Сион

421

неморалност од азијатског народа. Те тако кварење цариградских стаиовника дочне се ширити врло брзо но свом организму турске владавине, да већ при крају XVI стодећа (квареж) беше обухватио све предјеле и крајеве турске царевине. 1 ) Према оваким окодностима Србија мораде у то време нодвргнути се свој тешкоћи турског ига, и Срби морадоше иостати турска „раја ? " у пуном смисду ове речи. До овог времена у Србији нахођаше се по неки нотомак из дозе сриских царева, воји бар у неколико задржаваше право владавине над ,Србијом и према томе заштићаваше Србе од сидиих угњетача — Турака; а и сами Турци, док бише тиј срп. поглавари, несмедијаху олако насртати на несрећну њухову рају. С тога Турци реше, да ма на који начин истребе све оне Србе, који би могли бити глава Србији, и при самом крају поменутог века Турци постигну своју намеру и истребе не само иотомке срп. царских породица, већ и свију других знаменитих српских Фамилија, и народ српски остане тада, тако рећи, без главе. 2 ) После такве грозне суд^ бине народа сроског, која их у ово време ностиже, народ окреие се тада јединственом дуцу у Србији у кога још искру наде полагаше, — то беше Пећски натријар. На њега сав народ српски уирео беше сад очи своје и од њега очекиваше заштите против грабљивих тирјана; и ои заиста и постане глава срн. народа нс само у редигиозном, већ и подитнчком одношају. И због тога одношаји између њега и турског правитељства од овог времена постану неопходими и боље иди више тачнији и опредјеленији, него што је то донде бидо. Турци држећи се строго начеда свога адкорана, пису се занимали са иростим земљедједским радом. Они су се стидиди уопшге сваког труда, а у исто време одаваху се тако великој раскоши , да су дотле дошди са својим разметањем, те многи од њих доцније неимадоше насушнога хлеба.

Ј ) Оћзегз 8пг 1ез Тауез. Фр. прево. II, с. 127.

2 ) Срб. ист. Бранковнћа. к. IX стр. 244. — Рајпћа чает. III, 336. стр..