Србадија

Св. 7.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и ноуку.

163

а књигама се заборавити не ћемо, и да си здраво и рахат." „ Шубата 1277. (М. Г1.) На 11. Ф Ј Р - Ра )865 . Ни у једном од ова два руконисна турска писма није било ни ч, ни ц, па ни т>, која се у ћирилици налазе, а камо ли она конвенционална, која се уВуковој азбуци налазе и која су неопходно нужна за писање нашега језика као н.пр. ј,ђ,џ. Оба ова писма кад би их чојек сравнио с оним Али-паше Ризванбеговића Сточевнћа које је Фотогравично изложено у књизи Вуковој (примјери србскославенског језика наштампан у Бечу 1857.) рекао би, да је све једна рука писала, само да јеперо некад тање а некад дебље било: дакле сви данашњи Турци, који с ћирилицом пишу, може се рећи, да нијесу по манастирима учнли као остали попови и калуђери, него један од другог припадком и у беспослене дане; а будуки да Турци (кад но турски лишу) пишу к себе, а не као сви народи — осим Чивута — од себе, види се, да наше ннсање нешто сличи турскоме, за то, што јеТурчину потешко окренути писање од себе, као што би и нама било ио турски пут себе. На свршетку овог описа још ћу нешто додати, чим да потврдим, да је Требиње и његова околица старннска постојбина србски некадашњи владаоца, а особито ерцог СтеФана, по којему се и зове данашња Херцеговина. Ев<ј што сам могао виђети одајући у истраживању историчпи записа. Од Требпња преко ријеке Требишнице један пушкомет, налази се једна разваљена црква доста поголема на самој обали поменуте ријеке, и около ње непрегледно гробље с великим плочама, али на моју жалост ни на једној никаква записа , па ни емблеме (као што сам по другим гроблима у наоколо Требиња и Херцеговини гледао) *) не нађох, осим само на доњему прагу црквени западни врата урезане само ове сљедеће ријечи, које сам с натегом дигнуо, а друге су се све ријечи излизале улазећи народ и излазећи из цркве. Ево тај натпис: Б1ЈЧНЛГО КРЛЛЛВДЛДИеЛЛБ (излизано) ОИ1Ш Е@Х (излизано) У тврђави Клобуку (на граници турској и црногорској, у којему данас стоје турски пандури) има такође један гроб с горопадним отесаним каменом четвороугалним, виду се урезани емблеми мач и над мачем барјак, а са стране — пут истока само ове ријечи: Е&КООЛБТ. 36М&Н0ЕИТБ Ја сам ови натпис дигнуо у мом записку с оловником још године 1863., али ми каза пандурски бул.убаша Адем

*) Виђи Вуков Рјечник иод ријеч „Стећак", под којом је обширно говорио о овим стародревним гробовима, особито уИмоскн у Даимацији.

Зуков Шеховић родом Корјени}1, да су турски солдати године 1867. преиијели ови камен и помакли га нри једној ћоши за проширити ону пољаницу, и — рече ми Адем — да је ови натпис остануо над земљом, т. ј. да се сад не види.

0 постанку човечнјег рода. X Е К Е Л. Прво предаваље. МеЈ,у узоритим деиима духа човечијег, што чиие да се иаука на много делова дели, мало их беше зиачајнијих и од већег уплива, од светске системе Копериикове. Готово хил.аду и пет стотииа година владаше ученим светом СФерична астронолшја Александринца Пголомеја. Као што се сваки уверити могао, беше наша земља чврста средина свему свету, која се уздрмати не може, а око ње се сунце, месец и звезде, у концентричним крузима крећу. Креће се од истока на заиад, та о томе се бар сваки може гледајући уверити! У хришКанству се ова система тим више утврднла, јер се дивио слагаше са библијом. лУ почетку створи бог небо и земљу" ночиње прва књига Мојсејева. А 16. стих прве главе вели: „и бог створи две велике светлости: једну веНу, што Ке управљаги даном, и једну мању, што ће ноћи управљати, а осим тога и звезде. М меге их бог на пету небесну, да светле на земљу." Шта могаше бити чвршће и сигурније од птоломејевог система? Не наоблачи л' се небо тамо горе? Не стоји ли земља доле чврсто? Не пењу ли се звезде увек горе, пријетно светлуцајућн? Зар не могаше сваки паметан човек очнма видегн а рукама огшпати, да земља стоји чврсто, стално, а да се сунце, месец н звезде око ове средине светске окрећу? Па како се ова мисао лено слагаше са положајем човечијим у природи! Та човек, ова права „слика и прилика" божнја, ова последња мега и највиша намера стварања — беше владалац и све н сва на земљи, као што земља беше средиште, и све и сва на беломе свету! После дуге мрачне ноћи жалосног средњег века, указа се зора шеснаестога столећа са снажним напретком и грдним преврагом на свим пољима човечијег знања и вере. А нз ове зоре подиже се као звезда првога реда, Пољак Коперник, кога спис: „о обртају небесних кругова", (Ве ге^оћишпЉиз огБшт сое1е811сит), највећу револуцију у тадашњем посматрању света учини. Коперник истина не доживе уплив својих великих дела, јер нрви иггампан примерак дела му, виде он, баш кад је умирао. Али многобројни ученнцн и присталице му помогоше, да се гај спис свуда рашири, и наскоро одржаше Кеплер и Галилеј потпуну победу коперниканскоме систему. Узалуд иокушаваше Тихо де Б Р ахи, с једне стране одличан посматрач, а с друге нејасан мислилац, да спасе ГГголомејев систем, или бар да га спојиса коперниканским системом, те да нађе средњи пут, што ће обе странке задовољити. Тврђења Коперникова, Кеплерева и Галилејева беху тако проста, јасна и светла, строги математични докази им тако јасни, да сваком непристрасном испитачу природе мораше ова истнна бити јасна: Земља се окреће! Сваки дан се окреће од запада на исток око своје осовине! Она је звезда међу звездама, планета међу нланетама, која се око заједничког центрума сун-

чаног креће; а око земље путује само један трабанат, месец! Ми не можемо себи представити унлив, кога ови напретци у познавању природе учинише на човечанство 16. и 17. века, што тек сад из сна средњег века будити се поче. Не само сурова и необразована маса устаде протов нове науке, која свет хоће да изврне. Не, и учени људи не могоше се раставити од укорењењих традиција. Па и најувиђавнији, што прнзнаше истину конерниканског система, бојаху се од хрђавих следстава, ако се она распросгре, па су гледали да то ограниче. Особито се бојаху за црквене науке, и заиста многи канони мораше отпасти, и библија је њен ауторитет у многоме изгубила. Пре свега дакле противљаху се жестоко коперниканскоме систему слчвољубиви свеКеници, да навађањем догмагичних канона опасног им противника оборе. 'Га сва морална уредба светска, па и сам морал у човечијем животу пропао би — по њиховим речма — са пропашћу Пголомејева система. Мачем и ватром треба таке безбожнике исгребити, што проноведају таку неморалну науку а довољно је познато, како беше оштроумна хришћанска ннквнзиција у изналаску мука у славу божију. Седи Галилеј, највећи ђеније свога времена, више година скапавао је у затвору римске инквизиције, сваке недеље морао је читати седам псалама Давидових за кајање, н клечеКи пред незналицама поповима, руку на јеванђеље метнувши, мораде оиозвати вечне истине, што их он најјасније унознаде. Али горда реч му: „она се нпак покреКе." (Е риг 81 тиоуе) — баш после Формуле онозивања изговорена, кад је устајао — постаде нзрекои свнју испигача природе, који са дивном храброшћу прокрчише пута природним истинама у борби са сујеверјем и поповском владом. Узалуд прођоше свн покушаји, да се земљи заповеди да сгане, „она се ипак покреће." Али и носле борише се против наука Коперникових, Кеплеревих и Галилејевих, а тај се огпор још јаче показа, када велики Инглез Њутн откри највеће од свију човечијнх огкриКа — гравигацијони закон. (Снагом гежине и привлачењем маса доказа он просг и механичан узрок покретању планета). Овим законом је нова механична система гако чврсго и необориво основана, да се свећеници морадоше из петиних жила унети, да ову страшну, сваком божанственом откриКу пркосеКу: „луду науку" оборе. Па и овде беше покрај незналнца Фанагика и научених људи, којн хтедоше да спрече слободни развитак природних наука. То иајбоље доказује на гласу филозоф ./1ајбниц, који прокле Њу тнов гравитациони закон, што природну релиђију подкопава, а ону што се исповеда, одриче. Сада нас на те противности и борбе најживље подсеђа Дарвинова теорија и покрет, који је услед тога постао. Истина је, да нам се на први поглед чини, да је нредмет ове науке постанак животињског и биљног царства, а ротација (обртање) земље и нокретање нланета, да је тек споредна ствар. Али посмотримо лн ствар дубље, увидиђемо, е је она што гако важна, ге да ее селекцијона теорија Инглеза Дарвина може достојно доставитн покрај гравитацијоне теорије земљака му Њутња. То Ке нам још боље објаснити онај уплив Дарвинове науке на „историју створења«, а специјално на историју створења човека. Дарвин истина каже у свом славном делу, да му је задатак, да реши пигање: „како постадоше разне Форме животнња и биљака, које ми у опђе као родове или специје разликујемо?" Али ово питање спојено