Сион

436

православља од лутерана и католика, обрати пажњу па југозападиу руску цркву. У 1589 г. он посјети југо-западну Русију и нађе велики неред у цркви. Сам митрополит ОнисиФор бијаше двојеженац и већина јепископа недостојни беху свога сана. Јеремија лиши сана митрополита ОнисиФора и на његово мјесто посвети архимандрита Михаила Рогозу. Нови митрополит бијаше човјек побожин и добар, но по слабости карактера није могао бити достојним представитељем цркве. Патријар наручи Михаилу сазвати сабор ради искорјењења црквенијех злоупотребаинизложења свијех двојеженаца, номитрополит не би у сгању испунити вољу његову. Веома је мучно било уништити оно, што се одавна укорјенило, и чему је ишла на руку литовско-пољска влада. Осим тога сви јепископи бијаху или двојеженци или у опште нечисти у животу, и бојећи се да их незбаце , свакојако задржаваху сазвање сабора. Највише се бојаху сабора јенискогш: луцки Кирил Терлацки, холмски Дионисије Збурујски, пински Леонтије Пељчински и лавовски Гедеон Балабан. Забадава патријар очекива сабора у Замостју и сла митрополиту повеље да га одма сазове; Кирил Терлецки преФати на путу повеље и натријар, будући принуђен похитати у Цариград, одпутова готово ништа не учинивши. По одласку Јеремије језујити одма приступише к остварењу свога плана. Обште незадовољство рускијех јепископа распоређењима патријарха даде им могућност слободно говорити о тежкој зависности од Грка, који бајаги гледају на русе као на овце и стрижу их неранећи. Језујити стадоше указивати на унију с Римом , као на јединствено спасење за руску цркву. Они издадоше по други пут књиту Петра Скарге „о јединству цркве" у којој језујити говорише, да црквени нереди у руској цркви највише зависе од тога , што духовнишство , живећи у браку, више се стара о својим мирским потребама, него о црквеним; што Руси, употребљавајући варварски славенски јизик и незнајући латинскога и грчкога, нису у стању изобразити се; што се мирјани мијешају у црквено-религиозна