Сион

810

враљевском вепцу 1 ), а то посланство бидо је у време, кад је св. Савва већ као архијеиискои управљао српском јерархијом. Дакле и ово служи, као један <з>акат, да је св. Савва хиротонисан пре 1220 год. — Што се нак тиче лица, које га је за епископа посветило, то је сасвим друго питање, које такође треба разсветлити и нан, по могућству одговорити. Повеља св. Савве, коју му је Герман дао, као и многи летописци и историци и његови животониси сведоче, да је цариградски натријар Герман хиротонисао св. Савву. Списак псточних патријара и животописи св. Савве говоре, да је Герман управљао цариградском патријаршијом или од 1226 (по сниску) или од 1221 године (по животопису), па према овоме изилази, као да Герман није могао хиротонисати Савву, ношто већ држимо, да је св. Савва носвећен 1219 г. Но како и ова два једина Факта несу међу собом сугласна у броју година, то не можемо ни једном покдонити наше новерење. Најзад, ако је баш и истина, да је Гермапов нрејемник Мануило на патријаршком ирестолу седио у 1221 години, као што животописи св. Савве сведоче, то и пак није могао ире бити иатријаром. Врло је могуће, да је Герман био нре Мануила иа царигтадској патријашкој катедри, па га је крстоносна. војска из Цариграда прогнала и овај у Никеју отишао; а на месго њега буде ностављен Мануило. Но доцније — пошто се мало умирило — оиет је Герман у Цариград дошао и место патријашко заузео а Мануила протерао. Ову могућност доказују нам и данашњи призори, који се у цариградској патријаршији врдо често јављају. Случава се и данас да једно лице но трииут нрогони се са патријашке стодице и опет на исту враћа. На осиову свега реченог држимо, да је Гермаи, иатријар цариградски хиротонисао св. Савву, и то, кад је се у Никеји бавио. Ово ће нам још боље расветлити и сами ход ствари, кад разгледамо како је и на који начин св. Савва измолио у цариградског натријара и грчког императора самостадну архијепископију V Србији. (НАОТАВИИЕ СЕ.)

I) Давидовић I, 179. — Рајнаљд Апа1о8 Есс1е81аа8е. см. Гласп. I, 70,