Србадија

30

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку.

Св. 2.

Но сад долази важно пцтање. Три сЈбјекта, а ни једног шегрта. М за самог 'Боку велико питање. Како је Л>уба с^бјектом постао, одмах су већ коморати, и један др^гом „ти" кажу. Л»уба му чистио као шегрт хаљине и чизме, на сад с њим с места коморат, то не иде, а то би нначе било са свим у реду. Друго је Гавра, он је практикант и син. И сам мајстор Макса види, да тако не може бити, морарештаурацију у кући држати. Савегује се са Јјоком . Сложе се у том, да Гавру у 11ешту Лоштајнеру пошљу, а да се Л»уба задовољи са титулом субјекта, ал' да му Бока и од сада „ти« каже, и да неке и неке шегргске послове и од сада доникле обавља. Л»у ба узме на се тај терет инФормације. За руком му пође. Које што се већ ту научио, које што није рад да се у знмно доба креће, те на све пристане. Једна је ствар свршена, сад је ред на Гавру. Гавру није тешко инФормирати, он је већ одавна на то готов. Пешта му је Мека, Дешта му је рођено место његове докторске дипломе. Бар он тако миели. Но теже је било матер, госпођу Фему на го склонити, да свог јединца у свет пусти. Било је ту евакојаких жалосних појава, плача и јадиковања, и тек онда се еклони, кад јој сам 1авра отворено исповеди, да би он као субјекг, кад га она не би пустила, и сам у Пешту огишао и себи хлеб заслуживао. Дакле ствар је готова, Гавра ће у Пешту. Приправљају му се хаљине, ствари, као девојци дарови. Ни један еенаторски син, ђак, није тако опремљен. Већ нри крају плаче и Милева. Гавра се већ са својим иријатељима нрашта. Досне време одласка. Гавра весело иде. Мати и сестра илачу, као да га никада видети не ће, узбуде и оца, на и мајстор Макеи кане суза. Није чудо, отац је, далеко путује, бог зна, шта му се догодиги може, ал дете мора света видети; и ту мајстор Макса има са свим право. Тежак је то растанак, видети младо, красно момче огиснути се од куће у свет, на неизвесно, где му нико здравље, живот и срећу унапред не обезбеђује. Ал тако мора бити. Дође последњи тренутак. Сви плачу, сви су једна нородица, и Макса и Фема и Милева и 'Бока и Л>уба. Свн га грле, љубе, и он све грли и љуби. После Милевиног пољупца, љуби исто место "Бока, на ТЈокино место Милева, нема ту ноноса, ту је чист излив срдачног осећаја. Још једаред: збогом! Сви га испраге на Дунав до пароброда. Ту још Макса нреда с поздравом и препоруком пиемо на Лоштајнера. Већ је Гавра на пароброду. Зазвони трећи пут, повичу- • збогом! једаред,дваред, ... десет пута. Нароброд се ирати очима, док једаред не измакне, и само се још дим види. И тај дим гледају, докле са свим не изчезну. Гавре сад нема. Иду кући, као са укопа. Више дана све жалосно изгледа. Нема Гавре, . . . празна кућа. СПродужиће се.)

СИРОТА БАНАћАНКА. Од Ђуре ЈакшиКа.

\ т ж ри дана је како непрестано киша пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити јЈ се ико огреја на умиљагом осмеУ® 1 ху провирујућег рунца, — густи, сиви облаци прекрилише хоризонат, један другог потискуј)"ћи изгледаху као какве тавне елике немирних санова, ил као црне еенке горостасних планина. Л»удн су забринуто гледали у ту страхоту; одлазише на реку, али ни најхрабрији не смеде на мост стунити — обала се ронила, а бесни талаеи ^ивље ударај^ћи у дрвене стубове моста, из темеља потресаху трошну зграду човечијега труда. — Због вас је ова страхота, ви безкућници, што неверујете у бога, што не долазите у свету цркву — говорахЈ свештеници скупљеној гомилици голих синова, што се са чакљама и будацима наоружана налажаше на обали дивље реке, да из њених мутних недара изчупа по неку кладу да после с њоме своју сироту породицу загреје. — Јесте због вас ви пробисветови, ви што не пошгујете старије, што не слушате власти — због вас је ова несрећа, ова поплава — говораху зеленаши и кајишари, којима је баш ово бурно време годило; јер кад ови бесни таласи ваљајући се с високих гора са плодних равница усеве упропасте, а трошан темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу — онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав сгојати на врагима чаршилије, молиће за милост за једно парче хлеба, а газда ће му дати .... Али ће му сваки залогај загорчаги. И на те прекоре, гомилица голих синова ћуташе баш као да је она крива ил можда је мислила, да су го сузе сиротињске та б^јна киша, а ти бесни галаси да је њихова клегва, која ће иотрести гврдо озидане дворове немилостивих зеленаша. Све бешње су јурили таласи. Мост који је донде пркосио пенушећој се страхоги сад се са једним греском распао, са тешким балванима као са ситним иверјем играху се бесомучни таласи; газде, попови и друге ћивте разиђоше се бледи и упрепашћени, а са презривим осмехом гледала је за њима гомилица голих синова, коју ни елементи не заплашише. У тај се мах зачуо врисак у једној кућици која је десно од моста на самој обали стојала — са тавана с дететом у наручју викаше за помоћ једна жена: — У помоћ! у помоћ! Л»уди помагајте! Ено се руши већ! људи, вода! Из мале гомилице њих двоје троје широких ирсију снажних мишица — храбри момци каквих ћивтински свет ни познавао није, дигоше се смелим кораком и загазише у мутне /галасе. — Избављени су! — Повикаше остали — који су своје другове познавали; и заиста један од њих узе сироту жену на рамена и скоро обнезнањену изнесе је са дететом уједно на суво, а други међу њима провали прозор и парче по парче од оне сиротињске тековине додаваше другу, који на пољу до половине у води прихваташе сав тај остатак зноја сиротињског. . . . Вода је расла. И већ прштаху греде на трошној зградн

коју су немилостиви вали онако бесно лупали .... али се син природе већ извукао из колебице и са широким прсима цепаше хладну воду презирући рику разљућенога елеменга, и тек се онда обрнуо на зад, кад је чуо за собом лом. — Последња нада сироте удовице, та чађава колебица, срушила се. . . Са леве стране ћуприје беше озидана од тврдог камена механа -— механа — прве класе; механџија је удивљен гледао како се храбри момци са помамним таласима боре. — Зар за њу, за ту сирогу, несрећну жену да се људи даве? Та ни муж јој не беше човек! та да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио? Хтеде још и даље јадну породицу кудити, али му подрумар јави, да је у подруму пуно воде и да већ ева бурад по води плива. — Зар моје камените сводове, зар моје зидове вода да провали? говораше са богаташким поносом занешени крчмар. Али кад оде, виђе — а он се блед као крпа вратио натраг. — Мала гомилица гледала га је са поругљивим смешењем, — Л>уди што стојите? помагајте! избављајте! та сто сам дуката уложио у тшће! сто дуката! чујетели ви? Ја сам упропашћен човек! Шта стојите! ја ћу звати полицију у помоћ. . . . Мала гомилица ћуташе, нико не рече ни речи; али са страшном хуком говорише таласи који све већом силом продираше у варош, пред собом рушећи а за собомпустош остављајући. — Болница је у води — рече један човек који је из другог краја вароши малој гомилици приступио. — Хајдмо у болницу! у болницу! повика гомила. — А моје виио? уздахну механџија помагај! хај за бога! ахмојевино! мојевино! — Попићемо га газда! поругљиво смејући се рече гомилица. Рече и оде. . . . На шпитаљским прозорима видили су се два три бледа уплашена лика — то беху болесници. Сироти!Изчекиваху помоћ, али пандури који су се око плота скупили, нису смели прекорачити праг трошне зграде, на којој су већ и зидови попуцали — али кад дођоше голи синови, они погледаху један на другог, чисто мерећи своју снагу; али међу њима не беше ни једнога који би себојао тестрахоте. А кад са прозора једно бледо, врло бледо лице са молећим гласом повика: — Л»уди помагајте! Онда не беше више премишљања; одважни синови јурнуше у опасност, вода се пецила од силе и беса, а по тој мутној пени пливали су довратници и трула ћерчива разваљенога шпитаља. И неколко јастука и други лаких- ситница изнесоше бујни галаси, и играху се с њима; пандури који су с оне стране опасности стајали, викаху: — Л»уди, јастуке износите! али се голи синови на те њихове заповести нехтеше обазрети; него лепо и уљудно запиташе: — Куда ће мо са болесницима? — У началство! тамо их носите! Одговори началник, који је у тај мах на коњу са кметовима у иратњи стигао. — У началству је простран ходник продужи даље — не само пет шест кревета, него би се и шесет могло у тој просторији сложити. И заиста, Америка нам не би веровала — али начелство беше лепше и дивније здање него и школа и шпитаљ; а чиновници у начелству боље награђени, него учитељи по школама и лекари по болницама.