Сион

496

протојереј Попељ, пружи му прошеније и саборни акт холмскога духовнишства с овима ријечима: Имали срећу подвргнути к стопама вашега царскога величанства свеподајничко прошеније и саборно установљење грчко унијатскога духовнишства ходмске јепархије , с којом пребива у јединомишљењу и паства, о васоједињеау грко-унијата са светом, источном , православном црквом, бившом црквом нашијех предака. Благоволите, свемилостиви господару, усрећити нас примљењем овога искренога и чистосрдачнога прошенија заједно с изражењем вјерноподајничкијех осјећања духовнишства и народонасељења холмске Русије." После ријечи протојереја Попеља цар обрати се депутатима са сљедујућима ријечима : „Саслушавши с особитим задовољством ваше изјаве ја прије свега благодарим Бога, Којега је благодат внушила вама благу мисао вратити се у лоно православне цркве; к њој су принадлежали предци ваши, и она сада с распростртима рукама прима вас. Благодарим вам за утеху, коју ми тим начином дајете вјерујем вашој искрености и надам се у Бога , да ће вас он подкријепити на томе путу на који сте данас добровољно корачили." Саборни акт и својеручне изјаве од духовнишства предани беху св. Синоду, који 23 Априла одлучи: „свештенство и духовне пастве холмске грчко-унијатске јепархије, по освећенима правилима и примјерима светијех отаца, примити у пуно и савршено обштење свете православно-католическе источне цркве, у нераздјелни састав цркве сверусијске и у подчињење св. правителствујућега сверусијскога Синода; дати свештенству соједињавајућему се с православљем, саборно благословење св. Синода, с молитвом вјере и љубави ко Господу и спасу нашем Исусу Христу, да утврђује и на добро упућује дјело служења њиова светој цркви. С васједињењем свијех протопрезвитерата састављајућих холмску јепархију, присојединити ову јепархију к варшавској и, образовавши једну православну јепархију, наименовати је, у