Србадија

167

Вук Врчевић. (В. слику на страни 145.) Овог се лета навртиило пуних четрдесет година од како скроман српски књижевник Вук ВрчевиК са великим трудом скупља народне умотворнне по Боки Которској, Црној Гори и Херцеговини. Четрдесет година! . . . Није ли то чигав човечији век? — Да, цео живот свој посветио је Вук ВрчевиК скупл»ању народног умотворја, борећи се често у животу са многим неприликама! Он је са својим неуморним трудом и радом знатно обогатио напЈу књижевност, и тиме стекао себи великих заслуга, које нас побуђују, да у кратко унознамо наше читаоце са животом и радом тог заслужног старине књижевника. Вук Врчевић родио се у Рисну у Боки Которској 26. Фебруара 1811. године. Отац му беше опћински тајник и рисански учитељ у српском и талијанском језику; имајуКи четрнаесторо деце, с највеКом је натегом себе и своју породицу издржавао, али је ипак за то своју децу ваљано васпитао. Год. 1831. умре отац Вуку ВрчевиКу, а Вуктада усвојој двадесетој години замени оца свога у оба звања, и прими на се сав герет и сву бригу куКевну, да с великим трудом, а са врло малом платом издржава чи гаву породицу. Поред силног званичног посла ипак се радо бавио проучавањем и читањем дела Доситија ОбрадовиКа и дубровачких списатеља, а уз то је читао и дела славних талијанских књижевника. Кад је своје сестре поудавао, а браКу научио српском и талијанском језику, зажели да где год у свету бољу среКу потражи, али зег његов у Будви не хтеде га пустити, веК га прими к себи као агента његове трговине. У јесен год. 1833. пресели се ВукВрчевић из Рисна у Будву, и гу се нађе у новоме и за њега са свим невештом нослу. Ту )е и на даље пратио српску и талијанску књижевност, у колико му је то време допуштало. У Будви се бавио све догод. 1841. и видевши да се није за трговца родио, прими се те године тајништва грбаљске опКине, а за тим се ожени у Котору. Године 1848. побуни се и Бока, као н многе друге земље у Аустрији, те тако буде принуђен дати оставку на тајништву, а за тим добије место код которског трибунала као перовођа. Црногорски кнез Данило понуди год. 1852. Вука ВрчевиКа да буде његов секретар, а он одазвавши се кнежевој понуди, одсели се у јесен те године на Цетиње. Ту је најзадовољније провео више од две и по године, но по што на Цетињу не беше тада никакве редовне школе, то беше ради васгштања своје деце приморан, да даде оставку, и ако се са Цетињем врло нерадо растајао. При поласку обдари га кнезДанило за његове заслуге са „крстом за независност ЦрнеГоре". Умају1855. г. пресели се са својом породицом у Задар, и ту ступи као перовођа код далматинског намесништва, где се са највеКом муком борио, радећи по 14 сахата на дан, које званично а које приватно; године 1859. мал' не изгуби вид очињи, но на среКу одмах оде у Беч, и ту своје очи излечи. У марту год. 1861. побуни се херцеговачка раја, а ондашњи намесник далматински барон Мамула, предложи Вука ВрчевиКа за конзуларног агента, а министарство га одмах потврди, где се у Требињу и данас још као аустро-угарски вицеконзул налази. На књижевном пољу ночео је радити Вук ВрчевиК године 1835., кад га је отац наше новије књижевности пок. Вук Сте<». КараџиК у Будви походио, и с њиме се ту опријател,ио, па од оног часа све до данашњег дана непрестано је Вук ВрчевиК скупљао народне умотворине, најпре по Боки Которекој, за тим у Црној Гори, а последње време у Херцеговини. Све до смрти Вука Сте<Ј>.

КараџиКа слао је сакупљено народно благо у Беч, које је пок. Вук употребио, и свагда га у предговору својих књига као пријагеља и вредног скупљача споиињао. Год. 1839. штампао је у Далматинском Магазину једну десетосложну песму против народних критичара. У то доба преводио је многе талијанске лирске несме на српски језик, а наиме радо је превађао стихове класичног талијанског песника Метастазија. — Тада у Задру излазећи лист »Правдоноша" донео је год. 1848. више чланака из пера Вука ВрчевиКа. БоравеКи на Цетињу скупљао је поред народних умогворина, и грађу за историју Црне Горе, и за животопис владике Петра II. и кнеза Данила. Год. 1855. напише књижицу: Морално забавне и шаљивопоучне загонетке, у десетосложном стиху, и даде је штампати, по што сепријавило преко хиљаду претплатника. Дошавши у Херцеговину год. 1861. одмах се уверио, да је дошао у још неначети расадник разних народних умогворина, те одмах и ту поче скупљати народно благо, од кога је више скупио, но што се и сам надао; један знатан део тог народног најлепшег блага штампан јеу Дубровачким забавницима. Читаву збирку женских народних песама, коју је Вук ВрчевиК више година по Херцеговини скупљао, послао је Вуку СгеФ. КараџиКу у Беч, коју је оиај за штампу приредио, но која је тек после КараџиКеве смрти год. 1866. трошком народних прилога угледала света, под именом: „Српске народне песме у Херцеговини". Године 1868. штампало је српско учено друшгво у Београду две књиге Вука ВрчевиКа: «Српске народне приповетке" и „Народне игре", које га је исте године за заслуге на књижевном пољу изабрало за свог почасног члана. Год. 1870. послао је српском ученом друштву још три рукописа за штампу, две књиге јуначких песама, и једну књигу народних пословица, но које до данас још нису угледале света. У најновије доба нзлазе врло занимљиви чланци из пера његовог у задарском лисгу „Право", које су неки српски и хрватски листови прештампали. Иданас још у старости својој и поред мучног званичног посла неуморно скупља народне умотворине, ма да је веК у Херцеговини на том пољу до паљетковања — пабирчења дошао. Рад Вука ВрчевиКа на књижевном пољу од велике је вредности и важности по нашу књижевност, јер он је са великим трудом покупио све народне умотворннеу Херцеговини, тамо, где је наречије најлепше, а језик српски најчиетији. Вук ВрчевнК је добар отац, искрен пријатељ, велик родољуб, а скроман и веома вредан српски књижевник. Историја наше књижевности овековечиКе име његово, признавши му његове заслуге, а српство биКе му навеки благодарно. Ми данас, кад се навршило пуних четрдесет година његовом књижевном раду, доносимо лик тог заслужног Србина, желеКи му од Бога, да остатак свога живота проведе у здрављу, миру и задовољству, а на корист и дику српског народа.

Мехадија.

(В. слике на стр. 152. и 153.) На југоисточном крају Аустро-Угарске, на прагу много спомињаног „оријента", у некадашњој 13. банатско-крајишкој пуковнији створила је нрирода у сред врлетних гора једно скромно местанце, које се са своје красоте може упоредити са најлепшим местима за уживање природе. То местанце је Мехадија са својим на далеко чувеним сумпоровигим и гвожђаним изворима, куда врве болесници и гое.ти не само из оближ-

њих земаља, из јужне Угарске, Србије, Румуније и Турске, него чак и из Немачке и Русије. — Мехадијска Херкулова купатила била су још у старо доба као лековита позната и похађана, а без сумње су била посвеКена старогрчком полубогу и јунаку Херкулу — Ираклију. Име Мехадије, као и имена многих развалина и старина, које се још и сада налазе, доказују, да је Мехадија прастаро римско купатило, на месту старог А«1 МесПаз. Историја Мехадије допире чак у прво столеКе после Христовог рођења и може се поделити у четир перијоде. Прва перијода, кад се Мехадија основала, урезана је на остатцима, који су нађени, тако јасно, да се о њој не може посумњати. Кад је римски цар Трајан 104. године победио Дако-Сармате и начинио од Дације римску провинцију, делио је земљу међу своје поданике и дао је градити вароши, а међу тима и „ас! ациаз" данашње Херкулово купагило. Једна у Лудвиковом купатилу узидана плоча побија сва друга мнења и хипогезе. Трајан наиђе на мехадијске изворе, уврсти их у ред лековитих купатила и назва их по свом заштитнику га<1 а^иаз НегсиП-засгаз" и даде у славу том великом јунаку сазидати храмове. Код старих Грка, а после и код Римљана беше обичај, да се сви извори, који су као лековити познати, посвете том несравњивом хероју, а уовом случају је то још веКма онравдано било, шго су обожаваоци цара Трајана, који се са својом победом над Дацима јако поносио, радо сравњивали са Херкулом. Кад је после смрти мудрога Марка Аврелија (180.) римско царство почело слабити и опадати, буду и Римљани из Дације изгнани (274.) и Мехадија буде после тога са свим запуштена. Друга перијода у историји Мехадије пада у доба, кад је предео око Мехадије био мали део великог војишта источне Европе. Што је варварство на том, Херкулу, Ескулапу и Хигиеји посвеКеном месту још и оставило непорушено, то су крвави ратови загрнули, и Мехадије, као лековитог купатила са својим споменицнма, није више било. ТреКа перијода почиње после сјајних победа принца Еужена над Турцима. Од тог доба је историја Мехадије са свим налик на историју читаве војене крајине. Кад је после знамените битке код Варадина принц Еужен истерао Турке из Аустрије, би (1718.) закључен пожаревачки мир, по ком су аустријском цару остале све извојеване земље: Мала Влашка, Србија до Тимока, Босна до Уне и Банат. Царева је прва брига била, да те освојене земље настани и војнички организује. Фелдмаршаллајтнант гроФ Хамилтон доби од цара налог, да ноправи град Тамишвар и да друга места утврди. Кад је разгледао предео, дође и на Черну, на место, које су Римљани некад „а<1 а^иаз" звали. Ту је нашао развалине класичнихстарина. Подневши цару извештај о пределу, заповеди цар Карло VI. да се Херкулови извори опет тако уреде, да буду приступачни народу и да се неколико куђа сазида. Тако буде подигнуто осим три куКе за становање, три касарне, једне канеле и једне гостионице, на остатцима римских зидова Францово, Лудвиково (8сћтс1е1ђас1) и Херкулово (НаиБеЛаЈ) купатило , а помоКу ископаних цигаља и камења остали извори. По Хамилтоновим извештајима били су на обали Черне, баш на оном месту, где су неколико топлих извора изиирали, храмови Херкула, Ескулапа и Хигиеје. — Плоче, што је он које у тим храмовима, које у осталом пределу нашао, поелао је у Беч, где се и сад налазе у ходницима дворске библиотеке. — Лош је ископано седам статуа Херкулових, од којих су три у Беч донесене, а за остале четир не зна се