Сион

495

25 унијатскијех свештеника с народњим представитељима од 25 парокија, у којима живи преко 50.000 душа. Скоро за овима почеше изјављати жељу и остали унијати сједлецке губерније, и 25. Марта присједињене беху истијем архијепископом још 24 парокије са 30 свештеника. У то вријеме, кад се присоједињавану к православљу парокије и духовнишство поменуте губерније., у суседној губернији љублинској готово сво духовнишство, заједно са својима паствама, такође изјави жељу оставити унију 12 Фебруара, под предсједнишством управитеља холмске јепархије, саборно духовнишство и чланови конзисторије, узевши у пажњу жеље народа, духовнишства и своје собствене, саборно установише: 1) саставити и подписати акт о васоједињењу холмске грчкоунијатске јепархије с православном сверусијском црквом; 2) саставити и потписати свеподајничко прошеније о височајшем саизвољењу на такво васоједињење, и 3) молити управитеље јепархије представити нравителству о садашњеме установљењу и израдити разрјешење на представљење свеподајничкога прошенија, с приложењем акта о васоједињењу и својеручнијех зајављења духовнишства преко изабране ради овога депутације из грчко-унијатскога духовнишства. Кад варшавски генерал-губернатор узнаде о саборноме установљењу холмскога духовнишства, он прије свега признаде потребнијем положителнијем начином дознати, јели народ љублинске губерније искрено расположен присојединити се к православљу. И кад дознање потврди подпуно сагласије свијех без изјатија парокија, онда преко министра унутрашњијех дјела о свему доложено би цару, и његову величанству благоугодно би саизволити, да дође у Петроград особита депутација од духовнишства и народа како љублинске, тако и сједлецке губерније. 25 Марта , на благовјештење посље божанствене летурђије, цар заједно с царицом , окружени насљедником и готово свом царском Фамилиом, прими унијатску депутацију, представитељ које, управитељ јепархије, 32*