Србадија

182

стожер човекове будућности. Оне му утврде карактер, обогате појмове, образују дух, отворе му пут за више цели, или га одгурну у потчињен положај, из кога му је тешко извући се. Кад је Борис у тај важни од сек живота ступио, био се баш растао са другарицом евоје младости. Које би се успомене могле одржати у тако узбурканој души, у којој се све страсти, што их младост доноси, тамо и амо таласаху? Која л>убав да одоле нанадајима, што на њ чинише час сопствено му частољубље, час дужности службе, час пријатељи, другови, час друштво? Друштво, та стоглава змија, што неискусног себи привлачи, својнм га сјајним и шареним бојама очара, у мрежу обмота, па га обећавањем све нових и нових наслада умами у лавиринат, где га својим ребрима обвије и притискује, својим га огровним зубима уједе, исиса му крв из срца, те га хладна и изнурена опет тури у свет, пошто му сву појезију, све заношљиве снове уништи. У осталом није се Борнс лакоумно одрекао своје љубави. Кад је дошао уПетроград, писао је он често нежна писма Удбалн поред свих званичннх и друштвених дужности и поред обвеза, што их је имао од кад се СоФија венчала; чигао јеузбуђеним срцем њезине одговоре, који дисаху верношКу и .Ћубављу, и Јвек се по ново заверавао, да ће свој живот њојзи носветити. Равнодушно је гледао плавооке и виге петроградске лепотице. Али на један пут умуче Удбала; на страсна писма младог ОФНцира, као и сестре му СоФије, не дође никакав одговор. Борис је чинио, што би и други млади људи чинили: беснно је, љутио се на неверу женску и хтео је шга више, да пише и новелу прогиву женских — али је после одустао од те намере, пошто је у листовима чигао неке нокушаје од те отрцане врсте. Најносле се почео бринути за Удбалу, писао је једном зналцу у варош, где је Удбала живела, молио је, да га извести о трговцу и његовој кћери, и дознао је, да су после старчеве смрти сродници огели сво имање, кућу продали и сиротицу Удбалу одвелн у неко ненознато место. Он се трудио, да дозна, где се налази несретница — али Удбала, као да је у море утонула, и густи вали времена струјаху преко ње. Прођоше годнне; од цвегућег младића са маленим наусницама постаде озбиљан, бледолик млад човек са завијеним брцима, углађеном косом и мрким војничкнм челом. И дух му беше сазрео, ге се уклањао из круга легггирова, што само садањост уживају. После нрвог блесног утиска, што га свечаности и гостбе на њ учинише, после нрве расејаности салонског живога, одао се Борис озбиљнијем занимању и спремаше се да послужи огаџбини. При том се није правио као да је људма непријагељ; није тврдио, да му је омрзнуо живот; није мислио да људе ваља сматрати за безчасне и непоштене, ако су двојица или гројица од другова му отишли не плагнвши својих дугова; нити је држао, да у женских нема више врлине, за то, што је по кад-кад са глумицама и Францеским „маршандмодкињама" несгашне шале проводио. Али је он ишао кроз живот као пугник, који нутује кроз стране земље. Добар према свакоме, ником није поклањао нуно поверење, уздржавао се од немнрних забава и весеља, занимао се у доколнци својој вештинама и књижевношћу и корачао је корак по корак наиред не бринући се за будућност н не жалећи за садањошћу. После четири године чннило се, као да се љубав Борисова према Удбали сасвим угасила. Са својом сестром се још увек радо

РБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку. разговарао о њојзи: сећао се на детињство и на то, како се изненадио, кад је при повратку к својима затекао у к}ћи материној лепу младЈ девојку. Али ти разговори нису га болели. По кад кад, кад му осетљиво срце свирка узбуди, или кад се у вече на чамцу возио око обала Неве, излазила му је пред очи нека мила слика. Два црна ока сијаху се у ваздуху, приближиваху му се, несгајаху и као да се жалосно на њ смешаху. Тада му се по ново будише стари осећаји/ први пољубац зажари му опег усне, и он је тихо прошануо Удбалино име. Али чим му чамац дође до обале, ишчезну сан и уздахнувши пређе Борис опет у јаву. Онда је и рат био букнуо. Војска остави Пегроград, шегалишга и позоришта остадоше иразна, а устрашене жене: матере, супруге, сестре, невесте, ишле су у цркву, да својим љубимцима измоле запггиту светитељску. Дани пролазише у најмучнијем очекивању — не беше више игранака, ни великих друштава; и саме женске чнтаху лИнвалида" (руске новине). Али колико беше усхићење, каква радост, какав осмех ноздрави јунаке, кад се најпосле од барута поцрнели, крвљу попрскани, са задобивеним заставама повратише у престоницу! Ма да је како лепа нова униФорма, злагне нараменице — лавров венац даје ипак младом човеку много већу драж у очима женским. И Борис се новратио са победиоцима, са завијеном руком и орденом св. Владимира на грудима. Никоја млада леиотица није га с чежњом очекивала, нити се нањ осмехивала; једва га која н познаваше, јер је на игранкама обично бно само гледалац. Али га је мати притисла на срце и пролевала сузе радосги на главу младога ратника. Пошто прва бура радости, запигкивања и приповедања пређе, поче се Борис бринути за лечење своје ране, и пошто су га лекарн целе зиме узалуд обасинали добрим саветима и латинским рецептима, науми да на нролеће потражи лековите бање кавкаске. Један сродник његов, државни саветник Серков, хтео је у то исто време да иутује у округ астрахански, да прегледи стање калмучког народа, што је од последње строге зиме и глади јако пострадао. Они се договоре, да тегобе тога далеког и незанимљивог пута заједнички сносе. Серков беше изображен, нријатан, пун знања човек, и Борис је радо ирисгао да путује и неку стотину врста више кроз астраханске степе, само да је с њим у друштву. Са севера — у кога се мочварима особитом божијом милошћу не заглибише приснеше на југ, и дођоше у руску Монголију, где Борис сад, гик границе азијске, лежаше на травн. Свитање га пробуди из његових снова. Он се нодигне и вратн се у оргу. Народ је већ био на ногама, али у кнежевским шагорима владаше још дубока тишина, и чињаше се, да сви снавају. И Борис, се онако обучен баци у кревег. Уосталом крају аула, ужурбало се старо и младо. Ваљало је светковаги светковину почињања лета; путови се обасуше евежом травом, шатори се накитише зеленим гранама, које су са двадесег врсга далеко донешене; најлепши од цвећа оплетени венци красише обиталиште кнежево и храмове. Л>уди и женске ударише на се свечано рјво. Оба спола носе се скоро једиако: широке димлије, дугачке, обично нлаве каФтане и жуте, четвороку гне капе, што су налик на уланске, кожом оперважене и црвеном кићанком украшене, која скоро цео горњи део капе покрива. Жене се разликЈЈу само тиме, што имају два дугачка, црним тракама испреплетена курјука, који им с обе стране главе

Св. 8.

висе. Мушкарци носе или осечену косу или је остраг оплету. Кад се господин Серков пробуди, поплаши се, видив свога бледог и снужденог пријатеља. До сад му изгледаше једнако расположен; а сад сеђаше Борис тужан и замишљен и једва одговараше. — Шта је теби, драги мој? пи гаше Серков. Још јуче си побледео на један пут, а и данас немаш ни капи крви у лицу. Ваљда ниси болестан? — Не . . . да . . то јест, осећам се нешто немоћан, протепа Борис. Рана ме боли. Ти ваља што пре да идеш у Кавказ. Алн данас се одмори. Кнезу не мораш ићи; ја ћу те извнннти. — Не! не! повиче Борнс, подигнјв се брзо; ја хоћу и ја је морам вндети . . . — Кога? — Њихову службу . . . њихове обреде. — Чудновата страст за богослужењем великога Ламе. Али кад баш хоћеш, а ми хајдмо. Онн изиђоше из шатора. Свештеници засвираше у Фруле и дуваше у морске шкољке, а то беше позив на молитву; продирући звуци гих свирала заглушише јасне, крештеће гласове Калмука, који се око храмова ужурбаше. Господин Серков и Борис ступе у главни храм. Дуваровн тога храма, шатора, беху скупоценим ћилимима украшени, а свуд у наоколо висише нагрдне слике богова, са црвеним, плавим и позлаћеним лицима. Неки од тих идола седијаху са нодвијеним ногама, други стајаху у нламену, а неки опет имаху сто руку. Иснод слике Шакија-Муне, налазаше се у некој пагоди злаган Далај-Лама на столу свилом обложеном. Пред тим кином горијаху мирисаве свеће, лежаху свакојаке снграчке од трака и шарених крница, посребрено цвеће, венци од пољског цвећа, чиније са житом, зејтином н водом. Од тога олтара па до врата, седише у два реда на везеним јастуцима двадесет гелонга; они носише црвене хаљине, жуте појасове преко рамена превешене, главе им беху обријане, а руке засукане и голе. Неки држаху у рукама гањире од месинга и звонцад, а неки сребром оковане Фруле , што су начнњене од костију погинулнх јунака. Народ поштује те Фруле као свегињу. По кутовима стајаху гелонзи, држећи у левој руци бубњеве са прапорцима, а у десној гвожђем оковане прутове. Са обе стране олгара, седеше чегири свешгеника, поред којих лежаху на дрвеној налоњи грубе од месинга, три риФа дугачке н сребрним карикама опточене. Али још беше све тихо и мирно. Гелонзи се сагибаху и савијаху час на једну, час на другу сграну и гунђаху неке молитве тибегским језиком. Мало по мало нодизаху своје гласове уз доста нескладну прагњу бубњева и свирала. Прво тихо, па онда гласније н гласније — и најпосле зазујаше бубњеви, заорише се трубе, зазвекаше нрапорци и Фруле у најразличнијим тоновима и подигоше таку паклену ларму, да су странци морали запушити уши, и само су из пристојности заостали у храму. На један пут умукоше гласови и свирале, али само за часак, па оида по ново зајечаше, ночињући тихо и скоро нечујно, азавршујући се најбурнијом дреком, што човеку мозак погреса. Али нри свом урлању и бубњави, ма што не беше ни мало хармоније, и поред свог кривљења и ачења гелонга, ипак се примећаваше, да све го нобуђује у присугнима нобожност и страхопоштовање. Богослужење трајаше преко једног сахата. Кад се сврши, пристуни Џиргал својим гостнма н позове их да пођу с њим. И Џиргал је ради свечаности навукао на себе најлегнне руво. Преко „аршалика" са бисерним дугметнма, носио је капут од плаве свиле са раз-