Сион

71

ово: Кад је умукла прва проповед (хришћанства) у српској земљи п почеде се множити различите јереси, они који су управљади земљом, нису се ни најмање старали о истребдењу јереси. У овоме времену патријаршија грчка изгуби већину своје иастве у азијској страни, коју су отргди мухамеданди, па се старала да то надокнади" нокршћењем словенскога света, но у исто доба догоди се распра између грчке и римске патриаршије около неких чланака вере а главно је о црквеном преобладању над славенима балканскога полуострова. И римски је папа слао свештенике и проповеднике, и грци су слали свештенике и проповеднике па није било успеха с тога, што се вера није могла оснажити у народу на туђем језику. Грци, видећи да не могу да осигурају успех на грчком језику, спреме Кирила 1 ) и Методија — солунце, које учити није се устезао ни најнаученији грк онога земана Фотије; они и склопе словенску азбуку и нреведу свете књиге на словенски језпк у другој половини IX стол. и тиме Грци задобију словенска племена за исповедање православно-грчке вере. Та римско-цариградска борба, продужена, унесе раздор у српска племена. Одтален дође те страшни Гиљдебранд — Глигорије / VII, пред којим су цареви клечали и опроштаја тражили, кнеза српског Михаила назива не само краљем словенским ■ сдшндкк 1 |лрсвћ стронтелћ, шке нлрш|дст се логофстк мослд /,л нгего (Констлнтннл) дл се пн ск цдремк оуунлк прТнде кк Цлрнгрлдоу .... нлкмкк годмдтнкио .... омироу н гесомнтрнТн н оу лккл н оу фот -е дТ'длектн1|1: н кксимк фулосшфкскмнмк оууснТемк .... Н рнторнкТн н лрнткмнтнкТн н дстрономТн н моуснкТн скердкк сккорк ||лрк, н прцукл Коикстлнтннд . . . Д1|1е ш.гмотк коуккм кк е^мкк скон. реус ||др: дђдк мон н штмјк мон н инн мшо/и нсклше того, н-ксоутк шкрмн, лц1е тм хофешн, можетк сТе тект. Когк длтн II . . сложн пнскмсмл н ндуетк кескдоу пнслтн егангекскоу: мскпркл г,к слопо .... II кк^кеселн се цдрк н послд его с длрм многм н пнсл: Дд н км прнуктете се келнкмхк к^мцвдћ, нже слдкетк г,огд сконмк н^нкош, .... ii ii ослл.х (01.11. . . .