Србадија

Св. 5. Срећа да се у њима не служи летурђија, иа да се народа напуни осим само о Божићу и о Васкрсењу, и то не у сваку, него у оиа села, која су много удаљена од манастира, него се само у њима служи кад јекојој кући крсно име. У вријеме службе, на више назначена два празника, по што се црква напуни људи , сви остали стоје па около цркве гологлави, макар и највиша киша а.ш зима била. Старци и главари сеоцки вазда стоје најпрви до двери, а за њима млађи. Жене пак вазда стоје најзадње иза људи, али и оне између себе — млађа старијој наноси част, те старије напријед пуштају. Ако је само једна црква у селу, она је саграђена трудом свију сељана као и манастири, а ако их је више, зна се, да су их градиле јаке породице, свака за себе, и свака се иред својом копала. Што су се ове црквице по врховима и главицама уХерцеговини градиле, и за што су их клаком с двора бијелили, ево томе неколико главних узрока, нао што су ме многи увјеравали. а.) Да зулумћару Турчину нема к њој лаког на коњу приступишта, и да не би у вријеме службе смео попа и народ. б.) Да цркву из далека могу впђети путници, радници и чобани, јер ови сви кад одкуда му драго угледају — макар и сат ода далеко — зауставиће се, скинутп капу и епрам цркве прекрстити се, и с највећом вјером помолити Богу колико зна и умије. в.) Да не би свиње земљу риљале, коњи и волови да се не би балежили, а козе и овце брабоњчили ио гробљуоколо оне цркве, јер народ такопочитује мртвога гроб, исто каода јеоно чељаде живо па да све чује и види, шта се над њим и около њега ради. г.) Еад које село или породица огради за себе црквицу, радује се кад инострани цркву види на пита: чија је оно црква? јер осим урођене му побожности иостаје и неко славољубије. По многим селима, ђе више породнца живи, има по три и четири овакове мале цркве, и премда би се сви они сељани могли о једиој самој пасати, опет оћеју да се зна свакоме своја, и не ће једни код други ни да на летурђију пође, а камоли да се пред туђом црквом копа. Ево и овоме главни узроци: а.) Кад се н. пр. најпрва црква у којему селу оградила, разумије се само по себи, да је била једна сама породица, а следователно и народа мање. б.) По течају дугог времена, ова се породица умножила и разгранала тако, да је своје првобигно презиме изгубила, н. пр. од Попа „Поповићи;" од Марка „Марковићи"; од Станише „Станишићи" и т. д. в.) Кад би се која породица с другом завадила , па и до крви дошла , наравно је, да поједини људи од дотичне

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку. нородице нијесу се могли ни на путу срести без крвопролића, а камо ли пред црквом ђе свак оружан дође; тако би не јача породица сама за себе нову цркву морала градити. г.) Да би се сложиле двије породице, и наумиле скупа једну цркву за њих градити, чешће се пута догоди, да се не могу између себе нагодити, какво ' ће име цркви нађести, јер једна хћела да буде н. ир. св. Борђије њезино крсно име, а друга св. Никола, па кад се не сложе, онда за инат једна друге сазиђу двије цркве. д.) Она породнца, која има од своје крви попа, нешто је поноситија и прибранија од остали оне опћине или села, за то она која га нема, натежи и из петније жила униње се да и она о свом трошку кога запопи; а ако ову жељу постигну, а у ономе селу нема но једна црква, принуђени су градити другуиову, у којој може нови попслужити, јер у старој нема мјеста за оба попа.*) Попови по Херцеговини нијесу код народа толико почитовани, колико калуђери манастирски, али им опет наноси част; и иремда им иноријаши давају годишњи бнр п сг.е друго као калуђерима, опет је свакоме милије, да је манастирски иноријаш него поповски, и да му калуђер очита какву молитву над боником, и.1и какву другу у кући, но мирски свештеник; а ево за што: Народ вели, да су молитве калуђерске много нријатније пред Богом, него поновске, за то, што се први не жене и не гријеше као остали људи, и све оио што стече, не дава жени и ђеци као попови, него цркви и манастиру, а манастир је сиротинска мајка и народна славаидика. Будући да се иопови жене, и да обично у свакога има нешто више ђеце но у дугога сељака, наравно је, да му се и оће много нешто више но калуђеру, за то многи, не могући живјети ни по године о парохијалном приходу за уздржавати Фаииљу као што треба, принуђени су многи (а може се рећи сви) копати, орати, дрва на коњу догонити и све остало као и други сељани радити. Има много попова, који држе преко 150 кућа, а има их и такови, који нема ни 50. Ова разлика од туда происходи, ђе је мање или више попова у ономе селу или кнежини, а највише онда, кад који од стари попова умре, па докле оно племе

*) Да је овај обнчај, р ^д и управа нсто и но Црној Горн, па и но селима Бокекоторске, навестн ћу овђеједан примјер. У Грбљу, у селу Шншиће, запопише се два попа једне исте године од двије јаке нородице — СоФраи и Латковић — а била је само једна црква у селу, пак се нешто поинатили ова два попа, и грабећи се се ко ће од њн два служитн летурђију (осим празнични и неђелни дана), оградише двије мале црквице, свака породнца засебе, а у ону стару — св. Мартнн — служили су сваког празника по Реду-

111

или нородица младога запопи; и тако се више пута деси, да један свештеник мирски држи подвије трије нарохије, но ако су велике, те један поп не може одољети, служи им калуђер. У оба случаја, народ изабере свога привременог пона или калуђера без икаквог питања владичина, за то што владици у интересу ништа не спада, а међу тим народу угађа да по народњој вољи изабере свештеника. Сваки новозапопјени свештеник дужан је селу платити пред црквом по једно пиће (вино или ракију), и сваки кад чашу узме наније „здраво браћо! Да Бог да нам нови поп сретан и дуговјечан био!" Ови обичај може се назвати ирави народни, а по црквеноме и службеноме реду није друго него права инсталација. Чешће се пута догоди, да се која ноједина Фамиља — (или више њих) нешто с попом поинате, и кажу му, да га не ће више за свога попа, него замоле другога ближњега нопа, и ови их послужи у свему као прави парох, доклен се опет некако са својим поиом умире ио молби сеоцки старјешина, а највише онда, кад владика у оној кнежини или племену дође. Ва нужно почитујем и то казати, да ни један поп не смије од владике извршивати никакав законом преписани обред у инорији другога иопа, већ само онда, кад би се с попом завадили, као што сам на више казао, или са допуштењем законитог пароха онога села, иначе би га дотични поп одма владици тужио. Да бп се који поп разболио, и дуго боловао, или да би приморан био поћи пегђе за нослом у друго мјесто и онамо се коју неђељу дана задржао, вазда сваки препоручи ближњему пону или калуђеру, да у иријекој нужди крсти слабо дијете, причести боника и укопа мрца, и вазда један другога добровољно измјени, без да ни први ни последњи пита дозволење у владике, а још мање у народ. Привремени парох што добије од петрахиља, његово је све. У Херцеговини ни по манастирима, ни по сеоцким црквама нигђе не износе, као по другим мјестима, црквени пјат иностраним путницима, нити они обични за скупитн овамо звану лемозину (од италијанског „е1ето2та") али по варошима а особито у Требињу и у Мостару, износе као Боки Которској три пјата, а то први за цркву, други за школу, а трећи за сиромахе. Одпрвог и последњег Фонда укопавају мртве сиромаке и сироте од истог мјеста, али из туђега кад би као прошјак у мјесту умрво. Свијеће воштане и зејтин те при летурђији гори по сеоцким црквама, дужна је донијети она кућа (или куће), која оии дан служи летурђију о крсноме имену или мртачку, а оно мало новаца што пане (на икону која се целива) о Божићу и Васкрсењу, троши се на какве друге црквене потребе, као н. пр. за