Србадија

160

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 7.

Влаха. — О томе је тешко навести извесна дата, јер као све помоћне науке за историју, тако је и статистика у Турској одвећ јадна. Ваљани Тунман вели, да Цинцари сачињавају половину сгановништва у Трацији, а преко три четврги у Мацедонпји и Тесалији — да се у Албанији у великом броју налазе и да они највише вароши у тим земљама настањују. Пр егераност у том мнењу даје се извинити великим незнањем турског становницггва у прошлом столећу у опште. Прилично гачне податке имамо од новијих путника само од Пуквила (РоиуиеуШс), који узима на краљевину Грчку 11.000, а за област Пинда 70.000 Цинцара. После од Инглеза ,/1ика (^еаке), који држи, да у Егшру, Тесалији и Мацедонији има до 500 расејаних влашких села; али гу не ће биги урачуната многа цинцарска места у средњој Албанији, Мусакији и Грчкој. Укупни број Цинцара — као петнаести део чигаве румунске расе — од прилике 500.000 душа, биће по податцима, које сам ја на мојим разним путовањима по Турској скугшо, најближи истини, кад се у тај број узму многобројни, по целој Турској и АусгроУгарској расејани чланови тога народа. Али у тај број нису узете оне влашке колонисте, "које су се овог столећа населиле у Србији, Бугарској и Добруџи на десној обали Дунава. Ови сами броје на 180 000 и досга је чудновато, да се ти дакијски Румуни — иротивно својој тракијској браћи Цинцарима — све више и више међу словенским становништвом шире.

Манастирн н цркве у Херцеговини. Написао Вук ВрчепиИ. VII. Кратак историчан додатак. Излиишо би било , а у исто доба и превећ дуго, кад би се унуштио да опширно и исторично додам овђе (ђе му нема мјеста) о многим некад главним а данас у развалинама налазећих се манастира ио жалосној Херцеговини, али не могу иропустити, да нешто не проговорим о најгласовитијем разореном манастиру Тврдошу. Ови најстари херцеговачки манастир но народњему доказивању саграђен је од херцег Шћепана, на обали с десне стране ријеке Требишнице, далеко од града Требиња, к истоку један добар сат ода. Говори се, да је било урезано на горњем прагу црквени врата година и нри коме је владици био сазидан, али ко ће сад тај праг уразвалинама наћи, и знати, је ли натпис читав, или праг од турскога маља и ћускије остануо здрав. У манастиру, од његова постања па све до разорења 1693. године (?) вазда је био по један домородни владика Херцеговац, (чијега је епархија до онда иотпадала под патријаршију Пећку) и вазда је било од 15дп 25 калуђера, који су онда држали све парохије, које се данас у требинском окружију налазе, зато што у оно вријеме—по свој прилици није било мирски свештеника, доклен је

речени манастир у својој битности цвјетао; а да је онда и народа много мање било него данас, отоме нема двоумлења. Као што је повјесница нашега народа основана на — може се слободно рећи — два дијела, на темељу народни доказивања, која су као аманет вјерно с оца на сина прелазила, тако се по казивању данас живући стари људи и свештеника потврђује, да су се у манастиру Тврдошу три српска краља крунисала, који су сваке године по неколико дана сиђели у требињски град, ђе је био и један манастир свет. Николе, (данас у гомили, а на бившем звонику начинише Турци ири Асан бегу Ресулбеговићу сахат, који се и данас налази под име: сахат-кула). Ја сам 1864. године нарочито пошао да прегледам развалине овога манастира, е да бих ишта у њему историчнога нашао, уједно с мојим пријатељем бившим калуђером манастира Дужи, а садашњим игуманом истог манастира Мелентијем Перовићом, ђе сам све и сва могао —ђе је што било — од прилике виђети. Ево шта: На црквеном олтару још је читав ћемер (свод) и по њему се виде доста прилично измоловани на около 4 еванђелиста, а над светом трпезом при своду свети дух, али од свете трпезе плоча нема јој ни трага. Свуда на около зидови црквени оборени су до темеља, као и све ћелије, ђе оу калуђери живјели у грдиим гомилама, по којима се уФатила огромна купјенова драча и маховина. Још сеупрвобитности палази једна четвороуголна равница, свуд на около ограђена клачиим зидом над ријеком Требишницом, ђе су калуђери љети ио вечери сиђели и уживали лад, и у тихој самоћи сматрали речеиу ријеку. Још се види једна подземна густијерна свуд на около тако оклачена, да би рекао чојек, да је лани од највештијег европејског мајстора окартано. „Овђен су — вели ми очеМилентије—ондашњи калуђери сасипали вино, кад је изобилно година рађала и кад би све манастирске бачве напунили. Види се ђе су биле колибе, амбари, појате и гувна као и ондашњи уљаник, у кому су по казивању народњем били најмање 500 улишта пчела. Види се у првобитној грађи у гомили камења, ђе је била манастирска трпезарија, и пространо гробље свуда на около цркве, ђе сусекалуђери копали, а на около авлије мноштво гробова, ђе се — по свој прилици — оближњи народ копао, но и прво и последње не види се од самораста свакојаких дрвета, куијене и љуте драче, већ само онда кад би чојек врх гробља дошао. По наронном потврђивању без икакове сујме зна се, да је и светиВасилије — којега цјелокупно тијело почива у манастир Под-Острог у Црној Гори пострижник манастира Тврдоша, па да је у 40-тој години свога живота зажелио

провести остатке своји дана као прави пустињак, и да би се једном за вазда уклонио одсвијуна земљи живући људи, нађе за његово пребивање уБелопавлићкој једну—управ чудогворну—- пећину, у којој је све до смрти живио, а после његове смрти ондашњи Бјелопавлицки Христјани у истој пећини укопаше, и мало после ограде и једну црквицу колико је простор оне пећине допуштао, у којој сахране његово тијело, ђе се данас налази они оглашени манастир. Док су домородни владике у манастиру Тврдошу живјели (а и други послеразорења, све док јеХерцеговина под цариградску патријаршију потпала,) па кад би која кнежина онремила владици установљену мирију, сваки је владика отписао, како је иримио, а ово гшсмо у народу звало се „благосовено писмо." Ево о овоме достовјерног доказа: Године 1863. чујући да онда живући парох с Надлуга, а сад усопши поп РистоОдавић има мноштво свакојаки рукописни и наштамнани црквени књига (србуља), зажелим к њему у госте поћи с мојим кутњим газдом а поповим кумом Луком Пиштељем, е да бих какву записану историчну биљегу у њима нашао; али ево што ми за србуље рече: „Имали смо их господине читав товар, па мој покојни стари отац — Бог му душу помиловао! — чу да многи некакви људи из Њемачке траже наше староковне црквене књиге, и негђе у латинску земљу шиљу, те их он покојник затвори под кључ у хамбар, а при смрти закле ме најстрашнијом клетвом: да све србуље ш њиме у гроб закопам, па ја тако и учиним, бојећи се очине клетве. Нашао сам — вели ми — циглу једну у ћоши на тавану испод крова, кад сам лани кућу подизао, за коју ми није пок. отац знао и ево је, али је са свим иструхнула." Ево дакле што наши неки свештеници раде, о којима ја овамо рекох да су камен вјери !!! Узмем ову престару рукописну србуљу, којој су листови тако већ били влагом иструнули, као што нашинци обичавају рећи: „гледај ме, ама не мичи ме;" али опет, ја сам је сву с краја на крај пребрао. На корицама и у првим листовима у почетку и на крају књиге, било је много нешто записано, али се ништа није могло прочитати осим само (а и ово једва) „записа Санда Саландар, Бог да јој душу ирости." Између листова речене књиге, нађем два рукописна листића, која по дозволењу попа Риста узмем, и обадва овђе верно достављам с дотичним преписом, за да би се по времену Факсимилно могли снимити и да би читаоци могли упознати се са старим и данашњим рукописом и правописом овдашњег свештенства: а) По.здрака Јл*мн$ БЗ чеи ^ радн шне Д +.ВОИКС ■ 110 Е пито л\оре инти по скем А