Сион

841

Еад су видеди да овако не иде, ношљу у Орид за вдадику дадекочувеног бив. сеиза и чибукчију турског, а руског питомца Натанајила. Овај чим је дошао, почео је испочетка само путовати по епархији, издајући се свуда да је час Србин, а час опет Рус. Њега су помагади у овом путу и с' н-им заједно до некде путовади некакав Бугарин, који је у Русији чиновник н Рус Будидовић, који је отишао иреко Призрена у Србију, а био је препоручен Битољским руским конзудом , да све ове крајеве побугари. Народ је само трпио Натанаида , држећи да је одиста Рус и да га је сам цар руски посдао да осдободи ову јадну рају , као што он непрестано и говори да ће је за најкраће време осдободити. Тако, пошто се он смести у Ориду , оде и онај Бугарин и Рус из Руспје, а Натанаило почне мутити не само по својој епархији, него и по окодним: Дибарској, Кичевској и Битољској\> дозивајући у седа оридске, битољске и цридепске нахије разне људе и калуђере из дибарске епархије, о чему ће мо навести у другом допису. Он у исто време прокрстари сву епархију оридску на евога и у наш предео о ведикој Госпођи 1874 год. где дође заједно са својим чибукџијама. Особито је се радо задржавао но селима у којима мешовито живе Срби и турци, јер помоћу ових последњих нагања Србе да признају екзархију. Тако дошав у село Лабуниште , и видев да га Срби це примају , отиде хоџи и са овим шурујући угдаве оваку ствар: „ко непризнаје екзаркију он треба да је турчин, јер је то Србин, одметнж и диндушманин царев." Хоџа ово једва дочека, па одреде и место где ће се Срби учити турској вери и језику. Турци одиста иочну градити школуса150 дук. ц. које им је дао Натанаило. Срби се дигну са виком, а помогнути пријатељима потурицама: „ни незнајеме ни за бугаре ни владика њихов, ни за хоџу, ми смо раја царева!" те норуше сву грађевину најгорег звера православног оридско-бугарског владике Натанајида. Кад ово чује Натанаило, а он поцепа сав свој тевтер, у