Србадија

108

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св. 5.

у тежњи за слободнијим установама племенским јединством. Сувременици овима немачким историцима бнли су у Француокој: Тијери, Мишеље, Гизо, 'Гијер, .Луји-Влан иЕдгарКине; а у Инглиској Хелем и Меколеј. Па као ш го су философи и историци 18-ог века износећи на видик јадно иолитично и друштвено стање народа које је стојало у противности са начелима хришћанског морала и прнродне Философије, спремили онај велики револуциони покрет, који је на крају тог века срушио све остатке средовечних установа у Француској, па одатле заредио и по осталој Јевропи; тако је опег тај револуциони дух у свези с напредком природних наука дејствовао на образовање најновије тако назваие историјске гиколе , којој је прави творац знаменити Француски научењак Огист (Август) Конг, а главни су јој представннци Литре, Ханрије Тома Векло и Џон Внљем Дреиер. II. Шга се хоће са позитивним методом у историји, и зар се може помислити, да ће се кад год извести и показати сви закони, који управљају развитком тако сложеног и преплетеног организма, као што је народ и људско друштво? Зар Ке се моћи кад год да нагшше права Физика друштва — рћуз^^ие бос1а1е — какву је огледао да састави Огист Конт? Да ли не ће људи, кад би видели, да у њиховом личном (индивидуалном) па и у народном животу владају вечити и неодољиви природни закони, којима се тако названа слободна воља човечија мора да покорава, — да ли не ће људи онда посгатн пуки авгомати, који се туђом руком крећу, и запасти на ново у Фатализам и источни квијегизам, из кога су се с тешком муком једва у неколико отргли? Да ли се не ће тиме вера и морал изгубити, да ли не ће цивилизација ударити натраг за векове и хиљаде година?! То су сумње и бојазне, које муче многе плашљиве иначе добронамерне људе, као и неке иредрасудама испуњене или интересоване противнике позитивној филозофији . А да и не номињемо, како је многима због укорењених заблуда и лажних иојмова о човечијем достојанству тешко и криво да воју'у, да под владом истих природних закона, као и сва органска створења у васеленој, и да се тек поступним развитком и преображајем долази до свести и умне моћи, којом јестворење кадро да позна творца свога, и којо.м су људи успели да природне услове мало по мало измене, да природне законе на своју корист употребе. Давидимо, да ли има разлога оваком страховању од нозитивног правца у науци. Да би се историја људског рода као наука потпуно разумела, ваљало би на сваки начин познавати најпре исторнју постања и развитка живих организма, а још пре тога историју наше планете и њених одношаја према осталим планетама у систему. На сваком кораку у проучавању прошлости опажамо, да живот и култура људска иду уноредо са обликом земљишта и склоиом природннх околности: климе, Флоре и Фауне, које све јако утиче на религију, обичаје, установе и судбину народну. Тек доцније носгупним умним развитком човек се ослобођава искључног уплива ових чнњеница, те н. пр. вагром и оделом савлађује хладноћу, вештином подиже родност земљишта, хвата и припитомљава корисну а треби шгетну животињу, просеца путове, броди по мору, и бирајући себи најповол>нија места за насеље присваја културу свега рода људског. Обнмајући тако целу планету на којој живи, човек управља свој ноглед даље, сунцу, од кога му долази топлота и живот, и звездама које

у ненрекидном нравилном кретању дају слику величанствености и вечигости божаства у васеленој, а у доба зрелости изазивају људски ум да истражује законе, по којима се врши кретање светова у безкрајном простору и времену. Силе које тамо раде, за цело и на земљи дејствују, само у другчијем размеру и облику, према другчијим физичким условнма и астрономским одношајима наше планете. И да ли се разумно може помислити, да силе и закони што кретањем светова у недогледном нростору а по одређеним пуговима кроз милијарде векова унрављају, што светлост и топлоту на све стране сипају, а тиме живот буде, одржавају и развијају, — може ли се помислитн, да те васеленске силе и закони осгављају изван свога домашаја само нашу малену земљу и људски род на њој, — оставл,ајулопту којој трајање мож'да значи увечитости само колико један дан, и на њој род живих створења, којих постање и развитак није много више но тренутак у кретању и развијању светова! Унанредку новије науке ни једно начело није се показало плодно и моћно, да објасни све најважније козмичке и биолошке појаве и промене, као Њутново начело гравитације и Дарвиново начело посгања и развитка животињских врста. Икао што се закони астрономских појава преносе и погврђују у фнзичким појавама на земл.и; тако у новије доба покушавају неки да начелом борбе за опстанак објасне одношаје и промене звезданих с.истема. Да ли ће се овај покушај потврдити на пољу где владају само механички и математички закони, иоказаће време. Но вредно је знати да се такви огледи јавл,ају. Чим се признало, да животињске врсте и облици нису непроменита створења, но да се временом развијају и под утицајем физичких услова мењају; почело се мислити, не би ли се могло то начело да примени и на одношаје небеских телеса. У науци већ нема сумње да је васелена у непрекндном к;)етању, и да се посгање и живот шнре вечито у безкрајном простору. Спекгрално-аналитичким огледима доказује се, да је наше сунце огромна маса у течно врелом стању, која се обртањем и просипањем све глости и топлоте у просгору билиунима година хлади и згушњава; дал.е, да има небројено других звезда иривидно непокретница, које су по свој прилици саставл,ене из истих елемената као и сунце, од којихсе неке гасе а друге постају, само што ми тај процес због релативно велике дал,ине не можемо одмах да сагледамо, већ с тога што од неких звезда светлост донире до нас тек после хил,ада година, видимо те звезде на небу за дуго и онда кад су се оне одавна угасиле, а друге које сада постају или су већ давно постале, не можемо да сагледамо, што светлост њихова није до нас још допрла. Ш то је за животињске родове на земљи храна и прилагођење у Физичке услове живота, то као да је звездама простор, у свези с масом и тежином њиховом. Свакн систем сила и кретања тежи за релативним стањем равнотеже. То вреди као закон н. пр. и о супротним тежњама у неком државном организму, у кул гурним одношајима између суседних народа, у физичким и метеорским одношајнма наше планете као и целога планетског и сунчаног снстема, не изкључујући нз тог закона ни најдаље козмичке магле и свегове, који се најбољим телесконом једва могу да сагледају. Сваки процес, свака борба између сила и елемената свршује се за време неким поравнањем, уклањајући с пута све шго смега њиховом кретању, што није цели сходно. Тако н. пр. укретању комета (звезда реиача) наилазимо на неку привидну неуредност, неправилност; но ова и ако би трајала хиљадама векова, онег се најиосле подлаже закону, тражећи према својој садржинн и те-

жини по простору релативно најудеснију сгазу. Тако и уумном развитку рода људског видимо по неку велику истину, где прокрчи себи пута, тек пошто је одклонила све могуће заблуде и противности. III. Има н других важних знања која добијамо упоређујући једно с другим Физичке и биолошке процесе на земљи са астрономс.ким појавима на небу, и изводећи из тога један општи закон. Ако признајемо, што се науком све боље доказује: да су светови у течају небројених векова постали и развили се, онда морамо увидети, да им тима облицима крај мора доћи, и да ће се после из њих комбнновати други облици и системи. Астрономија вели, да сунце представл,а дивну прошлост наше земље, која је такође била (течно усијана маса, на којој се живот могао јавити тек иошго се до извесне мере оладила: месец пак да представља далеку будућност земље, која ће се као и он оладити, па неимајући иише шта да испарава остати без атмосФере, без органеког живота. Размер времена за које би се таква мена извршила, можемо замислити кад кажемо, да је по приближном рачуну једнога признатог научењака морало до сада протећи две хиљаде милиуна (2000,000.000) година, од како се је ■гечно-усијана лопта наше планете почела да згушњава и поступно да покрива кором, којој се дебљина узима тек у 7 геограФ. миља. И та унутрашша топлота наше земље, која је некада била довољна, да у пределима северног иоларног круга производи бујан органски живот, сада већ нема никаква дејства на површини, те с тога све биолошке појаве бивају данас на земљи дејством сунчане топлоте и по мери, како сунчани зраци право нли косо падају на који предео. Шго се тиче страха и жалости због таквога изгледа о престанку живота на земљи, по свој прилици то не би могло да буде насилном катастроФОм, и донде ће се још много пута мењати органски облици. Напослетку морамо са једним знаменитим астрономом рећи, да природа није ни грозна ни милостива, није ћудљива ни осетл,ива, већ просто она је увек и нелро.менито законита, па се ни највећи и најдаљи свегови као и најситнији атоми не крећу изван њених закона. И шта ли је за човека и његово умно достојанство приличније? Да лн да појми и призна владувечитих божанских закона у васеленој, или да верује да нека несташна игра судбине, нека ћудљива сила управља светом и живото.м нашим, мешајући се сваки час у дела и појаве људске! — Оваким сматрањем нитибишто добила наравственоет ни умност наша, а да оставимо на страну нашу слободну вољу, која би се као оно у источних деспотских држава или у јевропском средовечном друпггву могла свести само на роботу (кулучење) и уредно плаћање данка. Развијањем ума у правцу природних наука не побија се човеку духовна моћ, нити се њима поништава његова слободна вол,а: већ обоје у границама датих физиолошких и психолошкнх услова а под владом општих физичких закона добијају све већу снагу и развитак свој, те овлађују природом у корист индивидује, племена и свега рода људског. Ради потврде овога сматрања да наведемо пример, у коме ће се видети, како дејствује умна слободна воља и докле се простире моћ њезина, а како над њом опет стоје природни закони, који јој и за развитак њезин показују најбржи и најпоузданији пут Тако, пре две хиљаде година ТЈерманија била је сва покривена густом прастаром шумом, а обале балтијског и северног(немачког)мора покривали су сами ритови и баруштине, па је с тога и клима бнла тамо другчија, влажнија и не-