Србадија

164

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку,

Св. 7.

је са два врло важна пнтања, нанме прво опће пнтање: „како у гдавноме постаде живот, живн свет организама?" А друго је засебно питање: »како постаде човечији род?" Прво од ова два питања, оно о постанку жнвихбића, можесе решнти само емпиричкн, доказивањем прастворења (Цггеи^ип#, Сгепега (;10 аефпуоса), т. ј спонтаног (својевољног) постанка органнзама од најпростије врсте, што се може замислити. Таки су монери, (Рго^о &епез, Рго1атое1)а, Рго4отуха, УатругеИа) савршено проста клупчад из прапљувачке, без сваке структуре и организацнје; и они се ране и (делењем) плоде. Такви монери, као што је онај, што га славни инглескн зоолог Сукелеј откри (ВаЉуМиз НаекеШ) покривају у облику тврде пљувачке, које највеће дубине океанске, између 3000—30000. Како су такви монери створени, није још посматрано, али то није невероватно, и мора се за нужду узети као излазна тачка свему биљном и жчвотињском царству. Решење обојих питања већини природних испитача беше тако тешко, да их нису ни додиривали, нли их тумачише са непојмљивим снагама у природи. Многи изјавише, да је решење тих питања немогуће, и да је постанак живих организама неприродан узрок, па га према томе природна наука не може ни решити. IIIга више, та се питања могу само тиме разјаснити, ако се прибегне к натприродним силама, које просте природне снаге савдаћ>ју, па јој оне служе. Неки замишљаху себи ову ненознату загонетку и одлучно натприродну снагу створења, као својство личног створитеља, шго је мање или више на човека налик; други је називаху: „животном снагом", „органским принципом", или „умерено делујућим праузроком« (саиза ДпаНз) и т. д. Није нужио споменути, да се у разних народа та историја створења, у погледу на натприродне и мистичне (тајносне) представе, слажз. Макакода је та истораја сгворења код разних народа разна, ипак се код свију народа у томе слаже, шго се први постанак живота на земљи, постанак биља и живогиња, а пре свега постанак човечијег рода, приписује нечем натприродном, шго се не да разјаснити механичним узроцима, ни физикалним и химијским снагама, но само неком стварајућом особом. Тежиште Дарвинове науке дежи утоме, — било оно изговорено од овог великог испитача природе, иди не — шго он доказује, да су најпроетији механични узроци и чисто Физикално -химијски процеси доста, па да реше оне највише и најтеже задаће. Дарвин дакде ставља на место стварајуће снаге, што органска тема животиња и биљака лепо и добро гради и саставља —суму тако званих сдепих, без намере и пдана делајућих природних снага. Место својевољног стварајућег акта долази нуждан закон развијања. Тиме је ј >ко раширена лажна мисао, да стварајућа снага има ма какву наличност са чгжеком, са свим побеђена. Наравно, да је због ових закључака, Дарвиново дедо, што је епоху учннило, на најжешћи отпор, најљућу борбу морало наићи код свију оних, који миш ћаху, да без нагприродног стварајућег акта, мора пропастн тако звани »морални светски ред." С једне стране противљаху се сви испитачи природе, који стављаху аисолутну разлику између мртве и живе, аиорганске и органске материје, икоји запроцесе на мртвом или на анорганскоме пољу (н. пр. за покретање пданета или образовање земље) — узеше механички дедујуће узроке, или слепе природне снаге (саизае еЖсЈеп(;ез), а за процесе на жнвом или органском пољу, (код животиња и биљака), узеше намерно делујуће узроке,

иди стварајуће радне снаге (саиза Гта1ез). Овнма се с друге стране придружнше свећеници, којима Дарвиновом теоријом господство ограннчено беше. До душе прођоше после Дарвиновог реФорматорског дела и неколико година, па тек онда постаде тај отпор опћим, јер Дарвин сам не мете у своје дедо најважнији закључак своје науке (образовање човека нз нижих животиња), а исто тако стави он на страну и питање о првом постанку живота. Али пошто тај најзнатнији закључак одлични и храбри природњаци (Хукслеј, Карло Фогт, Луј Внхнер), јавно изговорише, подиже се бура свом силои, а беснидо јој још дуго ће културни свет ценати, алнћесе на послетку свршнти победом науке развијања. Напредак природног знања изазва оне исте претње и страхоте, као у време Коперниково и Галидејево. Са пропалим канонима, говорило се, да ће н; само релиђија, но и сав морал пропасти. Пошто знање ослобађа човешгво од тиранских окова сујеверја, помаже тиме, да се упропасти сваки грађански и друшгвени ред. Ади као што је у 16. стодећу нова наука о покретању планета око сунца, снажно подигла напредак правог знања у природи, а тиме и сву цивидизацију, то и ми ноздрављамо Дарвинову науку као звазду предходницу нове нериоде у човечанској културној историји, периоде, која је садањост за даље прелетида, него што је за собом оставида најчрачније време старог и средњег века. Као шго неки писци, и приста.шце и противници Дарвинове теорије изводе, она је тако тесно скопчана са постепеним развијањем рода човечијег из нижих живогиња, да се једна наука не може без друге замисдити. Ово је од врло ведике важности. Иди су врсте биљака и животиња сродне, н. пр. све специје једне класе, све тнце иди сви паираци, па су посгале из првобитне Фзрме тица или папраца, постепеним преооражајем — и тада је човек за цело постао из нижих сисаваца: мајмуна, пређе полу-мајмуна, још пређе из тица, аМФибија, риба, и т. д. Или то није тако: поједине биљке и животиње су саме од себе створене, и онда је човек независно од осталих сисаваца, сам за себе створен. Али кад ми вврујемо на такво неприродно „стварање", то морамо прибећи непојмљивом чуду, па признати да то не разумемо, и науком да никако доказати не можемо. Па када признамо опћу истину Дарвинове теорије, то тиме мислимо, да је човек постао из нижих живогиња, а зато не ћемо ни наводити доказе. Познато је, даДарвннова теорија тврди, да је она сличност, коју мн у укупној организацији биљака и животиња опажамо — породична сличност, сродство по крви, и да израз „сродство" с којим се обнчно та сличност Форме означава, нема само уображеног, но и стварног значаја. Сродне врсге по Форми, по Дарвину су сродне врсте по крвн. Ако је то нстнна, то онда мора тако звани: „природни систем а , у који природњаци разне врсте по већем или мањем степену сличности им ређају — бити право стабло организама. Због особите важностн, коју ова чињеница нашзм предавању даје, морамо то објасниги на једном при«еру. Узмимо какву познату пигому животињу, н. пр. мачку. Све разне Форме кућне мачае сматрају природњаци, као потомке једног јединог старог „праоца", н по томе у једној једнној врсги иди специји спојене (РеНз (ЗотезНса). У ред мачака спадају још и друге врсте, као н. пр. дав, тнгар и др. Све овз разне врсте реда мачака сдажу се у облику тела, зубима, ногама, толико, да их за то као врсте једног јединог рода (^епиз) сматрамо. Из тога се

опет изводи заједннчки постанак свију врсти мачака, од једне једине старе, опће лпрамачке«. Лав (М1з 1ео),тигар (ГеНз Н§С18), пума (ГеНз соасо1ог) леопард (ЈеНз 1еораг»1и8), дивља мачка ({еНз са^ив) домаћа мачка (ГеНз ЛотезНса), то су све потомци од оне старе, давно изумрде „праФорме" мачака. Исто тако сматрају се мачколики грабљивци (ГеНпа, т. ј. мачке и хијене) као десценденти (потомци) једне једине мачколике грабљиве Форме, која је још много пређе живеда од прамачке. Исто су тако постали сви редови и специје псетоликих грабљиваца (сашпа), од псетолнке „праФорме". и. т. д. Када у природној системи животиња напред пођемо, и све групе, што су на послетку наименоване, сравнимо, то ћемо наћи код свију грабљиваца, мачкодиких, псетоликих, медведодиких, кунодиких и т. д. такво сдагање у најважнијим зоодошким знацима, у Форми зуба и ногу, а тако знатне разлнке од свију остадих сисаваца, да смо за то све оне „Фамилије" спојили у природно великој групи, у ред грабљиваца (сагшуога). Ако смо нристалице Дарвина, то ћемо тим спајањем изрећи генеолошку мисао, да сви ови грабљивци воде порекло од једне једине праФорме грабљивачке. Наравно да овај „праотац" целога реда мора бити много старијн, но поједини „праочеви« пређе названих грабљивачких Фамилија. Као што за грабљивце можемо узети једну праФорму, тако исто важи то и за сваки други ред сисаваца, н.пр. за ред гдодара, мајмуна, поду-мајмуна, китова, торбара и т. д. Сви ови разни редови у кдасн сисаваца, слажу се тиме, што матерњим млеком новорођенче одхрањују, па је отуд та класа и добила име „сисаваца". Даље,сви сисавци разликују се од тица, рептилија, амФибија, риба, и т.д., дакде се међусобом сдажу. Тако је доња вилица у сисаваца простија но у тица и рептилија, јер је код њих (т. ј у тица н рептидија) из много костију сдожена; шта више, код сисаваца не\1а косги што подупире лубању, а код ових има (т. ј доња вилица). У сисаваца је лубања спојена са првим врагним теменом двама грбавим згдавцима, а код тица и реитидија, само са једним. Због ових и више других узрока, сисавци се међу собом више сдажу, ио што се разднкују, т. ј. они су сроднији ]едан с другим но ма са којом тицом иди рептилијом. Ове редове и класе изразио је систематик тиме, шго је све редове сисаваца, спојио у једну класу сисаваца, све редове тица у класу тица, све редове рептилија, у класу рептилија. Али ако гдедамо као и Дарвин, моћи ћемо нешго важно видити, т. ј. сви сисавци воде порекло од опћег прастарог праоца сисаваца, сва тице од прастаре пратице, све рептидије, од прастаре прарептидије. Пјшго се тако у природној сисгеми животиња горе пењемо — а то важи и за биљке — остављамо за собом уже, ниже и млађе групе Форама, и достижемо више шире и старије групе. Тако ћемо доћи од врста, к родовима, од родова к Фамилијама, од ових к редовима, од редова к класама. У свакој вишој групи има силество нижнх, мање развијених група. Свака виша група је по нашем генеадошкои схватању природног система, старија грана „прадрвета", а ниже групе то су мдађе гране и гранчице оне гране. Ако је у гдавноме Ламаркова иДарвинова наука о постанку истинита, то су без суиње све оне биљке и жнвогиње, шго их ми у једну класу стављаио — десценденти (потоици) једне једине опће праФорие. Али мислиио и за један корак даље иоћи, и с пунии правои тврдити, да све оне кдасе живогиња, што се у битнии знацииа организације ии тако јако слажу, да их природњаци, од почетка нашег столећа,