Србадија

232

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 10.

нроповиједа. Види га и владика и парохијани, те се уплаше од стида, бојеКи се, да онако пјан не ће знати ни почети, ни свршити. Сви упру очима у њега, а он ношто рече: во имја оца, и сина и свјашаго духа, завиче озбиљно и громогласно: Оаих сја! па опет: Оиих сја! и ио шреИи иут кажем: „Оиих сја о..гагодашију свјатаго духа, о којему 1'пј Христјани благочесшиви сада говориши ." Почне и сврши гако, да га је народ па и сами владика с отвореним устима и очима од милине сл^шао. 15. ђак и шестолсалми. У некаквоме манастиру херцеговачкоме био је један ђак одвеК слаба здравља и од ружне болести, па једне неђеље на јутрењу допане га ред, да он чита шестонсалме. Игуман и калуђери носиједају у њихове столове, а кад ђак наиђе на давидово јадиковање, кад је био болестан: „Јако љадвија моја наиолниша сја иоруганија и њесш исцјељенија в' илоши мојеја и ш. д." онда му игуман полако рече: А ти богме синко, не бјеше ићи у Дубровник, а читао си залуду више пута, ђе у нсалтиру пише: „Тамо гади их же њесш числа живошнаја малаја с великими " А ђак ирекнне читање, па полако игумну: „Истина ги је дуовниче! али нијесам знао, да ћу настугшти на змију и на скорпију, и на сву силу враашју." 16. Поп куне вдесто да благосивље. У некаквоме селу буде једне године велина суша, те се окуни све село, мушко и женско, да носе крсте и иконе иреко ноља, по обичају, на да моле Бога за кишу. Крене вас народ, на кад дођу на сред ноља, почину под један велики орах, нод којим је вода извирала, и ту после обичног јеванђелија и јектенија, узме ноп крст да крстовидно (на четири стране) призивље благодат и милост бошју, говорећи: „Госиоди Госиоди иризри с неоес, и иосјеши виноград сеј јегоже насади десница швоја." Но на мјесто да рече „иризри" изговори: „ирижда с неоес", а народ се топрва на треће моленије спази, те завика: „Попе снопала ге грозница! што говориш? а видиш да нас нема куд више приждити, но што нас је спржио." А пон да би оправдао своју погрешку, одговори: „Бог је милостпв, нити сваку у гријех пише, но пази на чисто и праведно срце."

17. „Православи сја кон>а." Био је некакав калућер, који није знао ни добро чигати, а камоли знаке правониса, него што гођ би чигао али појао у цркви, аочинуо би онђе ђе би га глас прекинуо, па тако и јеванђеље. Оче наш и вјерују без да је икад на гочку ночинуо. Умре некакав калуђер и почне и он с осталим свештеницима опијело; будући, да је на њега био ред да почне оне нрипјеве: „Нојим госиодеви славно бо ирослависја. Коња и нсадника в' море чармноје и т. д.", он почне овако: Лоим госиодеви славно бо ирослави сја коња! — и всадника в' море чармноје и т. д. Чује га игуман, па расковечи на њега очи, говорећи: „Што коња припијеваш, коњу један! ако си ти прави коњ, није коњ био наш брат Дионисије, смело те РистовоВаведеније!« „Не него тебе, одговори калуђер, ти си ме три године залуду учио." 18. Нови начин миропомазања. Занопи се у некаквом селу млади ноп, на кад су му донијелн први нут да крсти дијете, отвори свој требник, те и не пазећи

на обред, него све вирећи у требник, да не би што прескочио, чинио је сиромах све оно што је знао, ако и није знао, што чини. Кад дође вријеме до миропомазања, развију му дијете, а он узме ону маслинову сницу па за вири у требник мажећи онуда, куда је записано, али није знао, да сваки пут треба рећи: „Нечаш и удари духа свјашаго амин!" него мажући миром говорио: ,,В челах, в ушесах, в руцјех, в ногах, и т. д." Кум се десио, који је и прије много пута кумовао, па рече: „Ма попе! мени се чинн, да си ти нешто изоставио ири миропомазању?" а поп љутито: „Не да си кум, но да си сами владика, рекао бих ти да лажеш! ево требника на чигај; ако ја лажем и књига лаже. а и да слажем, једнак ми је годишњи бир."

19. Нови појач и пасхајлија. У једноме мјесту био је један младић, који је врло лијепо пјевао, и више пута желио је да ноје у цркви, али никако није могао научити правило црковно, а камо лн гласове, осим само први глас по тропарскн. Замоли један дан једнога свога пријатеља, који је вазда у цркви држао страну, да би га пуштио један пут за налоњом, а да му он казује шта ће нојат. Пријатељ му рече: „прнчекај докле дође Васкрсење, те из неке књижице, та се зове „Пасхалија", свак' живи зна појати да не Фали, а ти знаш први глас." Ови једва дочека Васкреење, но за то што су били антиФОни одлучи, да поје шјутра дан на јутрењу. Ево ти новога појача и узме пасхалију, а нријатељ му рече: „пази ред кад ја с десне почнем један стих, онда тн одмах други до њега започни, као пгго стоји наштампано, па не бој се не ћеш Фалит и да оћеш." Кад дође да се чи га канон, допане ред новога нојача они ђе пише: Давид убо иророк и т. д., а он започне: „Давид убо иророк иред сјеним коичегом скакагие играја", па брже боље преврне лист и нађе по врху наштамнано: „Во ионедјелник свјешлија седмици," па и ово све одноје, мислећи, да се и ово треба појаги, па настави стих канона све до краја. Над се јутрење свршило, пита својега пријатеља: је сам ли како појао? — је си добро, а најљенше: „во ионедјелник свјешлија седмици," -— Зар нијесам? — Јеси, но срећа гвоја, не разумјеше те." (Нродужиће се).

КЊИЖЕВАН ПРЕГЛЕД. ЦРНА ГОРА. Биљешке архимандрита Н. Дучића. Пр".штампано из »Гласника« Х1 ј . У Виограду у државно} штампарији 1874. 8-ина, стр. 120 с картом. Књига је ова писана и за Србе, а нарочито за сшранце*), који су жељни, да се упознају поближе са јуначкијем бедемом српске независности: Црном Гором. Казује нам се у њој најприје име и иосшанак Црне Горе. Име доводи писац од Црнојевића и вели, да се је Црна Гора звала од прије ЦрнојевићаГора, па је то име нослије скраћено, ге се прозвала Црна Гора. Дал.е нам предочива сшаре и садашње међе, те можемо пратити разне Фазе ове земље одЦрнојевића до данашњег дана. У 17. вијеку изгуби Црна Гора приморје (Паштровиће); — под владиком св.Петром стечеБрда, а иод кнезом Данилом Граово, нб Банана, Жупу Никшићку, нешто Дробњака, Тушину, Ускоке, Липово, горње *) Нарочито је нашен.ена Енглезу и пријатељу Срба г. Дентону.

Васојевиће и трећи дио доњијех, један дио Куча и Додоше. Земљоиис не може бити тачнији и камо срећа, да га таковог од свијух српскијех крајева имамо. Владавина је описана од 1482. до данас. На стр. 39. се каже: „Кадно се дакле војвода 'Бурађ Црнојевић на измаку XV. вијека са свијем одсели из ЦрнеГоре у Мљетке, предавши свјетску власт митрополиту, тада владавина ио невољи и само ио имену постане теократска. Но како је самовољсшво и самоплагиКе завладало меЈју илеменским главарима још заЂурђева времена, прије би се могло рећн, да му је предао своја непокретна добра, приложивши их цетињском манасгиру, него свјетску власт, која се је још ирије његова одласка била расилинула ио илеменима." Даље каже: да су „владике само по имену имале свјетску власт, а илеменски су главари владали — самовољно и један од другог независно." Колико илемена, шолико независнијех државица. Државног уређења није било никаква, а ни данка до влад. Петра II. 1831. г. А осим тога су „Гувернадургс" Радонићи према владикама се као суверени понашали. Тек владики Петру II. пође за руком, сгворити сенат за сву Црну Гору и што мишом и разлозима а боме и силом сва илемена сшоииши у једну државу и иокуашаи ирви данак. Судсшио је било различно по племенима: »судило се је по свјести и бистрини ума јавно и усмено на основу натријархалног и племенског обичаја." Судије су биле кнез ил војвода и „добри људи" (наликна »бсМеск§-епсћ1"). Казна је била „глоба'" и „прегача". Иетар П. први је зашварао у шамницу и дао башинаши. Први је законик написао влад. св. Петар 1796. Петар II. га је рашнрио и завео гвардију као нижи — и сенат као највиши суд за сву ЦрнуГору. КнезДанило је 1855. г. издао познати законик са95правила, обухвативши у њ законике своијех предака. Постанак и развигак илемена, иодјела земље је нрагматично изведено као и доказ, да у Црној Гори као ни у осталом Срнству нема грага о старој предкосовској властели српској, јер се је ова или истурчила или затрла. [Јросвјеша је била првобитна. Војвода је Иван до душе 1493. заметнуо био у ободском манастиру штампарију, али је ова нрестала одласком Црнојевића. Манастири су били једине школе, ђе су они, што се хтједоше запопити, књигу учили, док влад. Пешар II. Ј834. год. ирву основну школу и шшамиарију на Цетину заведе. Кнез Данило је био наумио, да заведе школе по свима нахијама, али га спријечи изненадна смрт, и тек данашњему Кнезу Николи 1. пође за руком, те подиже на Цетињу богословију помоћу Русије, једну главну мушку и једну женску школу на Цетињу, 37 малијех основ. школа но нахијами Црне Горе, а осим тога три мале основне школе у Језерима, Добриловини и Врелу изван црногорске границе. Војена је организација била до кнеза Данила основана на „покличу"; сваки је Црногорац морао ићи на мегдан на обрану отачаства. Кнез Данило је почео пописивати војску и постављати војене вође; а тек кнез Никола је 1866. помоћу кнежевине Србије почео по образну њеном организовати црногорску војену силу. Даљи су садржај књиге: Привреда геограФске слике и сшатисшика. Шалити је што писцу нијесу најновији податци били при руци.