Сион

416

Срби пак, који су у то време на грке гледали, као на љуте неиријатеље, нехтедоше примити тога самозванца за деспота , већ , напротив , хтедоше га убити; но он умакне и негде сакрије се испред српских очију. Овај поступак срба још већма разљути Грке и ови почну много жешће опадати их код Турака, иа шта више и нодстрекаваху Турке, да на Србе ударе већи терет и стегу као на непослушан и немиран парод. И заиста безсавесне интриге Грка противу Срба, пробуде код Турака много већу злобу и тиранију, те с тога срби и подносише велике неиравде и угнетења од ових. Најзад србима, благодарећи једноверној пакосној браћи Грцима, није могуће било сносити такове грозне неоравде са стране Турака те с тога морадоше оставити своја огњишта и преселити се ? на позив аустриског императора Љзополда у Аустрију. На врху ових бегунаца у Аустрију беше срп. патријар Арсеније III, који није могао више сносити гнусне интриге и опадања са стране свог „во христје брата" царигр. патријара , због којих је посведневно стрепио од турске силе. Историја српска казује нам, да је се тада преселило из Пећи и других оближњих предела око 40.000 Фамилија и настанило се у Срему, Банату и Бачкој , заузевши сву месност до саме маџарске престонице — Пеште. Патријар настани се у Сент-Андрији више Будима. Да наведемо о том сведочбе из српских љетописа, којећеду нам у неколико разсветлити овај догађај. „ек. влдженнуи Чдрноевич Лрсежи, прича сри. љетопис, који се находи у срп. манастиру Хилендару на атонској гори, л^кто 1688 тогдд Агдрдни кезЕожжи Лмирл Еезирг, Кдстр^л МЛтлфд Блшд коздЕИгг келик^нз Ерднн, сх Богомерски/их К0ИНСТК0М2 СК0ИЛ12 нл , СТ их рлди нл тилостикое позиклже Леополдд Цеслрд, изв ^жл сг млогочисленимг ндродотг кг згмлк \[иглрск$ 1690 л -кто" 1 ). Раванички летопис пространије и јасније о сеоби Срба у аустрију под патријаром Арсенијем III проиоведа. Ево шта он вели:

3 ) Гласник ењ . VI. стр. 45,