Сион

422

Тај део, који су они узимали од раје, и који им у пређашњем њиховом простом животу задоврљаваше све потребе њихове, сад пак ири оваком њиховом раскошном животу постаде врдо мален и не пун. У овом критичком њиховом подожају, Турци надажаху потпору у тој истој редиђији, која их је и довела "до таквог жадосног стања; она им дозвољаваше отимати и грабити туђверне поданике. „Угњетај их," веди коран за неверне, „док се год не умире и док неисилате одређене ирирезе." 1 ) Султани пак, одупирујући се на ову изреку „алЕораиа" почну обтерећавати бедну и несрећну „рају" превеликим дандима и прирезима. — Акмед II заповеди да се купи арач од сваке душе мушког пола од 7. година до саме дубоке старосги. 2 ) Због овога се народ иобуни и устане против својих гдобаџија. Представник тадашњег сри. парода беше, као што смо рекли. патријар Пећски; дакле њему једином је и била дужност , да народ смири , на нокорност иринуди и на вољу тирјана њихових скдони. Турци су пак и рачунади на иатријара, ди ће он народ склонити на све што би они желиди; као што је то радидо у таким случајевима грчко духовенство; али се у томе јако преваре, јер је изишдо са свим другчије: срп. патријари ии су били то што грчки Фанориоти и потоме они немогаху и дјејствовати у корист пакосиих и злих Турака а на штету и пропаст свеје духовие деце Срба. Ево како о том говори историк г. Ранке: „срп. патријари били су прави и истини заштитници свога народа и своје цркве пред лицем самога Султана, а међу тим патриЈари цариградски трудиди су се само како би што више могди угодити вољи Султановој. 3 ) С тога т\рска влада почне ненавидити срп. патријаре и одавати старешинство и важност већу грчким. 4 ) Увидив то царигр. синод,

г ) Вид. у Гамлора ВШзуегГазбипа 1, 332.

2 ) Ист. Срб. — Ранке 27 и 36. стр.

3 ) Тамо 36 стр.

4 ) Мигас^еа <Г оћ ТаМеаи (1е Гетрке о Нотап. V. 1, р. 120- —