Сион

420

српски представници потурче, али нивад нису изјављивали жељу да се прост народ истурчи; јер су они тада добро знали, да кад би се сви истурчили они неби имали иекакве користи после од њих — потурчењака , но томе што би и они задобили таково право, као што га имаћаху и Турци, па тада неби имало слугу, који би их ранили. С тога и вели Мурат II у једној свој прокламацији: „ја ћу иодизати на барабар цркве и џамије у Србији и нека онај, који верује у Христа иде у цркву; а ко верује Мухамеда нека иде у џамију." 1 ) Овим је речима, по мнењу г. Рајића, Султан јако задобио к себи народ. Овим добрим одношајима Турака наснрам Срба беху узрок срп. принцессе, које су биле жртве за своје оташство и цркву своју, а наиме: Миленија, кћи цара Л.азара и Марија, кћи ТВурђа бранковића деспота српског. Њиховим старањем о свом иароду, отачаству и цркву, изходатајствована је код Султана та милост , коју уживаху Срби и црква српека у прво време. Оне су врло много судјеловале у добру срп. цркве и својом мнимом љубављу иринуђаваху непријатеље срп. цркве — Султане, те их ови украшаваху својнм даровима и обогаћаху непокретним имањем. Оне и ако су биле супруге нехришћана — Султана, ипак, као верна чеда иравославне цркве, вазда су биле одане исгиној православној вери Хришћанској, а после смрти њиних мужева обе су завршиле свој тешки земаљски живот у манастирима сриским у чину монахиња. 3 ) Што су Турци променили своје добре одношаје наспрам подчињених, био је узрок њиховог кварења у моралу — који (квареж) насљедише у Европи од Грка. — Кад су пак Турци одржали у Европи толике славне побједе, завојевали многе плодоносне земље и најзад покорили једиу од најбогатијих и најлепших престоница Европских —- Еонстантинопољ, тада је било природно и очевивати разврат, разскошлук и ') Гласн. 1847 г. стр. 146. Ј ) Глас. час. II. стр. 200. — Рајнћ ч. III. 322. стр.