Србадија

34

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 2.

вазда у памети. . . Тада сам дознала од собарица у девојачкој соби, да је Иван Матејић Калтовски мој отац, и да се скоро исти дан моја мати на његовузаиовесг удала за г.Рача, који је код њега био неки управитељ. Ја никако немогох појмити, да то може бити, не могох се томе довити, гогово сам оболела, глава ми је изнемогла, ум ми је отупавио, „Је л' истина, јел' истина, мајко", запитам је, — птај је мирисави баук (тако сам ја звала Ивана Матејића) мој баба?" Мати ми се страхога уплашила, запуши ми уста „Никада, ником не говори о томе, чујеш ли, ни речи!" .... утврђиваше ме она уздрхганим гласом силно нригискујући моју главу својим прсима. . . . И ја одиста нисам о томе никоме говорила. . .. Појмила сам ту заповест мајке ми . . . Пој мила сам, е ми је ваљало ћутати, појмила сам, да ме је мати молила за огхроштење! Несрећа се моја јога гада почела. Г. Рач не љубљаше моје матере, а и она није њега волела. Он је узео новца ради, а њој је ваљало слушати. Мора да је г. Калговски нашао, да ће тако бити све у своме реду >Ла розШоп ећаГ1; геЈиЈапзее". Сећам се, у очи свадбе — моја мати и ја — ми обе, загрлившисе проилакасмо скоро цело јутро — горко, горко и ћутке. Није чудо што је онаћутала. Ш га ми је могла рећи? Но шго је ја не запиткивах — то доказује само то, да се несрећна деца пре опамете ... но срећна, на своју несрећу. „Г. се Калтовски и даље занимао мојим васпитањем, шга више нешто ме је и приближио својој особи. Са мном не би разговарао . . . но јутром и вечером стресав са два прста с одеће духански пепео, он би ме тим истим прстима, хладним као лед, омиловао по образу и давао би ми каквих год мрких посластица да богме са мирисом од амбре, које ја н гкада не једох. Кад ми је било дванаест година, ја бих му читала, постадох „за реЉе 1ес(;псе". Читала бих муфранцуска дела из прошлога столећа, мемоаре Сен Симона, Маблија, Ренаља, Елвесија, преписку Волтера, енциклопедисте, да богме ништа не појмећи, па ни онда, кад би ми он смешећи се и зажмурив заповедио „геПге се (ЈегпГег рага§тарће, (Јш ез!: ђ1еп гетагдиаћ1е"! (дед прочитајте последњи параграФ, тај је нуно важан!") Иван је Матејић био савршени Францез. Живео је у Паризу до преврата, сећао се Марије Антоанете, био је к њој позван у Тријанон; видио је и Мирабоа, који је као што вели носио веома велика пуцета — „еха^еге еп 1:ои1" — и бејаше у опће човек прост, простак, — „еп с!'ерх(; Де за па13запсе!" (у пркос своме рођењу!") Иначе би Иван Матејић ретко приповедао о томе времену; него би два три пут у години обрнув се кривоме старчићу, емигранту, кога је издржавао и звао га бог би знао од куда »М. 1е Соттап^еиг", њемуби на тенани и кроз нос рецитовао ону изреку, коју јеоннекада онако неприправан рекао на вечери код војвоткнње Полињак. Ја се сећам само прва два стиха . . . (нека је паралела међу Русима и Францезима) ^'а]^1е зе р1а1(; аих ге§1опз аиз^егез, „Ои 1е гат1ег пе заига1(; ћа!)1(;ег. . ." (Орао се днже у немиле крајеве, где се дивљи голуб не би станио- • •) „— Бј^пе <3е М. (1е 8а1п(; Аи1а1ге! (вредно Сенг-Олера) вазда би рекао М. с!е СоттапАеиг. пИван је Магејић до саме смрги изгледао млад; образи му бејаху румени, зуби бели, обрве густе инепокретне, очи пријетне и изразне; сјајне ц}»не очи, прави ахат, не бејаше ни најмање тврдоглав, са сваким је, па и са слугама веома учтив • • Но, боже мој, како је мени тешко било с њиме, како сам радосна свагда од њега одлазила, какве би ме

гадне мисли снуждиле у његовом присуству! Ох, ја томе не бејах крива!- • • • Нисам ја гоме крива, што учинише из мене • • • • В Г. Рача, после свадбе одведу у одају близу господске куће. Тамо сам живела са матером. Није за ме ни ту смиље расло. Она на скоро роди сина, гога Виктора, кога ја са пуним правом морам рачунати и назвати га мојим душманом. После његова рођења, здравље моје магере и пређе слабо, није се више поправило. Г. Рач мишљаше гада, да се не мора показивати тако весео, као сад: вазда бејаше намргођен и сгараш^ се, дасе прочује, као добар правник. Са мном је био жесток и неотесан. Ја сам се радовала, када сам одлазила од Ивана Матејића; но радо сам остављала и своју одају- • ■ Несре гна моја младост! Вечно од једне обале другој, а ни при једној да се смириш! Вива трчиш авлијом, зима, по дуб жом снегу, у леденој хаљиници, трчиш угосподски дом Ивану Матејићу на читање, па се радујеш, боже радујеш • • а дођеш, вндиш те велике униле собе, тај шарени намешгај, тога учтивог и бездушиог сгарца у свиленој чдулијеци" разонођена у белој одори и белој поши, с опонцима на рукама са лсупсоном" праха (тако би рекао његов послушилац), на коси натраг очешљаној, падне ти на прси онај давећи мирис амбре, а срце ти пропаде, пропаде. Иван би Матејић обично седио у пространој волтерској наслољачи; о зиду му је баш чело главе висила слика младога женскиња, са јасним и смелим изразом на лицу, у богатој јеврејској одори, сва покривена драгим каменом и бисером- • • Ја бих се често загледала у ту слику, но тек доцније дознадох, да је то салик моје матере. Радио га је њен отац, а на заповест Ивана Матејића. Него се од то доба изменила! Знао је сломити, знао је уништити! »А она га је љубила! Волела тога старца!" Чешће бих помислила-• ■ „Како може! Њ ега да љуби!" А утом док се сећах оних материних погледа, онога скривања, онога немира- • • „Да, да, љубила га је!" тврдила бих с ужасом. Ох, не дао бог никоме да то осећа! „Из дана бихудан чигала Ивану Магејићу, сад три, сад четири сахата једро за другим. Шкодило ми је, да тако много и тако громко читам. Јекар нам се побоја за моје груди, па ће једном то и рећи Ивану Матејићу. Но он се само насмеши (управо, он се никада не насмеја, него би некако уошгрио и издизао усне) па рече : „"Уоиз пе вцуег раз се ди'П у а <1е геззоигсез с!апз сеМе јеипеззе." — (Ви не знаге, да се тој младости може помоћи.) — Ал пре је М. 1е Соттап<1еиг • • ■ ■" осмелиће се некако лекар да примети. Иван се Матејић опет насмеши: „Уоиз г&тег, топ сћег" (ви сањате драги мој,) прекинуће га.„И^е Соттапс1еиг, п' а р1из с!е с1еп1з е! 11 сгасће а сћа^ие то(. Ј' а1те 1ез уо 1 х јеипез." (Бе Соттап(1еиг нема већ зуба, па при свакој речи кашље. Ја волим младо грло.) „Тако сам ја и даље читала, и ако сам пуно кашљала с јутра и вечера ■ ■ • • Другда би ме Иван Магејић нагонио, да свирам на Форгепијану. Но, свирка му је живце успављивала. Очи му се махом склапаху, глава се полако опушгала, и нетом би се кад и кад чуло: „С' ез1 с1 а 8(;е1ће1(;, п' ез(; се раа? Јоиег — то1 с1и 8(;еЉе11;!" (То је од Штајбелта; је л? Свирајте ми што од Штајбелта!) Код Ивана је Матејића био Штајбелг вешки ђеније, који је умео да победи у себи „1а ^гозз1еге 1оигс1еиг Јез А11етап(18", не отесану немачку громост), и пребацивао му је само да има: „ггор с1е Љи^ие! (;гор <1е 1та№1па(;'10п!" (сувише фуга, сувише уображења)- • ■ • Када би Иван Матејић епазио, да сам се уморила за Фортепијаном, он би ми рекао—да свирам „с1и Сасћоп <1е Вои1о^пе," Тако је то ишло из дана, у дан.

„Кад, ал једну ноћ — никад је не ћу за боравиги: снађе ме страшна несрећа. Мати ми умрла скоро ненадно. Мени тек прошло петнаест годинд. Ој, да грдне жалости, да зла вихора, што је натури на моју главу! Како ме је уплашио, како ме је за свагда устрашио тај први сусрет са смрћу. Сирота моја мајка! Чудно стајасмо једно ирема другом: страсно се љубљасмо, страсно, а без нада; ми као да смо чувале и скривале од самих себе тајну, што је знадосмо, тврдоглаво ћутасмо, ма да знадосмо, знадосмо све, што нам се збиваше у дубљини срца! Па ни о прошдости мати са мном никада не збораше, никада се не погужи, ма да је сва била само нема гуга! Избегавасмо сваки и најмање озбиљан разговор. Ох, ја сам се једнако надала, доћи ће час, па ће ми се исказати, па и ја ћу се исказати, те ће нам лакше бити- • • • Но свакидашње бриге, не одважна и плашљива нарав, болест, присуство г. Рача, а што је најглавније, оно вечнопитање: п чему?" и тај неуловљпви, непрестани ток времена, живота- • • све се свршило громовљевим треском, па не само да не могох чути од моје мајке шго-шго, што би ми растумачило нашу тајну, него ни обичнога праштања у очи смрги! Само као да се оиомињем, г. Рач као да рече: „Сузано Ивановна, изволите доћи: мати би, да вас благослови!" а за тим бледа рука испод тешка покривача, дисање мучно, очи се приклапљу- • • • Ох, доста! доста! „Са каквим сам страхом, са каквнм сам одвраћањем, са каком сам плашљивом радозналогаћу сутрадан и на дан, када ми мајку сахранигае, гледала лице моме оцу. . . да, мојему оцу! У кутијици покојнице нађоше се његова гшсма. Мени се учини, е је мало побледео и усукао се... ал не, није, није! Ништа се не маче у тој каменитој души. Ама ће ме исто ка н пређе после недељу дана позвати у собицу; ама истим ми гласом рече да му читам: „81 уоиз 1е уои1ег 1пеп, 1е? оћзегуа(лопз зиг 1' 1нз(;о1ге <1е Ргапсе Је Маћ1у, & 1а ра^е 74... 1а, ои поиз ауопз е(;е т^егготриз" (ако вам се то јест хоће, посматрања повестнице Францеске од Маблија, тамо где смо престали на стр. 74 . . .) Сувише не даде ни лика мајке ми изнети! Истину рећи, отпушгајући ме, дозва ме ближе к себи и давши ми руку, да је два пута пољубим, рече: „8и20П, 1а тог(; (1е уо ^ гс тег^ уоиз а рпуее <1е уо1ге арри1 па(;иге1, та1з уоиз роиггег (;оијоигз сотр(;ег зиг та рго^ес1шп", (Сузино, смрт ваше мајке, отрже вам природну обрану, но ви можете вазда рачунати на моју заштиту), но одмах ће додати лако ме гурнувши другом руком у плећа и као обично заогатравајући усне; „АПег топ еп1ап(;" (идите, дете моје). Ја му већ хтедох рећи: п та, ви сте мој огац!" но не рекох ништа и изађох. Сутрадан рано одем на гробље. Мај месец беше тада у пуној красоти цвећа и лигаћа, а јасамдуго, дуго седела насвежој „могили." Нисам плакала, нисам тужила; мени се вртело само једноуглави: „Чујеш ли, мајко? он хоће да и мене узме усвоју загатиту!" И мени се чинило, да ми се мати није морала ожалостити на тако смегаење, што ми се и нехотице просу уснама. Другда бих се занитала, а што да ја тако стално желим, тежим, не да призна... боже сачувај!... негозаједном топлом очинском речи, од Ивана Магејића? Зар ја не знадох, какав је он икако малоличи гоме, како сам ја у својо; машти престављала себиоца?... Но ја сам била гако самохрана, тако самохрана на свету! И за тим све једна и иста мисао, никада ми не даде мира: „Та зар је она љубила? За што га је заволела?" Прођогае јога три године. Ништа се не промену у нашем једноликом, од пре одмереном и прорачуњеном животу. Виктор поодрасте. Ја сам била старија од њега са осам го-