Сион

99

ааше се с народом сносећи тешки јарам робства, па се још тешве удружише — по пропасти државне власти — са народом и заједно пригрдише једну општу тежњу и жељу, радећи и молећи се о избавдењу из ига агарјанскога. Од тога доба в ера и народност, као једна тврда и непомична стена одбијаху од себе кроз векове туђински нападај, живише за бољу будућност. И патријарси, као иредставници вере и цркве са оним кругом власти, која припадаше цркви, очуваше, у лицу пећских патријара и спомен на пређашњу политичку власт и будише моралну снагу у народу, о чему су тврди сведоци многобројне цркве и манастири изнова озидани и стари оправљени, а да и не говоримо, како српски народ и нема друге књижевности, осим оне, коју су му дали црквом школовани људи. И српска архитектура одгајена и однегована под крилима српске цркве и православне вере, оставила је оне дивне споменике, којима се свет диви .... Ми нећемо наводити читав низ пастира, који су са самопрегоревањем жртвовали себе за цркву и народ, али не можемо а да не споменемо српског патријара Гаврила који је чак у Москви 1655 г. тражио милостиње п помоћи за избавлење. Њега су Турци ио долазку обесили. За патријара Пајсија , који је покрио косовску Грачаницу , вели се у једној листини: „Наш је патријар стар; њему има више од сто го дина. Он је у тавници у Турским оковима." . . Турци су ударили на Пећску српску патријаршију годишњег данка 70.000 акче. У свему осталом патријархат је српски био самосталан. Патријарасу бирали митрополити и владике. Оваквом законитом патријару морали се покоравати сви хришћани источне и западне вере без раздике; ако-ли би што скривио, његова се парница расправљада у Цариграду. У Ферманима патријарховим обично се ређале све српске области патријархата, из чега се види, где живе Срби. Обично се у Ферманима ређале ове области: