ја ћу, противно овоме веровању, да докажем, да св. Детар између 42 и 66 год, посде рођ. Христ. није био у Риму нити оснпвао ту своју катедру, а почем није био у Риму у реченом времену, онда није могао бити ни првосвећеник у том месту кроз 25 год. п претрпети мучење у 66 год. у време Неронове вдаде. Ми имамо уверења, да Петар није могао доћи у Гим у 42. години посде рођ. Христ., датамо оснује своју катедру из ових узрока: На основу најтачнијег н обштепризнатог рачуна ученога рпмскокатодичког проФесора бердинског универзитета ЕдендорФа, рачуна се, да је апостод Павде прешао у хришћанство иди у 39. годинн, идп бдизу око те годпне после рођ. Хр. У посланици овога Апостода Гадаћанпма читамо ово: „но кад је Вог, који ме је изабрао још у утроби матере моје и позвао својом благодаћу, саизволео да покаже нреко мене својега Сина, да га ја проповедам међу незнабошцима, — ја се од тада нисам саветовао са телом и крвљу, нитп сам пошао у Јерусадим к онима, који су пре мене биди апостоли, него сам отишао у Арапску и опет сам се вратио у Дамаск. Затим сам, после три године, отишао у Јерусадим, да се видим са Петром, н бавио сам се код њега петнајест дана" (I, 15—18). Дакде, три годнне посде предаза Павдова у Хришћанство, значи, да је овај апостод управо у 42 години после рођ. Хр. походио Петра у Јерусалиму и у то време Петар још није могао бити у Риму. Но може когод рећи, да је Петар одма после тога отишао управо у Рим? Да видимо. У дедима апостолским, пошто је споменуто о овом истом путовању Павдовом у Јерусалим, речено је: „а дркве по свој Јудеји, Гадилеји и Самарији бејаху на миру и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утјехом св. Духа. И догоди се, да Петар. кад је обилазио све, дође и к светима, што живљаху у Лиди. Тамо он наће некога човека, ио имену Енеја, који већ осам година дежаше на иостељи, јер беше узет. Петар муЈрече: Енеје, исцељује те Ис. Христос, устани и намести сам себи постељу;