Србадија

Св. 8.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

177

„Дај ми да видим, па ћу веровати." Она му шчепа руку, која се није могла бранити, и одреши завој. Кад виде велики оток. препадие се и цикне: „Ју, жалосна!" „Мало је отекла", рече он. „То ће за један дан и једну ноК проћи." Она махну главом: „Тако дакле читаву недел.у дана не ћеш моћи ићи на море.* 1 „Ја мислим веК прексутра. Ал шта мн је стало?" Међу тим је она донела једну чинију, и прала му је на ново рану, а он је то трпео, као какво дете. За тим му обложи рану с лишћем од лековитих бил>ака, које су му

крајње време, да ја дођем к себи. Но као што рекох, то није ништа. Не говори о онраштању. Ти сн ми добро учинила и за то ги хвала. А сад иди и спавај, и ево — ево и гвоје мараме, можеш је одмах пон«јти." Он ју јој пружи, а она је још стајала као да се са собом борила. Најпосле рече: „Ти си због мене и капут изгубио и ја знам, да су у њему били новци од неранаџа. То ми је све тек на путу пало на памет. Овако ти га не могу накнадити, јер ми немамо од куд, а и да имамо, било би материно. Али ево ти овај сребрни крст, што ми је сликар оставно на столу, кад је био последњи пут код

гПраво? Ја немам права на ништа од тебе. Ако ме доцније кад сусретнеш, испуни ми жељу, те немој ме погледати, да морам номислити, ти ме подсеКаш на оно, што сам ти дужан. А сад лаку ноК, и нек нам је ово последњи састанак." Он јој мете мараму у ко гарицу и с њом крстиК, и загвори заклопцем. Кад је за тим погледао горе њојзи у очи, препадне се. Тешке крупне сузе лила је низ образе. Она их иије задржавала. „Света богородице!" повиче он, јеси ли болесна? та ти сва дрхКеш."

одмах бол утишале, и веже рану с парчетом платна, што је са собом донела. Кад је то учинила, рече он: „Хвала ти! Но чуј ме, ако хоКеш још једну љубав да ми учиниш, то ми опрости, шго сам данас онако помаман био, и заборави све, што сам говорио и радио. Не знам ни сам, шта ми је било. Ти ми никад ниси дала повода томе, ти заиста не. Од сад не Кеш никад ништа више од мене чути, шго би ге могло увредити." Ја морам тебе молиги за опроштење", упадне му она уреч. п Ја самти требала све друкчије и бол.е представити, а нисам те требала распалити мојим мучким понашањем. Па онда та рана . . . пТи си се у нужди бранила, и било је VIII

нас. Ја га од оног доба нисам погледала, а и не Ку да ми дуже стоји у орману. Кад га продаш — неколико гроша вреди, говорила је онда мати — накнадиКеш штету, а што би мање било, гледаКу да са предивом заслужим, ноКу, кад мати спава." „Ја не примам ништа", рече Антонино опоро, и одгура од себе светли крстиК, који је она извадила „Мораш га узети", рече она. „Ко зна, докле не Кеш моКи с твојом руком ништа заслуживати. Ето тн га; ја не Ку више да га видим мојим очима!" лОнда га баци у море.« „Ја ти га не дајем на поклон; то није ништа више, него што ти по праву припада." »Ннје ништа," рече она. »Идем куКи!" и посрКуКи пође к вратима. Плач је тако надвлада, да је наслонила чело на стуб од врата па је гласно и горко јецала. Но пре него што је он могао достиКи да је задржи, окрене се она и шчепа га за врат. „Ја не могу да слушам, да ми лепо говориш, и да ме одбијаш од себе са свом кривицом, која ми је на души. Туци ме, гази ме ногама, проклињи ме! — или, ако је истина да ме љубиш, још после свега зла, које сам ти учинила, ево ме узми, задржи ме и чини са мном шта хоКеш. Али ме немој гако од себе терати!« На ново јој горко јецање прекине реч. Он ју је држао у наручју, без да је шта говорио. Најпосле повиче: „Да ли ге још