Србадија

Св. 7.

165

по примеру Бера и Кивјера — спојише у тако званом »кругу" или типу — воде порекдо од једне гпраФорме." Такав круг или тип, или боље стабло

(Филум), јесте стабло кичмењака (УегквБга1а, Л^УхгБеНћЈеге) у који снадају класе: сисаваца, тица, амФибија, репгилија и риба. ДругиФилум чине мекушци(Мо11изса, \^е1сћгМеге). Ту снадају класе: морски раци, пужеви, шкољке. ТреКи Фнлум састоји се и.з инсеката, паукова, стонога и рака, а го је

стабло зглавкара (АгШгорос1а, СгНеДегШ1еге). — У сваком од ова три стабла је укупан строј тела и индивидуални начин развијања тако карактеристичан, да сн-

гурно можемо тврдити, да су сви чланови сродни. Сви кнчмењаци морају водити порекло од једног јединог пракичмењака, сви мекушцн од једног јединог прамекушца, а сви зглавкари од једног јединог празглавкара. Чињенице сравњујуће анатомије и историје развијања, што ово крвно сродство свију

жицотиња у једном сгаблу, Филум -у или типу, нама пред очи стављају, за природњака су довољне, па да се увери о истини науке о постанку. Што се специјално кичмењака

1

1

Ј

тиче, који нас овде највише интересују, то се сви н. пр. слажу образовањем и сместишгем скелета нервног система, а тога нема код других типова. Унутарњи скелет кичмењака', састоји се (с почетка из централне, чврсте масе, хрскавичава штапа, (кога доцније косги потисну) из кога се после кнчме-