Сион

313

путовасмо уз реку па угледасмо на једном уздигнутом заравњаку, готово рећн остатке давно жељеног манастира Сопоћана , који је са свију страна градом обкољен био, но сад је разрушен. Са свију страна готово бшш су некакви конади, но сад су разрушени и попаљени. Уђосмо гологлави у цркву која је белии студеничким мермером патосана а резаном сигом споља п из нутра обдожено озидана била, малаиа за чудо дивно са поздатом која се врло добро познаје; у првој, што код нас зову, женској препрати, измадане су слике старога завјета као: ародаја Јосифа ЕгииКанима, његово робство, долалак његове браће к њему, преселеније Јакова отца ЈосиФОва у Египат, кога четири вода упрегнута вуку, а за њим иду његових 11 синова и мдоге још, као што реко, слике из библије старога завјета; у другој препрати живописане су, поред сдика пз живота Спаситељева , још и сдике разних светитеља н мученика врло дивно; осем ове две гдавне ирепрате има још четири препрате мање, које су такође живописане биде. Пошто изађосмо, угледах извор, одма више Соноћана десно, (кад се к сунцу окренемо) реке Рашке, која бурно из једне пећнне избива , а више Сопоћана лево на једном брду имају разваднне од цркве (по там.) девет Југовића; а испод ње, бдиже Сопоћана, стоји краљева чесма са особито дивном као кристал бистром текућом водом. Пошто разгледасмо цркву и околину седосмо, те онако уморни (а притом и подне бејаше превадндо) слатко поручасмо, подкрепивши се још и којом чашицом оног на гласу ораовачког винца, кога тамо у изобиљу има. У том дође нам и један старац Турчин, коме кућа туда негди око манастира ностоји, те на нека питања поче да нам гостољубиво одговара, е, помислих баш права иравославна крв у његовим жидама тече, и ако је Турчин! Те ово, те оно, — сетих се ја и гробља оног што горе споменух , пак га запита: ко се онде сарањује? „Нико се онде не сарањује" рече ми; но оно гробље постоји од оног времена кад је овај манастир разрушен." „Знашлими што рећи како је то било, тако ти Турске вере?" рекох му. „Знам, вала бива, попе! причао ми је покојни ђед (а оца нисам запамтио) све како је то било." „Па еда, Дина тп причај нам, даћемо ти штогод на напојницу!" И тако ти он стаде пама о пропасти Сопоћана казпвати сљедујуће: „Кад је оно силни Синан-пагаа (причаше ми покојни ђед) пријеваром сву Босну прегазио и потурчио палећи и убијајућп онога који се није хтео потурчити, опда су се наши стари истурчили а онда је и овај манастир пропао. А ево како је то било: