Сион

72

него и својиж сином; Папа Јован X тако исто ласка Томислава кнеза хрватског да неодступи од латинске цркве; Грди опет бране и штите рашке жупане, као приврженике грчке вере, па чак и Грди и латини т. ј. и латинска и источна црква признадоше за свеца српског кнеза Владимира (св. Јовапа). Из овога се види, да су једна српска племена нодпадала под црквену управу спљетског и драчког епископата и то махом приморје, где је био јачи утицај талијански, а друга су спадала под црквену грчку управу, махом они на копну и који су били ближе грчкој на. пр. Рашчани. По смрти Часлава, кад се племена одвоје једна од других и ослабе, римска црква устане противу словенске службе и кародњег језика у цркви и на два црквена спљетска сабора у X и XI стол. уништи словенску службу и словенску азбуку решивши : да се ни један епископ ни српски ни хрватски не усуди у будуће постављати м'а кога за свештеника, за кога зна, да зна словенски језик, а и сами да не служе службу божију на словенском језику; Методије буде нроглашен за јеретика, а његова наука осуђена као јерес. Хрвати и остала српска племена ближа Италији овим буду оцепљени од братске заједнице и у XI ст. у црквенском обзиру подпадну под Рим, а у политичком под Маџарску. Грци нису гонили словенски језик, и службу зато, што су били силни рашки жупани о бојевима грчким којих и прича Анна Комненова, па кад то нису могли чинити, они се задовоље тим, да у Рашкој бивају владике и свештеници Грци. Одавлен дође, да се неразвије народња књижевност ни код једних ни код других. Зато и налазимо најстарије књижевне споменике код оних словенских племепа, где се најнре и одпочело народње свештенство, па у колико се свештенство и држава крепила, у толико се више множила и књижевна. дела. У овоме времену, кад се племенске поглавице управљале по личним користима, обраћајући се час Риму, час Цариграду, кад су били у иајвећем току страни утицаји,