Србадија

170

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св. 8.

је ли шта учио, а он се опег смеши, и извадио би оца из Флегме, но ту опег Глађеновић помогне, каже оцу да је Гавра „добра глава«, ове године већ свршава ,,курз". Господар Макса изнена1>ен пига, је ли то могуће, а ТЈока потврђава. Господар Макса не верује са свим, него иде да се сам распита. Оде Лошгајнеровим субјектима; они то исто тврде. Иде самом декану и проФесору; и ови уверавају, даГавраове године свршава курз и да је добар ђак, али страшан „лумп" и ексцежџија. Ипак се мало зарадова кад то чу; његов син „курзиста«, свршава „курз"! Опет оде с Глађеновићем Гаври, опет држе „конзилијум", отац мери сина и смилује се. „Чуо сам Гавро, да свршаваш курз; то ми је мило, али кажу да си велики лумп. Видиш и сам у каквим сам те хаљинама затекао! каква ти је ово соба? где је онај мој шгуцер Гавра! ја сам мислио да ћеш ги бити први субјекгски курзиста, а оно гле како си траљав! Но опет се надам да ћеш се полравити, а ја ћу опег бити твој огац, с ким се дичити можеш. Ево ти педесет Форинти на ситан трошак, а ево осгављам код Ђоке сто Форинти, да ти по нужди и потреби лагано даје; а за „ригорозум« ћу се ја већ побринути, само гледај да шго ире свршиш ту кирургију, па дођи кући да ти предам официну и да те оженим; сенаторова кћи не Фали, само ако престану рђави гласови о теби." Господар Макса преда педесет Форината Гаври, а сто Форината Глађеновићу, и пружи Гаври руку да је пољуби. Гавра га три пут пољуби у руку, што је оцу мило било и још већма га омекшало. С тим сврши господар Макса свој посао; тај дан ће још с њима пробавити, па ће сутра на пароброду кући. Но да не би читав дан бадава прошао, замоли Глађеновић једног познатог медицинара, да га одведу у болницу, у „клинику" универзитетску. Ту је госнодар Макса видео једну ретку болест. Једна млада женска има „елеФантиазис и то на једној нози, лежи у кревету; цела је женска 80 Фуната тешка, а сама нога 40 Фуната; мора умрети. После ће га водити у „анатомични музеум«, и ту је видио свакојака чуда, приповедаће код куће по године. Пред вече отиде с њима у „борФођастов".Господар Јоца биргаш и госпођа лепо га дочекају; ту су многи чланови, нију наздрављају господар Макси. Господар Макса се у том друштву добро осећа, сећа се својих младих година. Но и он се лепо показао; за све је илаћао и седили су до зоре, и отидоше гек кад је било време да се иде на пароброд. Сви ђаци га тамо прате. Еод пароброда се опросги, пољуби сина, иа онда Глађеновића, Рингелбаха, Дренкована и све редом. Кад је пароброд пошао, запева Дренкован на баиру попутну несму, а сви за њим, и певали су догод је господар Макса могао чути. То је био триумФ за господара Максу. Баш еу га ђаци као у триумФу пратили. После одласка господар Максиног договара се Глађеновић с Гавром, шта ће са оних сто Форината. Гавра је дужан Глађеновићу преко педесет Форнната и каж.е му да задржи дуг, а оно друго да му одмах изда, јер му треба да искупљује ствари, а и не ће да му дели по мало као просјаку. Глађеновић пристане на то, јер зна да иначе не би имао мира. Сад је Гавра опет за неко време у реду, ал то не ће дуго трајати. Шта ли је узрок што је Гавра тако суморан, необичан, особењак, особито кад већ свршава курз.

То га и боле. Гавра је хтео сав медицински курз ио реду да учи, ал се није могло; отац га је против воље дао за „брицу", те му је она главна намера била препречена. Видио је многе медицинаре његовог доба, где већ свршавају, а слаба су талента; по „божијеју милостију" дато им је да могу свршити ђимназијски и филозофски курз и да се могу за праве медицинаре уписати, а њему је све то ускраћено. Сад и кад сврши кирургијски курз, опет остаје онако „полубрица" и „Фризер", а он би рад да све основно изучи. За то се и смешио на очеве речи; отац му добро жели, ал далеко је од његовог плана, па му не би помогло да све го пред оцем очигује, јер кад би отац све го сватио, можда би му тешко пало и да би себи пребацивао. Та околност му је пригиснула срце. Дан два је ненрестано читао, па му онда паде на памет старо, баци књигу и нреда се бекрилуку. Но кад се где састао с каквим медицинарима и упустио се у дишпуг, сваки се чудио младом бекрији, и сви су говорили да је шгета што није медицинар; а то је Гаври још већма на срце пало. Ту лежи кључ Гавриног владања и понашања. Отац Фали само Глађеновића, нгго је сирома, па тако чисг и уредан. То је све лепо; ал треба узеги да је Глађеновић за десег година старијн од Гавре, на гек слуша нрве године курз; свака част и Глађеновићевој вредноћи и живахности, на да рекнемо и науци, ал искрено рећи, у овом последњем се не може мерити с Гавром. И сам Глађеновић признаје да је Гавра пдобра глава", и не једаред је рекао, да кад бн он имао Гаврина талента, па кад би по реду свршио, морао би бити протомедикус. И остали су казали, да је Гавра „жени". Шта више, Глађеновић је једва дочекао, да укеба Гавру и Рингелбаха кад се дишпутају; онда је с највећим иблагоговјенством" слушао, учио се и све бележио. Па и сам Глађеновић има своје слабе стране. Он је себе такођер држао за „велики талент", наравно сам у себи, ал су га други ипак и с поља нознали. Но ти други држали су опет да је марљив, живостан, ал да је „слабе главе" и да ту слабост мора његова сујега испуњавати, то јест, да се држи за више него што јесте. Било је наравно и непријатеља његових, који су то говорили. Што се сујете тиче, била је невина, није никог вређала; шта више, њега једоста стала. Тако је волео Глађеновић да је у „нобл" друштву, па ма га шта коштало. Био је један јуриста барон, штуцер, ал радо је правио дугове. Глађеновић му је узајмљивао новаца. Кад барон нема новаца, тражи свуда Глађеновића, па кад га нађе, иде с њим по сокацима, да га виде познати, како се с бароном шеће, па све говори и маја с рукама. Кад га барок уведе укакву кавану, да донети нића, па онда приповеда Глађеновићу своју »магновену" незгоду, нужду и иште новаца у зајам. Сирома Глађеновић шта ће, не може барону одрећи, те му да. Никад му не ће врагити. Кад се шеће с бароном испод [>уке, па барон види из далека каквог другог познатог барона, а он се одмах извуче од Ђоке. Тако је исто, кад је у пкајзербаду« бал, „Анабал"; ту је и барон и Глађеновић. 'Бока се клања барону, рад би ближе к њему, ал овај га избегава, да не би ко познао Боку, па да кажу, барон се дружи са брицом — кируршким курзистом. Таких муштерија је Глађеновић још имао, и доста му је новаца код њих пропало.

Но кад би што хтео да научи, најрадије би се са медицинарима дружио. Једаред чује Глађеновић, да ће се на универзитету правити покушаји са наркотизирањем, па може и који ђак то на себи пробати. Један медицинар увуче тамо Глађеновића. Ту је и Гавра. ПроФесор понуди после тумачења ђаке, да се којн подвргне наркотизацији, вели, ствар није опасна. Гледи један на другог, ал Глађеновић је већ гу пред проФесором, и готов је да прими на себе операцију. ПроФесор узме сунђер, да га Глађеновићу у руке, наспе п хлороФорм" и каже му, да увлачи кроз нос. Глађеновић увлачи, и мало час заспи. Ђака је пуно било, а Глађеновић снива и говори: „Слатка Милева, никад те не ћу заборавити .... 1лће 8аНка, 1и р1з1 ти ип1гај, ћоз!; јигЛеп, Нр 1:1 пН тег .... Кће 8р1е,ес1ег, ћор К а кегп, оћег ћа1га1еп коп 11 пп . . . . кпззе 1И1 ћаШјјгеп 6а1з(;е Ггаи уоп 61гап, Негг уоп Сг12аа 8о11 тсЈег котп." Сви се ђаци смеју, и сам проФесор. Глађеновић се пробуди, па кад види и чује како се други смеју, смеје се и сам. То је био триумФ за Глађеновића. Приноведаће док је жив. Глађеновић је имао од познатих неколико пријатеља, који су били та»1з1п сћћиг§1ш. С њима се радо дружио. Једаред је „асистирао" једиом, кад је исти неком простом човеку у једном предграђу палац одсекао, и то сретно. Глађеновић је измолио себи тај палац, метуо га у „шпиритус« и стоји му у Флаши на орману као „троФеа." Једаред га опет исти нријатељ позове, да види какву ће „куру" на неком другом начинити. Оду оба иацијенту. То је био бакал, но имућан човек; лежао је од „епиленсије", па кад га болест нападне, а он сирома од муке урличе и јастук гризе. Каквих доктора тај није пробао, на ништа не помаже. Уђу У н У т Р а - Пацијент је баш у муци, шкрипи зубима. ПријатељГлађеновићев иште комад гвожђа, да га на огњишту јако угрејати, тек што није усијано. Узме врело гвожђе, замота ладнији крај пешкиром, и дигнув најпре кошул.у болеснику, превуче му врели крај два пут преко леђа. Пацијент рикну да се соба тресе, и опет се дере, ал пријатељ кирург обложи му леђа ладним „умшлогом", те се нацијент наскоро утиша, не боле га више стомак. Кирург га пнта баш мред Глађеновићем како му је, је ли боље, боле ли га сгомак. Пацијент одговори, да га сгомак више не боле, но саМо га леђа пале. Ствар је добивена, само кад је бол у стомаку престао; то је главна болест, лако ће с леђима. Сви се задивише, и Глађеновић и бакалова госпођа, и сам пацијент. Оставе пацијента, иа оду у једну биртију на чашу вина. Глађеновић да донетн најбоља вина; вредно је, јерјеовом приликом много научио. Сад при чаши вина пита пријатеља, од куд го долази, да стомак нрође, кад се по леђи нревуче врело гвожђе? Пријатељ кирург му тумачи. „Знате иријатељу Глађеновићу, то овако бива. Тај сирома трговац мал' да нема рака у стомаку; болови су велики. Јасам учио шест латински школа, и прочитао сам све латинске докторске књиге. На једном месту сам наишао на ово: „вепзапо ЈогНог, орНин!; (1ећеНогет." То ће рећи, учини да на другом месту још већма боле, па се оно нрво не ће осећати, нрестаје први бол. Кад сам му превукао врело гвожђе преко леђа, то га је јаче болело него стомак, па се заборавио бол у