Србадија

боље пазити, да би му омилио маиастирски живот и монашески чин. Кад би се који ђак покалуђерио, игуман би му одма пређенуо име каквог преподобног из минеа, и изаберу само да ново име иочиње са истим оним првим словом, којим је почињало крштено име, н. пр. ако му је било име Мато, ставе му Мелентије, Максим, Мардарије; а од Ника, НикиФор, Нектарије и. т. д. Тек што се рукоположи, владика му крстовидно остриже с главе по мало косе, и преда му у руке, а он донесе у манастир, преда игумну, а ови нешто свечано над њом очита, завије у чисту крпицу, пауједну кутијицу заклопи, и на заклопу загшше: „власи пострижника манастирског 5 е Р омонаха Н. Н. године теите", иа ову кутију снреми код других овакових кутија у цркви, обично за којом од престолних икона, ђе све стоји до његове смрти, а кад умре,ставеје угроб покрај главе му. По Херцеговини се обичио ђаци ка луђере врло млади, и преклани закалуђерили су се два у манастиру Дужи, у Шуми, Прокопије у 19-тој години, а Дионисије у 18-тој*). По Херцеговини није, као што сам по Далмацији глсдао, да стоји у вољи дијецезалног владике, нремјестити калуђера из једног манастира у други, него се овамо сматра сваки пострижник онога манастира ђе се закалуђерио, као вјенчани муж законите жене, и не може га од манастира раздвојити ништа друго, осим смрти. Може пак само онда, кад би у каквој главној вароши, или големој парохији, ненадно умрво ондашњи парох, а народ вамолио владику, да им нривремено добави и пошље једног свештеника. У овом случају, владика гледа народу послати једнога калуђера из оног манастира, који је задружан. Сваки калуђер, који би по владичиној заповиједи покрио за неко вријеме какву парохију, он се вазда подписује Н. Н ефимер цркве н. пр. мостарскеили требињске, и настави: и пострижник манастира тог и тог. У Херцеговини не може се по ношњи аљина разликовати калуђер од попа, јер сви браду носе и једнаке аљине, налик грчки попова и калуђера, но само по глави. Калуђери сви носе једнаке камилајке, а попови два три прстакраће, која више сличи владичиној митри него камилајци. На ноге обично сви носе чизме, а многи сиромашни нопови и опанке чешће пута. Сви калуђери без разлике, улазе у олтар с камилавком на глави. Игуман,

*) Ја сам казао манастирском игумну Мелентију, мом главном пријатељу, да но црковном канону не може се ни један закалуђерити дај будн прије своји 28 година; а он ми је одговорно: ако ја којега не примамим ђететом, момком не могох никако, и тако више не би калуђера било.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку. који у вријеме службе стоји више владичина стола, држи камилавку на глави, коју у неке згоде скине је с главе и изиђе из стола, па опет уљезе и стави камилавку на главу, као н. пр. на мали вход; придите поклоним сја; док се чита јеванђелије; на велики вход; на и молим ти сја !>оже наш; на примите јадите сије јест тјело моје и. т. д; на достојно, причасну, и кад изиде свештеник на двери појући: со страхом Божјим и со вјероју приступите. Мирски свештеник на против — не ће никад с капом на глави у олтар уљести, ни у вријеме службе ставити је на глави. Колико сам гођ калуђера и попова чуо иојати, који нијесу нигђе свршавали дуље науке но у Херцеговини, као што сам овамо мало прије казао, ни једнога нијесам чуо, да икакав црквени зна глас, као што поју у Задру и по Далмацији, него свуда један и вазда једнак, па макар појао „господи возвах" или на блажену, или троааре и ирмосе. Кад гођ сам се десио у којој од овдашњи цркава или манастира, вазда сам с помњом пазио сваког појача при богослужењу, оће ли и колико превити грло по црквеном грчком појању, или дај буди по старом српском, које сам ја у моје ђетинство слушао појати многе старе свештенике на господи возвах, па и дан данашњи остануо ми је у памеги први воскресни глас. Но као што рекох. пјеније овдашњих калуђера и понова, ни најмање не сличи ни грчкоме ни старосрпскоме; али данас су почели млади дужки калуђери нешто правилно појати; а надати се морамо, да ће будући знати, који од давна уче у мјестној школи код у свему савршена учитеља. Сваке године игуман манастирски мијења калуђере по подручним му парохијама, који по што по иноријама сакупе сав годишњи бир, и по што сваки по савјести прикаже игуману колико је који кроз ону годину у име бира стекао. Све што добије одпетрахиљни прихода, даде игуман праву половицу дотичноме калуђеру, а оиа друга половица припада у опћу корист манастира. Од цјелокупног манастирског прихода, дужан је игуман све калуђере као и ђаке и момке манастирске уздржавати, и све друге нужне манастирске трошкове чинити. Ако би пак игуман, или који од калуђера, зажелио купити на себе какву нову аљину; или да би хтио нешто више попити али изјести,осим онога штообично опћа манастирска трпезадава; али да би хтио частити каФОм и ракијом којега од родбине му, или пријатеља, кума и. т. д., који би му у ћелију на поздрав дошао, он мора од своји сопствени новаца купити, и у своју ћелију хранити; а тако исто са сопственим новцем, дужан је себи набавити петрахиљ, требник и дрвени крст, која они обично из Палестине, овамо звате „свете горе", набављају.

Св. 2.

Кад гођ је вријеме од ручка или вечере, свикалуђери и игуман посиједају заједно, а игуман у чело трпезе, дужан је најстарији ђак нри јелу читати из типика, житије свети отаца, премда риједко који од калуђера може све разумјетишто ђак чита, а сви други ђаци, стоје около трпезе гологлави те послужују јестивом и пићем. Но ови обичај, има неколико година, са свим се је изоставио. Калуђери сматрају за неки тешки гријех ишта јести прије и послије у својој ћелији, осимсамо кафу али ракију, но и то мало кад сами, него један другога позове друштваради. Они кажу, да у не^какву књигу пише: ко један пут једе на дан, то је ангелски; ко једе двапута, то је човечески, акотри пут, то јесвињски. Игуман је дужан очитати при ручку: „оче наш", а при вечери „јадјат убози", а кад молитву очита, један од калуђера одма: „слава оцу", три пут: „господи помилуј," па „оче благослови". Игуман прекрсти трпезу руком говорећи молитву: „Господи! благослови рабов твојих јастије и питије и. т. д." По ручку сви се дигну на ноге, прекрсте се а игуман: „благодарим тја Христе Воже наш, јако наситил јеси нас земник твојих благ", и тако даље. По што игуман и калуђери ручају, сваки отиде у своју ћелију, или за каквим манастирским послом, а одмазањима на истој трпези посиједају сви ђаци и момци манастирски, те једу од оних јела, што јекалућерима претекло, а ако им оно било мало, нринесујошт којешта. Ови последњине пију ваздавинапо свим манастирима, него само о празницима, ио пију воду. Све четворо поста, као петак и сриједу и друге годишње постне дане, које је црква устоновила, најстрожије се по црквеном каноиу испуњавају; а тако исто и сва друга црквена правила, кад је којему свештенодјеству вријеме. Многи калуђери, прве и последње неђеље поста часнога, не ће нипошто ни уља у сочиву ставити до само соли, а у све понеђелнике и петке уз речени пост једноничити т. ј, једном у 24 сата јести. Има пак многи који не ће никад у своме животу ништа мрсно јести, осим рибе и зелени, али сочива. (Продужиће се.)

Грађа за биографију Вука Сшеф. КараџиКа. Међу многим писмима од чувеног немачког историка Леополда Ранкеа, — који је „Историју српске револуције" но казивању Вуковом написао, и од које ми први део у преводу од Стојана НоваковиКа имамо, — налазе се и ова писма: Кот, 21. АргЦ 1830. Ме!в Јћеиегег РгеипЈ! Ез 18(; 1 */ а Јаћг <1азз \ уп - ипз ^е^гепп!: ћаБеп! 81е ћаћеп ап с1ег ^хесЈегћегзкеПип^ 1ћгез Уа1ег1ап<Јез тл^еагћеке!;: 1сћ ћаће т 1иНеп а11е ОезсМсћ^е аи^езисћ!;.