Сион

152

Почињући са најдаљим, настаријим Истоком, т. ј. Китајем, видимо , како је породично начело у свој својој ирвашњој простоти проникло сав друштвени живот те земље. Богдихан је, по теорији шу-кинга, ошнти отац свију својих поданика и има над њима неограничену очинску власт. Мандарини су његова сгарија деца; а они, што су до мандарина — млађа, итако даље иде та социјална јерархија теобухвата свудржаву, да двеста и педесет милијуна становника чине, бар у мисли, као неку породицу, која се услед природног множења развила и нарасла до колосалних размера. У државама теократским, где је друштвено уређење било основано на разлици каста, као у Инђији и Мисиру, сачувало је племенско начело исту таку силу , јер се и сама подела на касте оснивала у главноме на племенској разлици. Тако три поменуте касте у Инђији — брамини, кшатЈЈије и вајси нису били налик ни по боји коже, ни по језику, ни по умним способностима на четврту касту праставовника — судр е , које су нокорили аријски завојевачи, што су дошли са севера. Тако су исто и у Мисиру више касте по свој прилици били дошљаци из Мероје, као што се пре мислило, или из предње Азије, како мисле неки новији мисиролози; но је ван сваке сунње, да су ти дошљаци нокорили племена, која су живела но Нилској равници и која су у потоње доба о г> разовала потчињене, ниже бесправне класе друштава. Друштвено уређење Јевреја било је чисто натријархално. Они су били раздељени на дванајест колена, којима су управљали родоначелници или старешине. Тако је то уређење у неколико остало и доцније под царевима. У деспотскнм државама старога истока: Вавилопији, Асирији, Миђији, Персији — уплив племенског начела био је далеко мањи, јер су ту сви без разлике рода и племена били робови једнога. То је била прва једнакоет људи, но жалосна једнакост оиштега робввања. У осталом и ту налазимо на сваком кораку привилегије расе. Подела персијског народа