Србадија

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 2.

шу није ми могао опростити. Но мени је било све једно. Дошла сам некако неосетљива; мојаме судба није више занимала. Сећати се њега, сећати се њега! друга занимања, дРјтих радости не имадох. Сиромах мој Михајило, умрво је са мојим именом на уснама . . . . То ми је рекао, један његов човек, који је с њим заједно дошао на село. Очух се мој те исте године ожени са Елеонором Карповном. На скоро умре и Семен Магејић, потврдивши и увећавши у завешгају поклоњену ми мировину .. . Умрем ли, она треба да оде г. Рачу .... пМинуше две—три године . . . прођоше шест година, седам година . . . Живог је одлазио, јурио . . . а ја сам нетом гледала, како је јурио. Бива, тако направиш у детињству на обали погока, пруд од песка, подигнеш долму, па гледаш свакојако, да га само вода не провлажи, не пробије . . . Кад ал' најпосле, ал' он пројури, а ти онда сву твоју бригу и страх у запећак, па весело гледаш, како свега, што си нагомилао, нестаје ама до мрве .... „Тако сам и ја живела, тако сам и ја животарила, док није најпосле већ неочекивана луча огња и светлости ■' (( С том се речи свршавао гај рукопис, листови су му даље били подерани, а неколико врста, које су завршавале израз, замрљане и упрљане мастилом. (Свршиће се). »ОО^ООс Манастири и цркве у Херцеговини. Написао Пук ЂрчевиД. II. Ђаци икалуђери ианастирски. Познато је, да ни по Босни, ни по Херцеговини, као ни по Црној Гори, није никад било правилне школе, као што их данас по главним варошима свуда имамо; дакле у прва времена — мучна и сиромашна— ннтије имао ђе учити а то само они, који оу намјеравали да се закалуђере или запопе — осиму ближњи манастир. Отац би довео свога сина у манастир к игумну и замолио га, да му га за ђака манастирског прими, докле научи добро читати и нешто писати. У исто доба донио би игумну у дар — од прилике — јагње или двизе, масла и сира, кокошију и јаја, и домаћу шеничну погачу, па и вина или ракије, ако домаће има. Игуман дијете прима и предаде га ономе калуђеру, који немађака, илиономе, те му је ђак већ научио, па оће до брза полазити кући, да се попи или да се у истоме манастиру закалуђери; препоручи му ђака, да га припадком обучава колико зна и може. Познато је и то, да с ову страну 10 до 15 година није било у Херцеговини нигђе ни буквара, а камо ли каквих других школских књига, а о прописима краснописа, није у она мучена времена ни чувења, то ли мање знања било. Који би, и кад би, ђак научио читати без затезања часловац и псалтир, он би све

школе свршио, јер друго ништа није имао учити, осим само да штогођ мало зна писати. По казивању врлог и побожног пок. старца Евстатије Дучића дужког манастира, увјеравао ме, да је он у његово ђетинство учио слово по слово из црквених наштампаних књига, а после с муком и натегом, да га је бивши учител. калуђер научио срицати из истих књига; но са свим тим научио је кроз годину дана у часловцу читати. За научити ђака у писању, сви су калуђери својим ђацима прописе чинили, како је који умио по ћириловој азбуци н. п. „а, б, в, г," и т. д. по старинскоме правопису у Форми слова, и тако ђаци спрам ових слова правили би, онако како су знали и могли, а то се разумије каква су могла бити слова свакоме почетнику, који је први пут узео перо уруке, без да му је калуђер казао ни како ћега у прсте држати, камо ли га приуготовити с почетним линеама и другим цртама, као што се данас ђеца по правилним школама приуготовљају. По свој прилици, о оваким учитељима и ученицима постанула у народу шаљива пословица „учи зло горега", и она друга „какав наук тако и читање", па и она која доказује какви је некад ћорави попова било: Крсти воду попе Видосаве, Крст му рука, а петраил. струка; Он уза се никад књиге нема, Самоук је ако ишта знаде. Кад се овако учило није чуда, што многи ђаци кроз годину дана — а неки ни кроз двије — нијесу могли ништа иаучити читати ни писати, но најпосле од честога и немилога бјења калуђерскога, принуђени су миоги побјећи из манастира кући, и: Де си био? — нигђе", „а што си радио? — ништа." Али се опет нађе тако оштроумно дијете, да нешто што је понешен за науком, а нешто и често бјење калуђера ако не научи — у брзо и уз пркос свијух незгода тако научи, да се управ треба чудити. Сваки је ђак своме калуђеру тако подчињен као роб, и послушник у свему ономе, што зна и што може урадити. Он је дужан свако јутро намијештати ђе ће калуђер спавати, оснажити собу, донијети му воде, пропирити ватру и сварити каФу, и чувати све калуђерско што је у ћелији, а међу тими опрати му кошуљу ипешкир, чим отире образ. Ђе гођ и кад гођ калуђер пође из манастира у инорију, за крстити, вјенчати или укопати, да му одговара јектенија. Осим овога ђак је дужан чувати манастирску јагњад и козлад, јарад и шиљеж, као и малу крмад около манастира, а чепгће пута и усјечених дрва на коњу доћерати, као и понијети радницима ручак и ужину и т. д. Питање је дакле: кад овоме ђаку остаје времена за учити? а већ знамо на

који начин учи. На ово питање треба ми одговорити: сви могу се слободно назвати више самоуци, но научењаци. Ја многе овакове самоуке познавам овђе у Требиње, који нијесу нигђе ни код кога ма ни један дан учили, па опет доста прилично знаду и читати и писати, него по питању у безпослене уре час једнога дућанџију, а час другога: које је ово слово? — а ово? — а како се сричу? и тако даље. 0 оваковим самоуцима читали смо у многим јуначким народним пјеснама, о самоуку ђаку; као н. пр. у мојој збирци народних пјесана има једна о разорењу манастира Тврдоша — далеко један сат од Требиња к западу, Сан уснуо самоуче ђаче: * Ведро бјеше, пак се наоблачи, Из облака сијевају муње. и. т. д. а укњизи „Горски вијенац" казао је пок. владика Петар II. на страни 84.0 цуцком попу Мићу, кад није умио проучити оно, што је он исти писао: Самоук сам ако штогођ знадем, Ка је да је, о њему се бавим, Ко ће боље, широко му поље, и т. д. Кад би који од — ђака — научио толико колико калуђер, мисли да је довољно за моћи се закалуђерити али запопити, ако је вриједан и наклоњен за калуђерски живот понуде га, оће ли се закалуђерити, на које многи драговољно пристану, али свеђер, ако му то родитељи свесрдно дозволе. Који нак не би наклон био, или му родитељи не би наклонибили, за то, што је јединак, или нема но само једнога брата, захвали и наведе таке разлоге о кутњој потреби, или да нема у селу попа, па треба да народу угоди, поврати се кући пољубивши игумна и све калуђере у руке, а они га по обичају руком благослове. Ако у селу нема попа, или је поп са свим остарао, ч а много инорије има, одма га отац ожени, опремигак владици у Мостар су толико новаца, колико је доста за рукопо ложење. Ако поиа има у селу, а инорије мало за два попа, за дуго чека доклен поп не умре, или се штогођ не завади са сељанима. Међу тим он мукте ђакује сеоцком попу у цркви иизван цркве, учећи се практично у свакој прилици, како се летурђија и други обреди свешгенички извршују. Игумани манастирски обично држе по толико калуђера у свом самостану, колико је необходимо нужно за уздржавање многостручних манастирских дужности, и по већему али мањему броју парохијалних домова оног манастира. По херцеговачким манастирима има их најмањепо четири. а највише по шест калуђера, осим игумана. Оне године, у којој би се преставио који од манастирске браће, гледа игуман да би изгубитак намирио с покалуђерењем најбољега манастирског ђака, почевши га нешто више одЈдругих ђака љубити, и су много нечим