Србадија

Св. 7.

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку.

157

беше слободно, ветар, животиње, све се кретало по свом нагону и вољи, само она беше везана за пусти, дивљи нредео! Најпосле изгуби Удбала дух и одважноет и науми да узме себи живог. Мисао самоубијсгва иригрли она свом ватром монголске крви, коју је од матере наследила. Она се силом начнни мирна, тако да је саисан мало попустио од своје ревносне пажње и чувања. Но једне ноКи, кад је све око ње у дубоком сну почивало, остави она своју асуру брзо као степска змија, нриближи се дувару, где је оружје висило, узме један нож, на изађе из шатора. Иред врати сиаваше неколико Калмука; оде неприметно даље, спусти се на колена и окренута северу, где је Борис боравио, упре врх од ножа на своје груди. Али оружје јој испаде из руку, хладан зној обузе јој чело; она се поплашн од евога злочнна и мољаше бога хришКанскога за опрошгај. Но у тај мах чује, где је у шатору по имену зову; приметили су да није тамо . . . она се подиже и у очајању, скоро луда од страха и бола, сјури нож у груди. После неколико тренутака нађу је. Веше сва крвава, али још жива. Слаба рука није била кадра да влада убитачним оружјем; нож је оклизнуо, па је само са стране повредио. Рана јој беше незнатна. После осам дана седела је Удбала опет као и пре код задимљеног огњишта, међу оружаним дивљацима и гадним иаказама неким, што су се издавали за чаровнике и врачаре — лепи цвет у гњезду гадних насека — нежан, изображен створ међу суровим и глуиим светом. Саисан је тукао своју жену због нехагног чувања и најмио неку стару жену, која сироту заточеницу ннје ни дању ни ноћу испуштала из очију; осим тога су јадној девојци ноћу ноге свезивали. Шта да почне Удбала? Смрт и слобода беху за њу непостиживи, и она је наличила на човека, који, нењуКи се на стрменнто брдо, где га на врху ишчекује испунење •евих жеља и нада, склизне и пада у понор. У првом тренутку је од пада онесвешКен, у другом гледи ,да изиђе на светлост, а у треКем изгуби наду на избављење и тражи брзу смрт; најпосле, кад му се и то ускрати, а он остане у ду<бини и навикне се на мрак, на изгубљену наду и залудну чежњу. Кад-кад пружа руке за сунчаном светлошКу, која пусти слаб зрачак у дубину, предсгави себи у мислима среКу, шго је на врху брда, па се најзад врати на своје станиште, што га је себи начинио толико угодно, колико је то у мрачној дубини можно. Један велики песник рекао је одавно, да или туга савлада човека, или човек тугу. Дан пролазаше за даном; време, тај велики помоКник, учинило је своје и залечи мало по мало Удбалине душевне и телесне ране. Она се навикне на скитачки живот и поче опет говориги језиком, што јој у првом детињству беше познат — језиком, кога су се оштри звуци некада чули на пушеКим се развалинама руских градова, које је свирепи Бати буктињом Цингис-кановом запалио. Она се опет приљуби својој магери, која с њом беше скопчана двоструком везом крви и успомене. Само се с њоме могла руски разговараги, и Џала ју је неговала, не из

себичних побуда, као њезин муж, него из саучешКа, милосрђа и материнске љубави. Џала је сву своју младост провела међу Русима, па и ако су јој се од тога доба чуства затупила, те није осеКала никаквих виијих потреба, ипак је схваКала, како мора бити тешко из раскошног живота руске вароши преКи у дивљи, сиротињски, прљав живот. За то се она бринула за Удбалу колико је по силама својима била кадра; она јој је давала од сваког јела иајбољи део, намештала ју је на најлепша и најмекша Кебета и асуре; па чесго, кад је чула да јој се кКи тргне ноКу иза сна, помишљала је плачући на оно време, кад је своје драго

Вошњак.

дете дала од себе, само да му осигура оно лепше живовање, што га је и сама некад познавала. Али њезини рачуни нису добро испали . . . судбина је срећу, што ју је она кКери хтела приправити, нре обратила у горки јад. Прођоше године. Удбала се оканула својих самоубијствених мисли; предав се својој судбини мирно је трајала дане и тешила се надом, да Ке је Борис једног дана наКи и од овог невољног живота избавити. Било је још часова, у којима јој старе успомене душу поплављаху; тада се и јад у свој жестини својој појављнвао; она је плакала, очајавала . . . али бура се опет на скоро утишала, и онда се иредала некој мртвој тишини. Но урођена јој веселост изчезавала је све више и више; њезин живахни, узвишени дух, коме

су се у Снежиновој куКи гако дивили, малаксаоје; оштри зрак унипггио јој је ону нежну, милу драж; живци су јој се отупили од непрестаног дима под шатором и нека тамна замишљеност обузе јој душу. Кад је стари сансан после дуге пажње дошао до уверења, да је Удбала напустила евоје планове за бегање, даде јој мало више слободе, и она постаде страсном јахачицом. Често је, ухватив се чврсто коњу за врат и гриву, летела преко неизмерне равнице, гонила плашљиву дивокозу или се утркивала са степским вихором. Јурила је као стрела, као да је хтела да побегне од еадањости а да стигне прошлост. Дах јој је застајао, а крв хујала у ушима. 'Го силовито кретање опијало јој је ум и мисли, у трку јој се чинило да се руши небо и земља Често је јурила као олуј, док јој није сустао коњ од умора, или док је није снага издала. Тада се прострла на траву или песак, па је тако лежала неколико тренутака. По кад-кад су Калмуци подизали своје шаторе око реке Волге, која се— кад лети прелије своје обале — рашири по шумама као море. Безбројне лађе плове тада по њојзи, на кагаркама вију се разнобојне заставе, а бродарске песме оре се на далеко. На један мах навуче се какав сињи облак, што буру предсказује; водени вали постају све мрачнији, пенуше се и хује; изроди се бура, и на место песама зачује се лелек и вапај. Удбала је посмаграла таке призоре с дивљом радошђу: у борби елемената дисала је слободније, а ногледи су јој уживали у комешају валова, како један другог преекаче и прогута. То ју је нривлачило— душа јој је чезнула за тим валима и хтела би да оставн врелу сгепу— али ју је само једна мисао задржавала од те страсне жеље: ти вали нису гекли тамо, камо је она и у сну и на јави чезнула; пролазеКи градове, шуме и с/гепе Волга се упутила другом завичају — али и она је као верна драга хитала своме загоченику, усамљеном мору, да се с њиме саједини. Удбала се морала навикнути и на немирно сељакање и шумарање свога племена, на његове светковине, на немиран и уједно безбрижан живот његов. Њојзи се допадало оно брзо кретање, кад на један знак поглавице сви скоче на ноге, скупљају своју имовину, скину шагоре, те све заједно с децом натоваре на камиле, а старо и младо уседне у свечаном руву на коње, па људи у највећем трку бацају своје капе у висину и пуштају стреле за њима, или са обученнм соколовима лове степске тице. Женске у тим сеобама уживају потпуну слободу; у опште учесгвују жене и кђери будиста у играма и частима мушких, што код скитачких мухамедаиаца није обичај. Али Удбала није могла да сноси ону лењост, што је са пастирским животом скончана. Кад се аул настанио на каквом новом пашњаку и кад се шатори подигну у обичном реду, обично ју је спопадало неко горуКе нестрпљење. У сиромашнијих Калмука радиле су жене тада најразличније послове: оправљале су и крпиле асуре, готовиле ручак, чистиле седла, или су шиле хаљине, а људи су беспослени овамо онамо