Србадија

Св. 2.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

29

оно доба још није била мода, да свака женска седи између два мушкарца. Милева опет тако је уграбила место покрај Гавре, да је истина ниже, али преко пута косо према Предићу седела. Сто је био красно уређен, последњи ремек шегрта Л»убе, он је у томе вешт био. Пречасни очита оченаш, благослови па се руча. Редак састав друштва. Ту се загрлила догмагика, тактика, докторство, адвокатско искуство и берберија. Да су }ела укусна била, то је већкод госпође Феме уобичајено. Она је то тако удесила, да најлепши комади гледају на попу и

лаКмана. 'Го се већ зна, све вире, гледају, на њих. ЛаКману сеугађа; понаКе свудпохвалитикујну и куКу госпође Феме, атонијешала. Адвокат СвилетиК није баш био задовољан са својим местом, држао је да он долази одма после попе, ал ипак га је добро јело и пнКе разблажило. Донесу печење, Курана и прасе. Сваки извади, па тек што почну јесги, а попа поглади браду и трбух, чак преко црвена појаса, дигне се са столице и овако наздравн: „У здравље нашега доброга домаКина и домаКице, да их Бог поживи на многаја љета, са својом„љубезном" дечицом, Гавром и Милевом, Гаврапостао слеме своје куКе, а Милеву да Бог да, да је видимо шго пре усреКену, го јест, са будуКим својим супругом, на радост

и утеху својих родитеља!« Бурно је: живио! сљедовало, чаше се испијају. Стари СгепиК гледи Милеву, мал' да не држи, да је господин попа његовог сина Шандора за супруга мислио. ПредиК је умиљато бацио ноглед на Ми леву , а Милева му тако исто врати, још се ПредиК са попом куцне, и дубоко му се поклони, као из благодарности. На то се домаКин красно захвали. Сад се гости по вољи веселе. Ту би разговора о седмим небесима, егзециру и биткама, о процесима, лечењу болести, пуштању крви, и о пијавицама. КуКевна је омладина веК изашла у другу

веКу собу. Скупља се женско друштво. Красне мајсторске девојке, и гдекоје од мањих трговаца; од сенаторових нн јздне. Ту је и Ђока и Гавра. Почну сви у кору умилно певати. Огвори се соба, уђе и лаКман. И пона радо слуша песме, ал само, примети, да све буду богобојажљиве. Тако и би. Ђока је и ту мајстор био, он је почињао, а све су помагале, па и лаћману се тако допало, да сад и он сам помаже, нити му што Ђока смета! Ал бадава, Ђока је певач, па попи се тако допао, да га је рад препоручити у препарандију; како бн свршио одмах би га узео с места за учитеља и певца, — ал Ђока не пристаје. Красно је видети ту киту мајсторских девојака. Све једреод здравља, јер су радене.

Лице косом да пресечеш, чисто, без да је малтерисано; веселост искрена, поглед отворен, ал скроман. Ма којудабираш, био би задовољан па ма да си гроФ. Како оне слушају Ђоку Глађеновића када он пева. Како би се свака за сретну држала, само да се може назвати ГлађеновиКком, јер бадава, ГлађеновиК покрај свих својих мана, био је весељак и вредан калФа, а њима више и не треба. Са свим је друкчије падала у очи Милева. Красна девојка, ал на њој нешто сувише поношљив и слободан израз. 0 њеним хаљинама да млого и не говоримо. Докле су другарице чисто ал скромно и простије обучене, донде

Милева у красним хаљинама све блиста. Нек је без замерке речено, гдекоје међу њима тако су просто обучене, да према Милеви изгледају као да су њене служавке. Ал срца њихова јошт није сујета прогутала. ЛаКман се и око њих мало живље окреКе, кадаМилева није у присуству, али лаКманово срце њи не греје. Његов високи сталеж, ранг, који га као што мајстор Макса вели, ђенералу равним прави, не одговара осеКању њиховог сталежа. Доста то, код њих више вредиЂока ГлађеновиК, него ли лаКман ПредиК. Крај ручку и весељу. Разиђоше се. Сад је Гавра веК субјект. До две недеље постаде и Љуба ВиноквашиК субјектом. Ту није било велике параде, обичан недељни ручак, па кра : .