Сион

311

Нови Пазар, Пропаст Сопо^ана. Рођење св, Саве. (прича од Ивлна С. Весића овештеникл.) Прошде 1874-те године зажедим ићи у Н. Пазар, где су недадеко од љега у Дежеви биди двори Њемање првог великог Жупана сриског, што-но народња иесма вели: „у Дежеви у староме двору" да огдедам место где је живео Њемања, онај сдавни вдададац српски, коме промисдом божијим у део паде да уједини ондашњи ојађени, унутрашњим и спољашњим немирима осдабњени , и на мдоге дедове и партаје раздвојени српски народ, — да видим, рекох, место, где се родио, по предању тамошњег народа, онај сдавни светитељ и просветптељ српски Сава први архијепископ, коме у део паде да установи српску јерархију. Ето то ме је руководидо да се из мога завичаја кренем у тамошње предеде. Био је дан субота у месецу Јуду речене године, а имаднјах тамо одавна познатог пријатеља и кума г. Тимо.зда Андријанића учитеља у Н. Пазару. У три сахата иосде подне кренем се у пратњи датова Рашког карантина из Рашке, и тако око 6 1 / а сахати увече стигосмо у Н. Пазар. Одавде идући свратисмо у Петрову цркву, ту најстарију цркву нашег времена, коју је по казивању тамошњег света подигао апостод Тит у трећем веку по Христу. Премда је невероватно , ади ипак по кроју зидања види се, да је зидана доста одавно. Пошто је разгдедасмо кренемо се даље у Нови Пазар, и не могу а да не речем да ми је се ова варош по подожају места и по спољном изгдеду учинида врдо дивна. Жудно сам чекао када ћу стићи. Један пут насут песком и доста широк, вођаше поред турске „кршде" (касарне) у варош, а један ниже узан, поред дивно бистре реке Рашке опет у варош. Ми ударисмо доњим путем који и иначе вођаше ка кућп мога кума. Ја иђах напред а замном датов. Сунце беше на задаску а време имадијасмо депо. Поред тихо жубореће воде начичкадо се беше повише њих турских сејмена, где са заврнутим рукавнма кдечећи, окренути к разним странама, узимаху авдес. Једном који најбдиже до нас са дицем к нама окренутим кдечаше, назвах Вога; но он ме ни свога оходог погдеда удостоити нехте. „Шта је овом? нехте да нас одпоздрави," рекох датову. „Мора да те није разумео, одговори датов; него више турчина не поздрављај!" Еако уђосмо у чаршију ударисмо десно једним врдо узаним сокачићем, који к шкоди и к цркви води. Код кума одјахасмо пак цосде поздрава и ако доцкан бејаше одосмо код отца ТеоФИда