Србадија

Св. 7.

159

скн проФвсор Тунман, ком имамо захвалити прва исиитивања о пореклу и језику Цинцара, као пре сто година тврдиги: л Ја познајем историчне научењаке од заната, којима ни њихово биће није било нознато". У већем броју налазимо Цинцаре веК у знатнијим трговинским местима на доњем Дунаву у Будиму, Пешти, Новом Саду, Земуну, Панчеву и Београду. Они су најдаље према северо-истоку турени елементи романског племена. Али на северо-истоку налазимо најдаље предстраже Румуна у Истрији између Монте-Маџјора и чепнћског језера. Они се називају Власи, жнве од чести у општинама, које су искључиво од њих настањене, као: Сушњевица са 1093 душе, Брдо са 657 душа и т. д. н има их скупа по некима 3000, а по другима до 6000 душа. Друга усамљена општина на северу Мацедоније је Совиг код Тузле у Босни. У Бугарској, Мацедонијн, 'Грацији и Албанији најзнатнији су трговци из тог вредног народа. Скоро у свима варошима тих земаља, као у Тирани, Дурацу и т. д. има зесебних влашких крајева, мала. Са земљорадњом и сточарством бавећи се налазимо Цинцаре у веКим компактним групама на југо-исгоку 'Гурске, утиснуте међу арнаугска племена Тесалије, на јанннском језеру, за гим јужно на Пинду. Даље к северу као мали огоци, окружени арнаутским, грчким и бугарским елементима близу Каеторије и на оридском језеру. После неколико миља даље од адријатске обале средње Албаније у окрузима Елбасана, Пекина и Каваје недалеко од реке Шкумба и у равницама на обалама Мусакје, у области Берата. У Трацији има само једна цинцарска оаза код Басарџика на Марици, са главним местом Перистера. У Грчкој живе Цинцари у северо-источном делу. Грци их зову Куцо-Власи (роми Власи); узрок тог поругљивог имена није довољно доказан. Назив »Цинцари" добили су тракијски Власи од Словена због њиховог изговора броја пет „цинц", место пчинч" у дако-влашком језику. Сами Цинцари најрадије се зову Румуни и држе се као и народ данашње румунске кнежевпне за погомке Римљана и то оних, који су у Мацедонији насељени били. Али историја о такима ништа не зна. Шта више, наличност њиховог језика са влашким упућује на близо племенско сродство са Власима, који с оне стране Дунава живе. Али ни њихово порекло није до данас довољно расветљено. Нибур их назва загонетни народ. Други се испитачи надметаху у хипотезама, које ми прелазимо. Најносле се МиклошнК темељно бавио са румунским језиком. Он налази, да је мнење ШаФаржиково неосновано, по ком су Румунн гек у петом или шестом столећу из смесе Гета, Римљана и Словена постали; као и мнење Копитара, по ком посганак њиховог језика у оно доба пада, кад су се Римљани нрви пут утврдили на источној обали адријатског мора. По Миклошићу датира постанак румунског језика од почетка другог столећа, кад су се римске колонисте насганили на левој обалн Дунава. Он исгорично доказује, да су Румуни поромањени Даки и Гети били, и да се њихово потискивање из Дакије, која је под Аврелијаном у Мезији основана (Г)ас1а преп818) к северу, тим разјашњава, да су Словени у пегом столећу освојили источне земље Хемуса. У оно се доба ваљда и дакијско-романеко населење Мацедоније догодило; јер судеКи по једнаком језику, не може се узетн, да су тракијски Румуни другог порекла, него дакијског. Латински је елеменат не само на граматични облик румунског језика по правилу упливисао, него му је и највеКи део реченица позајмио. С друге стране има у румунском језику облика, који се морају староседалачком елеменгу приписаги, који је јамачно сродан са данашњим арнаутским, а по том— по бистром разјашњењу МиклошиКа — и са староилирским. И иначе слаже се румунски језик са арнаутским и има многе речи са овим једнаке. У речима има многих из грчког и словенског, а наиме старословенског елемента. Чини се, да су Словени и при примању хришћанске вере код Румуна уплива имали. Данас свн исповедају православну веру; али служба се чита на румунском језику. За то право жртвовали су Цинцари у Пешти у једној скупој парници против грчке општине, велике суме и добили су га најпосле од цара Франца I. Осим свога језика говоре Цинцари како су где расејани, међу Немцима, Маџарима, Србима, Бугарима, Арнаутима или Турцима, језике тих народа и скоро сви новбгрчки. Овај језик су узели и за трговачки, јер Цинцари немају ни свог књижевног језика, ни своје литературе. Он је сад већ потиснуо цинцарски идиом у многим пределима, који су пређе искључиво румунски били. Тако у Загорју, где само још десет села тај језик говоре. Арнаути називају тракијске Влахе врло карактеристично чобанима; јер још и дан данас живи највећи део Цинцара у средњој и јужној Албанији, номадски. Њихова лепа мала села, која су по спољашности и унутарњем уређењу налик на грчка, стоје преко лета са свим пуста. Често не остаје ни једна душа да чува незатворене куће, из којих се ни онако нема много шта изнети. 'Гек се у зиму силазе номади са својом стоком са висина у топлију равницу на ебалама. Почетком зиме враћају се кући и главари породица, који проводе лето у даљини као крчмари на друмовима, као ковачи оружја, златари, зидари, кројачи, ћурчије и т. д. Као вредни, разумни и бистри, познаги и тражени су Цинцари свуда, а при њиховсм особито штедљивом живљењу обично много више заслуже, него што потребе њихове чељади код куће изискују. И на с/грани носе Цинцари своје особено одело, налик на арнаутско. До колена дуга кошуља са борама, жут капут од чоје са узаним рукавима и црним гајганима. Преко тога често црн пршњак са рукавима до лаката и дугачком остраг падајућом огрлицом ; црвен појас, Фес и опанке. Тип Цинцара је особито карактеристичан, ма да је често помешан са страним расама, с којима су удружени. У опште се онажа сродство са дакијским Румунима. Боја је косе обично угаси га. Глава лепо устројена, оштре црте лица, и угасите севајуће очи, показују ингелигенцију и енергију. До сад се обично држало, да су Цинцари само цастири и мањи трговци; алн њихова велика наклоност за вештачке занате, њихова ванредна даровитост за архнтекгуру нису по заслузи оцењиване. Изузимајући Цариград.Атину и Београд, Цинцари су скоро једини архитекти у Турској и Грчкој. Најтеже задаће, грађење каменитих мостова, кубета и грађевиие са сводовима извршује Цинцарин лако својом урођеном оштроумношћу. Што се чистоте стила тиче, не сме се наравно узети строго критично мерило за њихове архнтектонске послове. Али за то ипак могу, као на пр. смедеревска црква са пет кубета, да се сравне са многим грађевинама немачко-српских инжењера, који су се

на техничким школама учили. Шта више, они ове и надмашују, кад се узме, да се њихово једино школовање у оном састоји, што од својих предака науче, и кад се узму у обзир прости алати, којима раде. Цинцарин је по највише архитект, зидар, бравар, столар и дунђерин у једној особи. Изузимајући ливене и коване гвоздене делове за грађевине, који се из Аустрије доносе, прави све друго он сам. Као златар и цизелер ужива он леп и заслужен глас; а дивне сребрне Филигранске наките из Ниша и Видина, који су у свету чувени, праве цинцарске руке. Урођену бистрину, може се рећи лукавсгво, показује Цинцарин особито као трговац, као посредник трговине измеђуистока и запада. Он је за обрг на континенту Турске оно, што су Јермени и Грци за поморску трговину.Има много цинцарских трговачких кућа, које стоје у непосредном саобраћају са првим трговачким и Фабричним варошима у Европи. Обично се нребацује Цинцарима, да имају мало родољубља, ал им се тим неправда чини. Без знагне историјске прошлости, расејани у малим оазама међу најразноврснијим народима, који имају знатну историјску прошлост, од чести славну садашњост и лепу будуКност, морамо се још чудити, да се тракијски Власи ннсу већ одавна сасвим претопили у народе, који су око њих. У том погледу су Цинцари чврсти као Чивути, а то још веКма упада у очи зато, што Цинцари нису одељени вером од својих суседа, као Чивути. У политичном погледу одугаевљава и Цинцарина, као и све друге народе у Турској, мржња прогив Турака. Историја српског ослобођења приповеда јунаштва војводеЦинцар-Јанка, који је у Крајини Србе често водио победи над Турцима. Он је у Србији у најлепшој успомени, а кости му лежеуманастиру Раваници. Велику одважност и патриотизам показали су Цинцари при бомбардовању Београда 1862. године. У опште имају образовани цинцарски варошани највећу симпатију заГрчку, од које очекивају своје ослобођење од турског јарма, и са чијом би сјајном будућношКу они своју судбину најрадије спојили. Као што рекосмо, не говоре они само новогрчки језик, него шаљу своју децу и на веће школе у Атину, где се напајају великојелинским духом, па вративши се кући са млађаном ватром га распростиру. Тако ће Грчка, док једном своје природно наследство /' добије, наКи у једином цнвилизаторском елементу вароиш у Албанији, уЦинцарима, који су испуњени великојелинским идејама, интелигентне савезннке, који Ке јој утврђење власти јако олакшати. Спојени вером са Грцима, одаће се Цинцари као слободни грађани Грчке, са свим новој отаџбини. Неговање њиховог језика, које је већ сад слабије, јамачно ће се још већма занемарити, а временом ваљда и са свим изгубити. То је жалосна судбина распрштаних мањина, која налази своје разјашњење у законима народних живота. Али Грчка ће примити са увиђавношћу и благоволењем Цинцаре као корисне културне елементе; сетиКе се, колико из доба свог народног препорођења има захвалити патриотизму појединих Цинцара; колике је заслуге само члан једне породице *), грчки посланик У Бечу, за унапређење вештина и наука у класичној Атини стекао. Преостаје нам само још да бацимо поглед на бројно распространење тракијских *) Покојни барон Сина основао је 1826 год. прву грчку општину у Бечу. Он је купио и прилоге у корист грчког устаика, а то је била велика одважност при познатим назорима кнеза Метерниха о филхеленизму.