Србадија

Св. 2.

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку

дина, и радо бих се њега прихватила, но г. Рач се томе противио. Он му доведе чуварку, која би строго пазила, дасе дериште не „поквари" т.ј. није ме њемупуштао. Па и сам се Виктор од мене туђио. Једном прође г. Рач кроз моју собу расејан, Јзбуђен, намргођен; још јуче сам чула рђаве гласе о моме очуху: говорило се, да је хтеодазатаји грдне своте, којима је оглобио трговце „— Би ми можете номоћи, узе ће он говорити, нестрпљиво куцкајући прстима по столу. — Идите, молите за мене Ивана Матејића. — Да молим, а на што? Због чега? „—Реците за м^не коју добру...; та ваљда вам баш нисам туђин. Мене оптужују... Но, једном речи, могу да останем без коре хлеба, па и ви. „— Но како да му идем? Како да га буним, узнемирујем? „—Није, него још нешто! Ви имате нраво, да га узнемирујете. „— Какво право, Иване 'Бемјанићу? „— Та немојте ми се ту претварати. . . Вас не може одбити из многих узрока. Зар ме још не разумете. — Ту ми ошгро ногледа у очи, а ја сам осетила, где ми образи чисто прогореше. Мржња, ирезирање, све се у мени у исти мах подиже, сукну у мени као вал, надвлада ме. „— Да, јавас разумем, ИванеЂемјанићу, рећи ћу мј најпосле. Глас ми се самој учини не познат: — но ја не идем Ивану Матејићу, и не ћу га молити. Вез коре хлеба, но, па без коре хлеба! Г. Рач се трже, шкргутну зуби, стиште песницу. „— А-а-а-а, причекај се, причекај се, кнегињице! прошануће он промукло. — Нећу ти остати дужан! „Тај га дан дозове ИванМатејић себи и веле, да му је претио штапом, с оиим истим, што га је добио у промену од војводе де-ЈарошФуко, и да је викао: „ В б1 сутг подлецт. и мзделмбецг.! а васт> поставлш наружу!" (Иван Матејић није знао готово ни мало руски и презирао је то „грубое наркч'1е", се.јаг§•011 ти1§а1ге е(: гис1е. Неко ће једном рећн у његовом друштву: „ато само собого разумћетсн." Иван се Матејић расрди, и носле је дуго наводио гај израз, да докаже, да је руски језик безсмислен и гадан. „Шта је то: „само сабоју разумејеца?" питао би он руски, удрајући на свакн слог. „Аза ш го се не каже просто: разумејеца? нашто оно: само сабоју?!") „Но опет за то Мван Матејић није огерао г. Рача, ни места му не одузе. Него је мој очух одржао своју реч: он ми го није заборавио. „Ја самвећпочела да опажам нромену на Ивану Магејићу. Почео је заједати, несносан, здравље му се поремегило. Његово румено свеже лице цожути и збаба се, један му зуб с преда испао. Престао је по све да се изважа и прекраћивао би дане посете, које је сам увео, гостећи мужике без учешћа свећенства „8ап8 1е сопсоигз с1и с1ег^е." У те би дане Иван Матејић са ружом за петљом излазно мужицима у дворану или на лонџу и коснув се уснама сребрнога пехара са „водком" овако би им беседио: „Ви сте задовољни мојим поступцима као и ја вашом оданошћу. Томе се искрено радујем. Ми смо сви браћад; само нас рођење чини равне: уваше здравље!" Он им се клањао, а мужици се њему клањаху до наса, а не доземље, што је било строго забрањено. Части су текле ка и нре, ноИван се Матејић није више показивао својим поданицима. Другда би ми прекинуо читање са речима: »Ба тасМпе 8е с1е1га^ие! Се1а ве §;а1:е!" (справа се нореметила! квари се!) Па и очи му, оне светле, алемове очи помутише се и баш се смањише, заспао

би чешће но пре, а у сну би тешко уздисао. Понашање му према мени да се ама најмање променило; само је придошао одсенак витешке учтивости. Ма и с муком, но свагда би ус-тајао са наслоњаче кад би ушла у собу, водио би ме до врата држећи ме руком испод лакта и место „8игоп«, рекао би ми час, „ша сћеге с1ето18е11е (драга моја госпођице), час „топ Ап(ј§;опе а . М. 1е Соттапс1еиг умрво је на две године после смрти мајке ми: како ми изгледаше, много га је јаче потресла његова смрт. Парњака му не сгаде, ето што га је ожалостило. А једина заслуга г. командера у последње доба била је та, што би свагда повикао: „ВЈеп јоие, та1 геиззј!-' (добро је играно, ал је рђаво испало) када би Иван Ма■гејић биљарећи се са г. Рачом промашио или кад не би утерао зрна урупу; а када би му се Иван Матејић за столом обраћао питајући га на прилику: „К'е81;-се раз, М. 1е СоттапсЈеиг, с' ев<; Моп(;е8^шеи, С[и1 а сИ1 се1а (Јапз веа 1е1л 1гез регзапез?" (Је л те М. 1е Соттапс1еиг, то је рекао Монтискије, у својим персијским писмима?) тада би он, испустив кашику чорбе на своје запонке замишљено одговарао: „Аћ, шоп81еиг с!е Моп(е8^шеп ? 1Јп §гап<1 еспуа1п, тогшеиг, ип ^гапс! есг1уа1п!'' (Монтескијс;, е-е-е, та то је писац, то је гшсац!) Само једном, када му је Иван Матејић рекао, да „1ез Шеор1п1ап1:горе8 оп4 еи роиг1;ап1 с1и 1>оп!" (да су теоФилантропи опет имали нешто доброга) — старац ће узбуђеним гласом повикати: „Моп81еиг с1е Ко!оп1ои8ко1!" (он за двадесет н нет година није научио да изговори, како треба име свога заштитника.) „Моп81еиг с1е Ко1оп1:ои8ко1! Беиг ГосАа^еиг, 1' 1П8(1§а1еиг с1е сеИе вес^е, се 1па КеуеШеге Береаих, е(;а1(: ип ћоппе!; гои§е!'' (Г. Колонтуски! Њихов утемељитељ, оснивалац те расколи. Ка ВетеШеге Береаих бејаше црвењак!) — Њп, поп (не, не) говораше Иван Матејић, смешећи се и набијајући лулу: с1ез Неигв, <3.ез јеипез у^ег^ез, 1е си1(;е с1е 1а Ка(иге- ■ • 11з оп(; еи <3е ћоп, Из оп(; с1и ђоп! . . . (цвеће, младе девојке, обожавање природе . . . имали су они и нешто доброга, имали су! . . .) Ја сам се свагда чудом чудила, како је много знао Иван Матејић, и како му толико знање ннје ништа користило. „Баш се видело, како је Иван Магејић опао, но он се још једнако држао. Једном, на три недеље пред смрт, одмах после ручка спопадне га јака вртоглавица. Он се замисли, на рече: с' ез( 1а (е, сад је крај) па дошав себи и оданувши написа гшсмо у Петроград своме јединоме наследнику, брату, са којим од двадесет година не имађаше никаке преписке. „Чувши за Ивана Матејића, да је болестан, полазио га је сусед један, Немац, каголик, некада славан лекар, а сад је живио у миру на своме селу. Он је веома ретко долазио Ивану Матејићу, но овај би га вазда нримао с особитим поштовањем, уопће пуно га је ценио. Мал' те њега једног и није уважавао на целоме свету. Старац ће посаветовати Ивана Матејића, да пошље по свећеника, но Иван Матејић вели, да ,,сез тезвјеиг8 е('то1, поиз ауопз пеп а поиз сНге," (ја и та господа немамо што да једно другом речемо) и замоли га, да окрене разговор, а кад му сусед оде, зановеди слузи, да од сад не пушта никога. За тим даде мене дозвати. Ја сам претрнула, кад сам га опазила: плаве му се пеге осуше испод очију, лице се отегнуло и одрвенило, вилица му се обесила. „ Уоиз уо 11а §гапс1е, Вигоп,— поче ће он, мучно изговарајући сугласе, но још једнако хотећи насмешити се (мени је тада настала деветнаеста година), — У0И8 аПеи реи(-б1;ге 1пеп(;б1; гез1ег зеи1е. 8оуег (оијоигз за^е е(; уег(;иеи8е. С' ев(; 1а (Јегшеге гесоттап(1а(10п с!' ип • ■ •" Ту се накашља, сГ ип У1еШагс1 С[и1 уоиз теи(; Ји 1з1еп. Је уоиз а1 гесоттап<1е а топ Ггеге е(; је

пе с1ои(е раз ^и'Д пе гезрес(е тез то1оп(ез." (ви сте ето већ велика, Сузано, вићете може бити скоро остати сама. Будите увек паметна и поштена, го је последња препорука једнога старца, који вам жели добра. Ја сам вас преноручио моме брату; и не сумњам да ће он штовати моју вољу . . . .) Ту се опет накашља и брижно се маши за груди. „ 1)и ге8(е, ј' езреге епсозге роиуоп - Гаке ^иеЦие сћозе роиг уоиз . . . с1ап8 топ 1ез(;атеп(;." (А после јамислим, да могу. још нешто учинити за вас . . . у моме завештају.) Тај последњи израз као.да ме је ножемпо срцу резнуо. Ох, то је било сувише . . . сувише ггрезорно и увредљиво! Иван је Матејић за цело приписивао, то што ми се на лицу изрази, другоме чуству, — чуству жалости или захвалности, и као да ме утеши, потапша ме по плећима, и у исти мах као обично милокрвно ме отискујући рећи ће: „Уоуопз, топ еп^ап^, с!и соига о -е N0118 зоттез (;ои8 тог(е1з. Е(; ршз, Пп'уа раз епсоге с1е (Зап^ег. Се п' ез(; с^и' ипе ргесаи1Јоп с|ие ј' а1 сги (Јеуоћ' ргеп(1ге . . . А11ег!" (Ето видите, дете моје, само се не дајмо! Сви смо смртни. Па онда нема још опасности. Хтео сам само да вас осигурам . . . Идите!) Као оно, кад ме је после смрти мајке ми себи позвао, хтедох му опет повикати: „Тајасам »ваша ћерка! ваша ћерка!" Но помислим, можда ће он у тим речима, у том срдачном усклику опазити само моју жељу, да одржим своје право, право да наследим његово големо благо.... 0! ни за што на свету! Речи не ћу рећи томе човеку, који при мени ни једном не спомену имена моје магере, у чијим очима ја тако мало значим, да се није потрудио ни да дозна, знам ли ја, чије сам крви! А може бити да је он то и нагађао и знао, али није хтео да „звони у велика звона", (то му је био најмилији нзраз, једини руски израз, који је он употребљавао), није хтео да упусти леиу читалачкнњу са млађаним грлом! Не! не! Нек буде крив исго предсвојом ћери, као што је био и пред њеном мајком! Нека са собом однесе у гроб обе те кривице! Тако ми живога бога, не ће он чути из мојих уста те речи, што би ваљало да звони у свачијим ушима некако свето, некако слатко! Не ћу му рећи: оче! не ћу му опростити, због мајке ми и због себе! Та њему није стало до тог опроштаја, до тог назива . . . Не може бити, не може бити, да муније стало до тога! Ал нема му опроштаја, нема, нема! Сам бог зна, да ли бих одржала своју клетву, не би ли ми срце омекшало, не бих ли надјачала свој сграх, свој стид, своју поноситост- • • но с Иваном Матејићем зби се исто што и с мајком ми. Смрт га тако исто из небуха однесе и тако исто ноћу. Тај ме је исти г. Рач пробудио и са мном огрчао у господски дом, у спаваћу собу Ивана Матејића .... Но не затекох ни оних последњих нред-' смртних кретања, пгго ми тако не изгладљивим цргама остадоше у памети при постељи моје мајке. На порубљеном подглављу лежаше нека суха лугка, тавне боје и оштра носа, са разбарушеним седим обрвама • • ■ Ја дрекнух од сграха; згадила сам се, полетим на поље, нагазим на вратима на бредате људе, у арменци са стајаћим црвеним цасом, и већ се не опомињем, како искрснух на свеж зрак. . . . „При иоведали су после, да послужилац, кад је на силни глас звонцета отрчао у спаваћу собу, није нашао Ивана Матејића на кревегу, него два корака од њега. Дежао је, кажу, полузгурен и два иута је једно за другим рекао: гВотт. тебк, бабушка, и горћвденв!" И да су му то биле последње речи. Ал ја не могу то веровати. Што би он говорио руски, у то доба и таким изразима! „После смо пуне две недеље изгледали новога господина, Семена Матејића Калтовскога. Послао је заповест, да се ништа не