Србадија

Св. 5.

Руска лица.

здравија. У оваким прилакама знмљишта н температ^ре наравно није могла иостати каква веКа култура, па нн друшгво људско ннје се могло за дуго станити. Услед тога нека ђерманска племена навале југозападно у Галију (Француску) и Италију и почнне тамо сграшне преврте и пустошења; друга опег племена под утицајем угодних околности а мо<к'да и услед својих питомијих из раније донес.ених и наслеђених нарави и обичаја остану у ТЈерманији, искрче шуме, изсуше баруштине, и мало по мало учине средњу Јевропу питомом, родном, здравом и богато насељенои земљом. Тако у оном првом појаву днвл.е запуштености у Немачкој показује се утицај и влада физичких услова јаче него ли људска слободна воља; а у овом другом случају културног рада памет и воља човечија савлађују природне смегње. Но у једном и другом случају онет бива све по извесним законима, који се у вас.еленој као и у л^удским делима потврђују.Могли би тако и код појединог човека показати узајамно дејство природних услова и његове умне воље, па нз свега јасно извести, да што се више сазнају природнн законн и влада њихова, то се све иише развнја људска свест, и умна воља добија све већу могућност и енергију, да се природним условима и околностима служи на људско добро. Шго се тиче религиозног осећања и морала с погледом на најновији напредак природних наука као и на позитивни правац у историји људског рода: го рад и успокојења забринутнх и плашљивих духова доста ће биги да наноменемо, како унраво највеБи нредставници природних наука и позигивног научног метода обично су и морални, духом и срцем образовани а често и побожнн људи. Нико ви ше од Талилеја и Њутона није се могао дивити моћи и нремудрости божијој, нико боље од њих није могао прославити велнчанство светова и уредаба божијнху васеленој. Па и самДарвин нзводећи на основу уноредне анатомије и Физиологнје развитак животињских врста узвикује на једном месту одушевљено, како је животињском организму требало, да кроз много геолошких периода прође многе облике и да у последњем најсавршенијем (људском) облику претурн много културних еноха, до к се уз дигне до величанствене идеје о једноме свемоћном и праведном богу. Тако и Дрепер говорећн о узроцима наглога ширења Мухамеданства, о развитку и опадању арапске културе вели значајно: да вал.а с нопгговањем да говоримо о религијн (мухамеданској), која јекадрабила да толиким милиунима л.уди кроз много векова и у три дела света буде утеха и путевођа живога. И према самим заблудама прошлих времена па и садашњости понашају се представници прнродних наука много смерније и с већом трнељивошћу, него ли њихови противници према ново појављеним истинама и идејама. Ваш то, што прави научењаци знају, да је историја људског рода тек једна глава историје земл,ине, геологије и палеонтологије, да човек од зачетка свога до рођења

них наука и опште просвете за последњих векова иорасла или онала, нека загледа у талијанске, Француске, инглиске и немачке кронике друштвенога и дворског живота, па ће се згрозити од силества најсрамнијих дела и злочина из оног доба. У једно пак нек с гим упореди моралност и религиозност која се види данас унајнапреднијим земљама Јевропе и Америке, премда јевропеки државни и међународни морал даје сам о себи жалосне доказе, кад се још непрестано мора да држн милиунима бајонета.

Пре него што бих завршио, прилика је да у овом предавању додирнем веома важно питање о првој појави људских племена у Јевропи и њиховом првобитном друштвеном живљењу. Епохе у првој култури људској тако су исто важне и поучне као и периоде развијања органских створења сачуване слојевима земље. Тако названа камена иериода означује оно давно доба, када су се усредњој и западној Јевропи јавила прва племена људска, умејући већ да граде оруђа, сгреле и ножеве од камена; ти споменици прве културе налазе се и сада по пећинама, измешани са људским н медвеђим костима. Но колико ли је времена морало протећи, док је човек доспео да уме саградити оружје којим ће убити медведа, те да се нахрани његовим месом и заодене његовом кожом? У средњу руку рачуна се да траговима и споменицима живл.ења људског из камене периоде што су нађени у пећини код Орињака у Француској, може бити на 50.000 година. И за чудо, још у то прво доба налазимо доказа, како је човек имао идеју о несамртности душе , јер је своје мртве већ сахрањивао у гробнице, т. ј. у пећине које је загварао грдним камењем, остављајући поред мртваца оружје и храну као да ће им то требати. Кад је са променом температуре у средњој Јевропи нестало северног медведа који се повукво даље горе у ладније пределе, онда је давао човеку храну и одело северни јелен, а то је већ било за тако зване бронзане периоде. у којој су се оруђа већ градила од бронзе. Кратки мачеви и сикире нађени су у пећинама или слојевима земље поред широких и пљоснатих лубања уФранцуској, Белгији и западној Немачкој показују расу налик на монголску или лапонску. Не давно нађени су у тпвајцарским језернма под водом а близу обала знаменити остатци дрвених грађевина и колибе на стубовима, и то су била прва већа тако названа језерска насеља за одбрану од зверова и људи. За тим долази иериода гвожђа, у којој се почело да употребљава гвожђе; она означава већ далеко већу културу, и у н.ој се јављају у средњој и западној Јевропи племена крупног високог стаса од индој^вропског порекла, с дугачким гвозденим мачевима, налик на оне, што их описује Омир у својих јунака. Но живот и култура ових л.уди из периоде камена, бронзе и језера није могла да буде колевка и огњиште култури рода људ-

пролази у утроби материној за кратко време све анатомске и Физиолошке Фазе (мене), кроз које су за хиљаде векова пролазили животињски облици од почетка, од најпростије ћелијце, док се нису развили до најсавршенијег облика у човеку; што даље тн научењаци знају, да је н. пр. Алписким брдима требало милиун и 500 хиљада година, док су се из мора за трајања последње хаерцијерне периоде (у тако названо илнокенско доба) издигли, а та периода једва је стотинити део времена што је протекло између ње и нрвобитних силурских слојева, под којима се налази прва сгврднута кора наше земље; — и што природњаци још знају да земљина кугла има у пречнику само 1700 и неколико миља и да је 20'Д милиуна миља од сунца далеко, а да до најближе непокрегне звезде има 4'/ 2 бнлиуна миља; што знају, да се историјске периоде умнога људског раз-

витка могу у неколико упоредити са периодама геолошких слојева и њихових вегетабилних и животињских окамењених остагака, само с том разликом, да умни развигак нде много брже него ли преображај органских облика; шго знају да нове напредније идеје и понравке у људском друшгву имају много муке, док из љуске старих идеја и облика изађу, исто као што је бивало и са преображајем животињских оргаиизма у геолошким слојевима, —• све то и друго што знају природњаци и научењаци позитивног правца, чини их, те су много смернији н човечнијн, него ли они мрачни чувари религије и морала, који наоружани мачем римске инквизиције или обучени у лисичију кожу језуитске смирености до скора окиваху западну Јевропу у ланце духовнога и политичног ропства. У осталом ко би хтео да се увери, да ли су истинито религиозна и морална осећања код јевропских народа са напредком природ-