Србадија

Св. 7.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

новато сјајне, алн Форме као у Европејаца. Истинане беше тако бела као наше северне лепотице, — али каква лепа румен се разлеваше по њеним мрким образима! Јесте л' видели кадгод у украјинским баштама зрелу јабуку? Погледајте је са сгране, шго је суицу окренута — таким ружинастим, свежим, чистим мирисом беху обасути образи Удбалини. Умиљати мушки ногледи нису је више увесељавали, пошто је неке увреде искусила; увиђала је своје двосмислено стање и избегавала је сагорким осећањем друштва, којих предрасуде није могла победити. Кад су каква кочија стала пред кућу госпође Снежинове, нобегла је у библиотеку или кући. Кад се СоФија враћала са игранке, приповедалаби пријатељици, како је лепо тамо било, како је много играла, како су јој се удварали — како је он пажљив био^ом, то је биће, што се искључиво у провинцији налази, идеал сваке госпођице у провинцији, која у свет ступа, предмет њених мисли прн теју и сањарија у собњем куту; он, чија бн она млада девојка — најрадије била). Удбала је то слушала сањалачким смешењем. Па онда су седиле но читаве ноћи и према свећи читале забрањене књиге, које је СоФија гајно од услужних пријатељица добијала. Вагра им је тада јурила кроз жиле, уображење се ужарило и кресало варнице, а дух им се силовито узрујао. Које млађано девојачко срце не ће потрести и ганути опис оних слатких суза, оних дивних песама, оних нежних осећаја, што обузму читаву снагу човечију и као муња севну кроз једноставно гавнило садашњости и јаве!Па и ако после гренутне светлости ноћ постане још мрачнијом — млађано срце не плаши се од тога и готово је, да многогодишњом патњом искупи те часове блаженства. У оно време, кад наша приповест почиње, беше сва варош у највећој узбуђености. Због неке важне ствари дошао је из Петрограда један ђенерао са три ађутанта. Везене огрлице, нарамнице и ордени те господе заробише све женскиње, и најугледније куће у вароши натицаху се у ручковима и вечерњим забавама. Прву звезду, ђенерала са своја три сателита (пратиоца) водише од дворане до дворане и њему у почаст беху украшени столови читавим редовима пирамида од колача, урешених почетним писменом његова имена, па славолуцима од шећера и слагкиша, и другим вештачким створовима. Но све те припреме нису управо чињене ради ђенерала, који је био већ постар, него за љубав његових пратилаца. Али само госпође и госпођице знаше томе разлога; мушкима је казано, да те госте из престонице ваља дочекати највећом гостољубивошћу, да се не би казало, да у провинцијалној вароши живе сами медведн, и да људи у њојзи морају скапати од дуга времена. И у кући госпође Снежинове владаше живахно кретање, једно у славу ђенералу и његовим ађу гантима, а друго у част једном младом барјактару, кога се сјај тек сад на обзору јављаше. Ворис Снежин вратио се после четири године у кућу своје матере. Свечан је го дан за породнцу, кад се дечак, који је праћен благословом од својих отишао у даљину, опет врати кући као млад човек, као грађанин отаџбине, који је већ прве кораке учинно на путу своје пунонадне будућности. Како ли се радују родитељн снну, сестре брату, како ли сви из куће иду на сусрет младом ОФИциру! После првих нежних поздрава представи госпођа Снежинова свога сина застиђеној Удбали. — Познајеш ли нашу — п малу дивљакињу?" ииташе она

— Је ли можно . . . Удбала! — Да, она је. Сећаш ли се, како си њу и Софију по твојој „команди" муштрао? Ворис поздрави своју другарицу из младости срдачно и радосно, и од тога часа измени се много ш гошта уУдбалином животу. Госпођа Снежинова, од како јој је дошао син, правила је још веће части. Једна свечаност следоваше за другом: СоФија, која се друштвом занимаше, није могла као пређе веђи део дана провести са пријатељицом. И осим тога се она променила: док је само о играма, о љубавним изјавама у прози и у стихови сањала, није ништа тајила пред Удбалом. Али сад беше расејана, занимаше се више но обично својом тоалетом, беше јој дуго време кад је морала остати код куће, и није ни на нитања ни молбе хтела открити узрок гоме преображају. На скоро позове госпођа Снежинова целу варош к себи на вечерњу забаву — свн су гости имали доста удобности у дворани домаћичиној. Цела кућа беше осветљена; чељадска соба уређена је за музику; у дворани се играло, у гостинској побочној соби пило. По себи се разуме, да су и странци позвани били. Аристокрација варошка слегла се око ђенерала; а ађутанти се савијаше око госпођа и госпођица, играјући с њима „екосес"-у и „матрадур"-у (ваља споменути, да ова приповетка пада у сгарије доба), и Борис им ништа не уступаше у освојачким талентима . . . Већ га је нека старија лепотица удостојила своје особите пажње. Младе девојке називаше га „1е јоП ^аг^оп" (лепим дечаком) и играше се с њиме као са мачетом, и не узимајући на ум, да маче има често оштрије нокте, него матора мачка. Кад заставник од гарде хоће да ужива пуну славу своје униФорме, ваља му одмах по иступању из каде гског кора поћи у коју удаљену провинцију. Тамо ће — док му је год униФорма нова — најпоноснија женскиња њега ради окренути леђа дворском, па и колешком саветнику. Парови приступе да играју „екосес"-у. Удбалин играч из необозривости одведе Удбалу до ћерке председниковичине и нама познате мало зрелије госпођице. Обе осетише, да су у свом достојанству повређене и напустише своја места. Скоро сви парови учинише то исто; Удбала се морала натраг повући. На другу и трећу игру није нико више смео да је позове — доста се јасно могло чути, да нико не марида стоји до „бог зна чије" ћери. Јако ожалошћена повуче се она у неку удаљену одају. — За што седиш овде тако усамљена? запита је Борис, који је случајно туда прошао. — Ја не спадам у ваш круг, одговори она сузним очима. Ја се управо нисам хтела ни намегати, али СоФија ме је наговорила... и сад морам да гледам својим очима, како ме презиру. — Лудорија! Ко те је увредио? — Сви, игго беху око мене. — Кажи ми, шта је то било. Удбала му приповеди, како јој је увреда нанешена. — Ходи, драга Удбало, ја ћу с тобом играти! рече Борис, и одведе је против њезине воље у дворану за играње и стане с њоме до СоФије. Он беше тако срдачан и љубак, да се сирота Удбала опет разведрила. ,1нце јој оживе, очи се засјаше, и она изгледаше гако лепа, да су сви и нехотице упрли погледе на њу. После игре одведе је Борис у круг младих девојака. — Немој заборавати, да ћемо играти „мазурку" заједно, рече он, пре него што ју је оставио.

Младе девојке гледаху је поругљиво, но Удбала није за то марила . . . она беше сретна! — Ко је такрасна црномањаста девојка? ииташе ђенерао. — Т>ерка једног овдашњег трговца, одговори неко близу њега. — Тако! рече ђенерао. — Богатог трговца. — Тако! повиче један ађутант. — Да, она ће једног дана добити лепо наследство, дода неки званичник. Наследство то изнеће више од једног милијуна. Нико не одговори на ту примедбу, али ђенерао подиже главу, стави руке на леђа и не испушташе више Удбалу из очију. — Она је занста врло лепа! мрмљаше он за себе. Мало за тим седне иза Удбале, разговараше се пријатељски са Борисом и труђаше се, да и са младом стидљивом девојком разговор отпочне. Сутра дан се пронесе глас, да његова преузвишеност проси Удбалу, трговчеву ћерку, а тај глас беше јак удар за разне частољубиве планове. С друге стране се опет говорило, да један ађутанат хоће да узме Удбалу а не ђенерао. То беше утеха за частољубиве, али се осетљиви на то једише. Истога вечера дозна се и узрок необичном Софијином понашању. Један, и то најљубазнији од оне тројице ађутаната волео ју је, изјавио јој и своје осећаје, и они се заручише. Госпођа Снежинова науми да се пресели у Петроград, да не би од своје деце раздељена била; Ворис је имао само још месец дана допуста; Софијином заручнику ваљало се тада такођер у престоницу вратити, и како госпођа Снежинова жељаше још једном да прегледи своја добра, то буде утврђено, да се време до одласка проведе на селу. Удбала плакаше горко, жао јој беше да изгуби на један махсве: пријатељицу, матер и заштитницу. Отац је на њезину молбу пусти да то последње време са госпођом Снежиновом на селу проведе. Они оставише варош на велику радост оних госпођица, које се иобојаше за остале ађутанте, док се Калмучкиња са својим милијуном не удали. Беше то крајем септембра. Већ су лаки мразови лишће на лепим дрвима бојадисали пурпурном и златном бојом. Властеоска кућа лежала је на неком брежуљху у сред баште, коју је река окружавала у виду потковице, тако да је сачињавала полуострћо. Поред обала реке пружале су се леје са цвећем и гајеви. Беше то тако сеоско добарце, што нам погледе своје на себе привлачи и што нам и нехотице из груди мами усклик: Сретан ли је, ко ту може живети! Ми и не помишљамо, да се можда многи горки уздаси отму из груди у тим дивним гајевима. да многа горка суза кане на те цветне леје, Тада је наравно срећа и радост сгановала у кући госпође Снежинове. СоФија у свом љубавном заносу беше опет весела и пријетна, као и пре.Борис је себи будућност цртао најдивнијим бојама и градио куле по ваздуху. Суседи и знанци из варогаи долазише, те честиташе и остајаше често по више дана. И ђенерао се дао често виђаги, и пошто се увек према Удбали показивао јако љубазан, то су је већ као будућу ђенералицу сматрали. Опростили су јој оно пбог зна чија је", понашали се према њој предусретљивије, указивали су јој шта више и мале доказе пријатељства, што није наравно имало ни најмања утиска на њу. Заручење пријатељице јој јако ју је занимало и пробуди у њојзи неко особено чуство. Злоба то не беше — за таки осећај не беше њезина душа способна — на против, она се радоваше Софијиној срећи, али при том не могаше савла-