Сион

342

еом је својеручно, заједно са својим чибукџијама, нзподписивао Л.абуништанце, као да ови признају екзархију и моле ју да их прими, још и изпотврђивао дажиим печатима, којих има и увек уза се носи по 4— 5 делих гужви; ово је учинио што су се Л.абуништани били кренулн, чувши за ову лааг и иодметање им, да га туже власти. Одавде се крене па дође у очи мале Госпође у Боровац. У овоме је већ имао једну побугарицу вашег београдског богослова попа Анасгаса, који је преклане као ноп свршио београдску богословију о вашем трошку и зноју и још отуда, као и сви бугарски ђаци а ваши питомци, стојао у свези са бугарским екзархисаЉима и турским властима, извештавајући их о свему шта се )1како тамо у вас ради. У вече, у очи Госиође владика седЖи, попише опет све Боровчане у свој тевтер и наирави, ка® и у Лабуништу, и лажну молбу , на коју је подписао Боровчане и ударио оне лажне печате, као да траже да их прими екзарх под своју власт. Он је обећавао , као и свуда , да ће да им изучи и издржава сву децу оба пола, да ће их кроз неколико месеци ослободити, да ће постати бугарска царевипа од црног до јадранског мора и од Венеције и Пеште па до Солуна , над којом ће владати нотомак Шишмана, који сада живи у Влашкој, има мпого новаца, и ја вама_, вели овај, раздајем његове новце; он ће ослободити и бугаре у Бесарабији, који пиште у јарму руском и не даду им пећи комовачу, ни садити дуван, и шта још није лагао само да признају екзархију. Пон Настас је нроглашен за економа (ироту) целог овог краја , и ако он ноднада иод три владике: Дибарског, Едбасанског и грчкоОридског а не Бугарско-Оридског. Боровчани не само да не посдушаше Натанајда , него сутра дан не пустише га ни у цркву, коју су и ако малу ади красну и дивну пре некодико година подигди својим трудом и трошком. Тада Натанајид заповедаше да јој се врата секирама разваде. Боровчапи стану да бране своју цркву и богомољу , па кад Натанајил виде,