Србадија

Св. 2.

1ттегЊг(; ћаће 1сћ т1сћ ап 81е епппег(:, 11теп ип<1 с1еп бегћел аПеа НеП §;е\уип8сћ(: 8Је луегс1еп т1сћ аисћ тсћ!; уег^евзеп ћаћеп. Уоп ипзегет Висће 81П(1 \У1е т1г с1ег ВисћћапсПег всћгеЉ*, посћ 1ттег ге1сћПсћ Ехетр1аге Уогћапс1еп, 1пс1е88еп с1а сће зегћ1зсћеп 8асћеп е1пеп 80 §1искНсћеп Гог^ап^ §;епоттеп ћаћеп, луип8сћ(е еге1пе Рог^зе^гип^ ипзегег ОгезсМсМе зоћаМ 81е пП1: 1ћгеп »е^еп\уаг(1§еп Е1ПГ1сћ(ип§;еп ет1 §;егта88еп ги 8(;апс1е ^екоттеп 81пс1. Ев \уаге гшг аисћ зећг Нећ сћезе 8асћеп ^епаи ги егГаћгеп. Ба ез пип каит тб^Псћ 8сће1п(-, Јазз л\'1г ипз 1г §;епс1\\ т о ћезргесћеп кбппеп, 80 луаге ев гесћ(; бсћбп, \\-епп 81е е1пеп Аи&аЈг, л\ г о тб§;Нсћ с1еи(всћ, \\пг луо11еп ез всћоп уегз(:ећеп — ићег сНе Еге^швбе уоп 1827 ап, уегГазвеп ипс1 тП(;ћеПеп \уо11(;еп. 8оШе е1пег уоп с1еп 1ћп§;еп ТћеП с1агап пећтеп луо11еп, 80 луаге ез (ЈезЈо ћеезег. 1сћ ћт сИе ^апге 2еН ићег §е8ип(1 ип(1 луоћ1аиГ §е\уевеп ипс! ћаће етеп дапгеп КоЖег уо11 8сћге1ћегејеп гизаттеп §;ећгасћ(;. 1ћпеп луипвсће 1сћ уоп ^апгеп Неггеп аИез \Уоћ1ег§;ећеп. 1ћг ^е^геиег Егеипс! 1еор. Капке. У Риму 24. априла 1830 ? Драги мој пријатељу! Већ је година и по како се растадосмо! Ви сте припомагали да Вам се отаџбина успостави, а ја сам потражио у Италији стару повесницу. Вазда сам Вас се сећао и желио Вама и Србима сваку срећу: а и Ви мене сигурно нисте заборавили. Како ми књижар пише, има од наше књиге још доста примерака, но како су српске ствари тако срећно пошле, желио је, да се наша повесница продужи чим Ви са Вашим садашњим уредбама будете у неколико готови. Јако би мн мило било, кад бисте ме о томе потпуно известили. Па како нема изгледа, да ћемо се о томе игде моћи поразговорити, то би било веома красно, кад бисте хтели једну расправу, ако је могуће немачки — ми ћемо се већ разумети — о догађајима од 1827 почевши, нанисати и послати мн. Ако би Вам ко год од Ваших у томе хтео бити при руци, у толико боље. .Та сам био за сво време здрав нвесео, па сам нагомилао пун сандук пискарије. ЈКелим Вам од срца свако добро. Ваш веран пријатељ Леоп. Ранке. 1Јпег\\'аг*е(; кат пПг, ипс1 аи8бегогс!еп11!сћ ап^епећт \уаг т!г, тет (;ћеигег ЕгеипЈ 1ћге ИибсћгП*!. 81е уег8е(г(;еп т!сћ 1п (Пе зсћбпеп 8(;ипс1еп, 1п с1епеп 1сћ тП 1ћгег Ни1Ге (Пе 6ећгаисће ипс! Сге8сћ1сћ(;е 1ћге8 Уа^еНапЈев 8(;и(Пг(е, е1пе 2еН, сПе гшг је(;2(; ћегс1(8 §;апг роеНзсћ уогкотт!;; зо луоћ! §1п§ ез пнг с1ата1з 1п 1ћгег (ЈгезеПзсћаЛ. 8о с1апке 1сћ 1ћпеп с1епп уоп Неггеп Шг Хћге Егпппегип§;. \УаћгзсћетПсћ ћаћеп 8)е зсћоп ^асћГ1сћ(; \ т оп Јас. Сгптт, (1азз РгоГ. Иеап . . . 1ћпеп Јеп ВаЉ з1сћ пасћ Еп§1апс1 ги \^епс1еп. 01е ћ1ез1§е В1ће1§езе118сћа1'(; ћа(; ећеп тсћ(; 1ттег 6е1с1 ипс1 ћгаисћк Јаз \\ г еп1§;е, \\ г аз з1е ћа^ гет агЉ 1пс1е88еп 1п1еггеб81геп 81сћ сПејет§;еп МП§;Пес1ег (1егбе1ћеп, Јепеп кћ уоп 1ћгет Уогћаћеп МеМип^ §еЉап, аиввегог« (1еп(;Псћ с1аШг, ип(1 \у ;1геп гећг §епе1§;(, е(;\уаз с1а?иг ги Љип, оЈегзЈсћ 8е1ћз(; уоп ћ1ег аиз тП Еп§1ап(1 (Јагићег 1П УегћтЛип^ ги зе (;2еп. Ез кате пиг Јагаи!' ап, Јавз 81е посћ е1п1^ез N3ћегев всћпећеп, (Пе 2еП ћеге1сћпе(:еп луе1сће (Пе АгћеН егСог(1еге, сће Коз(еп (Пе З1е аизтасће, баз Мазз с!ег УегћгеПип^ ипс1 с1ез Ј^Ји^гепв с1епп в1е тиЉтаззПсћег У^е^бе в1сћ уегвргесћеп кбпп(е.

1ћгеп УегсПепв4еп ит 1ћг Уа(;ег1ап(1 ипЈ 1ћге 8ргасће, луигЈеп 81е (1апП(; (Пе Кгопе аиГбе(;2еп. Оа 1ћге Ке18е пасћ ВегНп посћ е(луаз 1т ^еНеп 11е§^, луигс!еп 81е п1сћ(; уогг1ећеп, т1г ићег 1ћге пеиебкеп ЕгГаћгип§еп т 1ћгет Уа(;ег1апс1е уоп \У1еп аиз е(\уаз гикоттеп ги 1аб8еп? Вевсћге1ћеп 81е т!г сПе ћозп1зсћеп Уог^ап§е, л\ т е1сће з1е оћпе 2луеНе1 ^епаи кеппеп. 1ћг Вг1еГ 1з(: ја уог(геШ1сћ аћ§еГазв(;; 8сћ1скеп 81е тп- етеп Аи^ва(г, ^езсћпећеп л\ т 1е (1ег ВпеГ: 1сћ луегЛе 1ћп с1апп §аг- ћаМ Љг ипзег РићПсит гигесћ(; тасћеп. Оа 1сћ сНе 2е1(зсћпГ(; ап с1ег Напс1 ћаће, бо капп 1сћ Љп т с1ав пасћв(е НеЛ аи&ећтеп ипД 1ћпеп зо у1е1 Нопогаг гаћ1еп, а1в лу 1 г сЈаз Уог1§е Ма1 гизаттеп ћекоттеп ћаћеп. Уегз(ећ(; з1сћ рег Во^еп. ХЈпзег зегћ1зсћез Висћ ћа(;, лу1е 1сћ ће1 те1пег АпкипЛ уоп аПеп беНеп §;аћбг( ћаће, ете зећг ^и(е Аи&аћте ^еЉпЈеп. Оосћ легв1сћег(; тгсћ РегЉез, с1абз ег посћ п1сћ(; 500 Ехетр1аге аћ§езе(;2(; ћаће, с1азз Л Т огпећтПсћ т ХЈп§;агп с1ег Аћ§ап§ сПевез Висћез р1б(гНсћ тз З^оскеп ^егаЉеп бе1. \^иг(1еп 81е в1сћ луоћ1 УогЉеП (1а\ т оп ћезргесћеп, луепп 1сћ Птеп ете Апгаћ1Ехетр1аге, (Не 81е ги 1ћгет е!§;епеп ћез(еп уегкаиГеп кбпп(еп 2из(е11еп Неззе, 1сћ \уигс1е Љп т (Незет Еа11е Јагит егзисћеп. 8сћгеЉеп 81е тН \у1ес1ег, тет Љеигег Егеипс1. ВећаПеп 81е т1сћ т ди^ет АпЈепкеп. Наћеп б1е <1еп Љге ЕатШе ће1 з1сћ? ВсгНп ат 31. Ји . . 33. 1ћг аНег 1геиег Б^геипс! ипс1 Б1епег 1еор. Капке. ' Ваше ме је пнсмо, драги пријагељу, изненадило и веома ме је обрадовало. Вп ме потсетиете на оне красне часове, у којима сам Вашом помоћу проучавао обичаје и повесницу Ваше отаџбнне, на време, које мн сада скоро са свим поетски долази; тако ми је тада годило Ваше друштво. Тако дакле хвала вам од срца на Вашем сећању. Сигурно Вам је већ Јаков Грим јавио, да Вам проФ. Неан. . . . саветује, да се на Инглеску обратите. Овдашње библијско друштво нема баш увек новаца, а и оно мало што има, треба. У осталом они члановн тога друштва, којима сам спомеиуоВашу намеру, јако се интересују за исту, н врло су наклоњени, да што за исту учине, или да ступе одавде са Инглеском у свезу ради исте ствари. Само би ваљало, да још што поблнже нацншете, да определнте време, којеје за посао нужно, колики би трошак био, меру у којој би се књига распространила, и од прилике колика ће бити добит поВашем мњењу. Тиме би увенчали Ваше заслуге за Вашу отаџбнну и за Ваш језик. Како ваш пут у Берлин не ће тако наскоро бити, не би ли боље било, да ми изВеча пошљете Ваша иајновија нскуства из отачбине Вам. Опишите ми босанске догађаје, које Ви без сумње потпуно познајете. Ваше је писмо изредно написано. Пошљнте ми какву расправу као што је писмо: а ја ћу га што пре удесити за нашу публику. Како је лист у мојој руцн, то могу вашу расправу у идућој свесцн штампати, и могу Вам за Ваш труд толико платнтн, колико смо последњи пут обојица заједно добилн. — Разуме се по табаку. Наша је српска књнга, како сам при мом доласку са свнју страна чуо, веома добро примљена. Крај свег тог, уверава ме Пертес да још није 500 примерака протурио, да је особито у Угарско) прођа ове књиге од једном застала. Ако би сте мислили, да би Вам од ко-

ристи било, кад бих вам послао неколицину примерака, које би сте могли у своју корист продати, ја би га у том случају за исте замолно. Пишите ми опет, мој мили нријатељу; задржите ме у доброј успомени. Је ли Вам породица код Вас? У Берлину, 31.ју . . 33. Ваш стари верни пријател» и слуга, Леоп. Ранке. (Продужиће се). Народне умотворине. Питалице скупио их у Херцеговини Вук ВрчевиК. 41. Иитали Црногорца: Јеси ли већ дао свакоме вјеру? —Јесам свакоме, осим Турчнну и жени. 42. Питао чипчија агу: За што ми потурчи шћер? — Ружна и слијепа ваша је, а млада н лнјепа наша је. 43. Питао раја 'Гурчина: Внђе ли ага ко проћера сад овуда моју краву? — Влах није, а за Турчина ме не пнтај. 44. Иитао кадија кадију: Како еФендија твоја раја? — Од претиле овце руно ми се зна, а од мршаве за невољу и путура млијека. 45. Питао Прнморац рају: Како у вас ијевају? — Никакве ти пјесие друге не знам, ос.им кукати и нарицати. 46. Питали Марка Краљевића: Идеш ли често у цркву ? — Ја онамо не ндем ђе се плаћа, а ништа не пије, него онамо, ђе се није, а ништа не плаћа. 47. Питали Марка Краљевића- Остаде ли што од оца? — Ништа друго, осим шарца и топуза. 48. Н и'ј гали попа: Колнко се пута можеш оженнтн? — За паре једном, а без пара ни једном. 49. Питали пса: За што много лајеш? Другога заната не знам. 50. Питали ђеда: Што тако све кашљеш? — У ђетннству сам плакао, у младости не почијевао, а сад чекам ред. 51. Пнтао цнганин жену: Има ли што ручку? — Има лонац нразан, и пуно бурило воде. 52. Питало дијете оца (рају): За што бабо даде аги оно јагње? — Хе, мој сннко! боље је једно дати с миром, но два с.илом. 53. Питало циганче матер: Је ли, иано! оно наша кућа што горн? — Несинко, но туђа, а у њој нема нашега ни чавла. 54. Питали ришћанско дијете у Дубровнику: Мали! бојнш ли се свете тројице? Бојим се од четворнце: од аге, каднје, зулумћара и од заФтије. 55. Питали сељани попа: За што нам поне што гођ не приповнједиш? — Не смијемкриво од Бога, а право од кадије. 56. Питали пона: Кад је оно божић? Сиромаху кад дође, а богату кад гођ хоће. 57. Питала мајка шћер: Хоћеш ли узет' стара богата, али млада сиромаха? — Ја најволија обојицу, да њима ни тебе не буде што жао на мене. 58. Питао побратим побратима: Ђе научи тако фино лагати? — Е, мој побратиме, о њој сам ти и жнв, јер другога заната не знам. 59. Питали младожењу: Је ли и у твоје жене дуг језик као и у другије? — Не дао би га Бог браћо ни виђет', а камо ли чут'. 60. Питао муж жену: Бн смо ли већ удавали најстарију кћер? — А која је нреша? •Онда ђевојка иза врата: Ако гебе мајко није нреша, јест мене. (Продужиће се).

■