Сион

490

отаца, примити у пуно и савршено обштеве свете православнокатоличке источне цркве и у нераздјелни састав цркве сверусијске." На Благовештење, у очи светлога васкрсења Христова, синодално опредјељење представљено би на благоусиотрјење царско и утврђено сљедујућом резољуциом : ,-Благодарим Бога и примам." 30 Марта. воља царска и опредјељење св. синода, у пуноме прпсутству посљедњега, свечано беше објављени представитељу унијатскога духовнишства, јепископу Јоси#у, који, као главни виновник, произведен би за архијепископа и назначен предсједником православне бјелоруско-литовске колегије. Свечаним благодарственим Господу Богу мољењем и узајмнијем целивањем соједињавајућих се заврши, и унија готово сасвијем укиде се у Л.итви и Бјелорусији. Само међу русима, који живјаху у тако званим пољским губернијамаљублинској, сједлецкој и сувалакској, унија се држаше до нашиЈех дневи. Унијатско населење у ове три губерније, бројем око 250.000 душа, састављало је особиту холмску јепархију, која се до 1829 год. налазила у зависности од унијатскога митрополита у Галицији. Живећи међу пољацима, до Фанатизма преданима католишству, и ненавидећима све што је православно, холмски унијати нису могли примати учашће у религиозноме движењу бјелорускијех и литовскијех унијата. Напротив, у колико се поељедњи приближаваше ка православљу, у толико они удаљаваше се од њега и приближаваше католичеству. Особитопосље присоједињења унијата 1839 г. пољаци се почеше старати, да подпуно окатоличе и опољаче русеунијате холмске. Благодарећи њиову упливу, све више црквене дужности заузимаше борци њиове вјере и народности, а борци источнијех обреда и руске народности с намјером устрањаваше се. Но и то још није све: кад умрије јепископ холмски Јован Терешковић (Марта 1863 г.), човјек учевни и предани своме обреду и народу, пољски духовни и световни племићи а занајвише чувени архибискуп познански, кардинал Леду-