Србадија

28

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 2.

Хода, па сам себи говори. »Дакле даћман— он се држи, да је бољи од другога, од мене. УниФорма му даје нрвенство. Шта је он сад бољи од мене? Зар нисмо сви људи једнаки? па и принципал држи, да нисмо једнаки. Па што је у његовој куКи и у друштву лаћман? Погордила се госпођа, погордила се Милева. Милева држи, да ће је лаНман узети; добро, ако је узме, шта је онда? Он није у стању као лаћиан, толико заслужити сабљом, као ја с мојом брицом, а далеко је још до капетана. Али питање је, хоће ли је и узети? Не верујем. Који жели такву девојку, као што је Милева, узети, тај не ће ноћу тумарати и ићи код пзлагног бурета." Превариће се, па ће певаги: вукле моје на што ме навукле. Лаћман је, као што чуем, од сиромашна рода, нема кауције, а принципал ако баш и има нешто, ал толику кауцијуне може положити, ма онцелоимање на то дао. „Па за то тог лаћмана очима да не вмдим, с њим не ће ништ' бити, а овамо мени посао квари. п Принципал се радује кад само може бити у друштву лаћмановом, а госпођа диже перје, а да обоје знају шта свет говори, шта говоре о њима сами лаћманови камарати. „Дујелирао би се са лаћманом, само да знам „Фехтовати«, или би му пре ил после бријачем врат одсекао, само да сам га дуже бријао. Би га бога ми, не би се могао уздржати." 1 Тако је Ђока говорио. Тужи се на лаћмана, на његов ранг, сталеж, а овамо је заборавио, да се и он сам тако исто пред Саликом рангује. Види туђ трн у оку. Па и шго каже, да би му с бријачем врат одсекао, и то му не треба веровати; где и кога је у Јевропи берберин тако посекао? А што се једи и ревнује, то је друга ствар, где је једна женска двојици предмет мио, ту се и браћа мрзе, и то му се не може баш тако јако замерити. После овог монолога, маше десницом на лево и на десно; да му је сада ту лаћман, па бријачу би зграбио и одмах би му врат пресекао. Ђока се мало уталожи, и своје послове изређује. Преко сутра оде«/Буба да брије лаћмана. Лаћман га мери. Док се приправља да саиуни, лаћман га пита, од куда је, па онда шта је ново. Л>уба каже, да је из шајкашког батаљона, па онда по берберском обичају поче приповедати местне новине, тако, како је један бостанџија синоћ код «црног орла", у опкладу за једну Форинту, сто ораха челом разбио; како су једну госпоју у дућану ухватили, баш кад је комадић свиле сакрила, и подобне ситнарије. Л>уба добро брије, лаћман је задовољан. Похвали га, и да му два грошића трингелта, само да му и од сада по вољи чинн. Л>уба обрече, да то не сме Фалити, и своју је дужност доиста тачно обављао. IV. Док је 'Бока ту своју улогу славно играо, донде је Гавра једнако практицирао. Скоро је већ и Гдаћеновића достигао. Брије фиио, шиша, да боље ни Фризер не може; штуцер је на ноге, држање му је мушко, већ је збацио са себе оно детињско, шегртско. Кунтови се радо од њега бријати дају. Поноса у њему прилична порција, и још му се једнако поглави докторство врзе, само не зна с којег краја да започне. Већ не мрзи ђаке, шта више, с њима се радо састаје, и прискрбљене крајцаре с њима

троши; латински с 1>ацима говори, да не би заборавио шго је научио. Од њега је већ и ТЈока нешто латински штрбекати научио, тако, да га већ не би лако могао продати. Сад ће га отац већ за кадфу ослободити, т. ј. начиниће га субјектом. У реду би било, да Л>уба буде пре ослобођен, јер је старији у том рангу. Но то не може се прннципалу јако замерити; свуд покровитељство влада, па за што не и код мајсторМаксе према свом рођеном сину, који је још и латинске школе учио. Он би иЛ>убу у један дан са Гавром ослободио, ал 1 је рад на тај дан част дати и игранку, па није рад да се јучерашњи шегрт покрај даћмана врзе и скаче. Гавра је друго, син и практикант. Но он ће њега после на две недеље ослободити. После ручка мајстор Макса нуши, нешто замишљен изгдеда. Госпођа Фема хоће на поље, дага самог остави, но он је задржи. „Порцолану мој, ја сам рад да Гавру о мом патрону светом Ннколи ослободим." „Па и време је већ, но када ћешЛ>убу?" „После две недеље. Внаш није резонГавра и он у један дан; но мораш приправитн велики ручак, само све нек буде у реду.« „Све то на страну, ал како ће онда бити три субјекта, а ни једног шегрта? не би ли добро било, да Боку отпустиш?« „Боже сачувај, одмамио би ми најбоље кунтове." „Ал је то несносан човек, морам искрено казати, већ не могу да га трпим, што је многомного; кад год какву женску види, а он се кревељи, бекељи, очи изврће као коза на грмљавину." „Та ваљда се на тебе порцолану није бекељио?" „Боме јесте, особито у иочегку, ал ја сам му таке ошгре погледе бацала, да је увукао рогове." „Па ништа за то порцолану, и ја сам се као субјект на приципалице бекељио, ал кад је паметна као ти, па га погледом одбије, и кад су мене гако одбиле, није било никакве штете, нити ме је за то принцинал отпустио." ,.Ал он све нешто око баца и наМилеву. Не сме од њега у авдију или у башту изићи, све вреба, све извиркује, па онда дај гитар, па све пева што би се могло на Милеву односити." „Па нишга за то, у колико он већма лудује, у толико је већа Милевина слава, то јест, онда кад га не ће; та колко сам и ја принципалским кћерима курисао, па опет ме је бодро око материно одбило као шарова. Пусти га нек лудује, али опет ти кажем, отпустити га не могу због кунтова." „Ал је несносан." „ Ја ћу ти душо на го нешго казати, пушгајте га кадкад и у друштво, па га узмите мало у хец, на миндрос, па ћете видити, да не ће знати где му је гдава. Лако ћете га збунити." „Шта би онда Предић рекао?-* „Смејао би се." „Хајд' ман' се тога; а кад биТЈока остао, шта ће нам Л>уба? Ј „Е, онда мора даље ил Л>уба ил Гавра." „Шта Гавра? ја би волела да Гавра код куће остане." „А ја би га рад опет у Пешту Лоштајнеру послати; но други пут ћемо о томе.« „Ал још једну да те запитам. Шта ће бити са Предићем и Милевом?" „Зар тн не знаш? „Он је до душе казао Милеви, а то исто и мени, да он без Мидеве живети не може; он до душе кауције нема, ал напослетку готов је свући и униФорму, па отићи у солару за беамтера."

»Ја богме кауције не могу дати, ја ћу само оно што могу учинити, а за друго нек се он побрине." „За бога, ал ако он не може, па ништ' не буде од тога, шта ћемо онда са Милевом?" „ТЈути порцолану, зар таква девојка не ће се ма кад удати." „А оно бар сад 3 1 време да се пресече, ил да га нисмо у кућу примали, видиш, од то доба већу кућу водимо." „ г Бути порцелану мој, ја морам с господом посла имати. Лаћман је ОФицир, а и ђенерал је официр, обадвоје имају оФициреки ранг, па кад се дружим са ОФициром, тако је исто, као да се дружим са ћенерадом. Покрај њега сам добио толике ОФицирске кунтове, а покрај њих пак другу цивилну уосподу, јер је и то у моди, куд бољи иду, тамо и остади. Видиш како се ти носиш, па твоја кћи, све су то ТЈока, Л>уба и Гавра бријачем заслужиди." „Све је добро, ал ако не буде ништа у ствари, а језици рђави, па девојку на глас изнесу, шта ће онда бити?" „Ти си магн, па треба да имаш бодро око." „Ма најбоље око, опет је свет рћав, изнесе ма шта, само другоме да шкоди." „Па унајгорем случају, не гине јојЂока, а још гаковихЂока има доста, та и тебе знаш изнеди су на глас, кад си девојка била, са обрлаћманом Семенковићем, па си опет моја жена, мој порцодан, па шга ти Фали?" „Е друга су она времена бида, онда није било таквих језика." „Ђути, иорцолану, увек је тако било одкад је свега, да није Ева језична била, не би нн Адама због једне запрећене јабуке из раја истеради; но сада доста, морам ићи, јеси ли ме душо разумела, на светог Николу велики ручак, сос с реном, сарма, ћуран и прасе не сме Фалити; позваћемо и нашег попу на ручак." С тим Макса закључи разговор и оде. Госпођа Фема управо није се из срца једида на Ђоку,но то је мрзила, што је хтео као бајаги с Милевом кокетирати, а она мисли, да таквих ћувегија ма кад може добити њена Милева. Да не баца око на Мидеву, можда му се не би тако оштра показивала. Приближава се дан св. Николе, први зимњи светац. 'Гу је сад велика журба. Већ на један дан пре, начинише Гавру за калфу, управо за субјекта. Ту је и св. Никола. Ручак ведики. Госгију тушта. Ту је Максин парохијални свештеник, попа, господин Јоан Благојевић, члан конзисторијадни, има црвен појас, састава је јаког, трбух или бдагоутробије импозантно. Пречасни госп. Јоан Благојевић, седео је наравно у прочељу. Тај обичај почиње још од протопрезвитера јудејског, и старотестаментарног Арона, пасе провлачи кроз времена свијуримпапа до данашњих времена, и отуд и произлази оно латинско, „еклезијапрецедит" т. ј., клир је увек прпи, особито још кад је „мајор" т. ј. „виши". Против те етикеције не сме се погрешити, јер иначе је увреда. Па не само који црвен појас има, него нека је јуче рукоположен, па већ му тај обичај нуним иравом пристоји. До пречасног господина на десноседи г. лаћман Предић. Ту је већ милитарна власт; на лево војени декар „оберарц" Фишер. До доктора седи адвокатСвилетић, а до даћмана куће домаћин мајстор Макса, да му при руци буде. После .тога иорећали се берберски мајстори, Лука Сгепић и још неколико, па напослетку Ђока Глађеновић и Гавра, већ као субјект, па онда тек поређале се женске, госпођа Фема баш покрај 'Боке, није било иначе, а Милева покрај свога брата Гавре. У