Србадија

св. 2.

младе неђеље, или вторшша, метне седам еребрни цванцика под главу, и молн се Богу, прекрсти оно мјеето под главом три пут, и рекне: (< 0д Бога суђени! не закасњавај више, већ дођи макар на сан, да ове новце пребројимо, па да за њи вјанчано рухо идемо купити.® На против, наше ђевојке овамо од овога ништа не раде, него кад иду лијегати превриу узглавље иа ком ће спавати, да би дошао суђени у сну, да га внди и да ее с њиме поразговори. . 7. Казао сам под <( ђурђев дан ;> шта ђевојке раде, да се оне године вјере и удаду, а по ђе што као узмимогред па друга мјеста у ОВО) КЊИЗИ. (Иродужиће се.)

СЛАВА ВОЈВОДИ МАНСИМУ! Из снијега и леда горње Ерцеговине сашли борци за слободу к југу, |е су Турци нашли блаже поднебје и нримакли се Клеку и Дубровнику за сваки случај. Борци су они исти јунаци од Главског Дола и Утова, од Муратовице и Плана — добровољци црногорски са чувеним Пеком, и но њему Пековци нрозвани, и Бањани са својим војводом. Бањански војвода Максим и Пеко бјеху се у овом јуначком устанку удружили и приљубили, да један без другога никуд некрећаху у њиховом нрелијећању од Клека до Пиве, а од Невисиња до Билећа—њихова севојека ножс назвати ^летућом. 8 Пеко јој је бодро око орлово, а Максим јој душа, она искрица божанствена, која распаљиваше иа јуначка, на велика дјела овог великог нокрета српског — да, срнског, јер што је живо нолећало је да свети Косбво, а мртви се не броје. -::На богојављење, на велико ово славље нравославља, кад су се баш у један глас појале оне дивне пјесме и чатиле оие страшне молитве на Неви и Дунаву, иа Босфору и на Јадранскоме мору, појави се јужној Ерцеговини ова јој спасоносна војска, а 'Гурцима смртоносна, и небо се веселило изнад некадашње баштине светог Саве, но којој прохуја добри глас, да је нови заповедник турске војске разбијен на Глувој Смокви. Бјеше из Требиње изашао да прихвати хране са Дарина, а сад разбијен и невиђе је! Ал Требиње гладује н оружју султановом треба част повратити, те се Турци ушанчују у Радован-ждријелу одакле ће господарити саобраћајем између Требиња и Царина. И ту на њих трећи дан удара Пеко и Максзм, нодкријнљени усташкијем вођама Петковићем и Вукаловићем, Перовићем и Томашевићем. 11 ту се распаљује она бажанствена искрица у витешком Максиму, каја српску војску надану вишом снагом, те на јуриш турске шанце освоји, и на њима разави заставу побједе. Гди си Максо, чедо славе, Избавниче свију нас! Паде душмаи, спласну бједа, II наша је нобједа. Али Максо глас нечује, Обузо га вјечни мрак, И радости уранак У сумору изчезава . . . . * * Стерија. Бањани су нлеме ерцеговачко до Грахова на граници црногорекој, јуначко и вазда ноуздана помоћ Црној Гори, до пет стотина пушака. Баћевића је ту кућа војводска, од које ра|а војвода Јован, а од Јована Максим 1848. Војвода је Јован ногинуо у цвијету своје младости, у рату шесдесетдруге, Максим оста-

де од четрнајест година, али из поштовања према кући и радп заслуга славнога му оца, буде наимемован војводом и признат од народа. Максим се оженио од Вукотића са Чева, истом продицом књегиње Милене, и лијепи нород имао — два сина и једну ћерку. II кад до!;е глас од иобједе на Радованждријелу, донесе и тужну норажујућу вијест, да је туна и војвода Максим погинуо. Он је предводио јуршн младеначким одушевлењем, и тек од нете ране нануо, и одма за навјек уснуо. Тијело је Максимово пренешено у Дубровник, а отелен великијем почастима отпраћено пут Конавала. Конављанн су лјепо испратили мртво тијело до своје границе, |е су га дочекали игуман Савииски Јоаникије, су два калуђера, чета Гарибалдијанаца, и Суторински новјереник усташки са осталијем народом - иа се дољом Суторинском спустнли С црним срцем нејач иде, II сузама путе роси, Гди дружина сјетна лица Ладно Макса тјело носи. Стерија. Ерцег-нови је доста чувена варошица српска, која лежи према уласку у залив которски, а од Суторине три четврти сата одстоји, тако је у иепрекидном саобраћају са Ерцетовином, те и ' најпрпје и најживље осјећаје ерцеговачке дијели. Кад се просуо глас по варопшци — ил боље по граду, да неби коме нажао блио,— да рођаци Максимови мртво тијело му преко Боке у Бањане носе, најсвечаниј облик на се узимље, трговине се затварају, мало н велико на сусрет му излази, а на лицу свакоме видиш свечану озбиљНОСТ II тугу. Одбор ерцегновски са мноштвом грађана чекао је сјетну пратњу на граници аустриској; мла1)и су сву ноћ пребдили у Суторини, очекивајући је; али тек кад је сунце огријевало ерцеговачке врхове, Максимова пратња прелазаше у границу ерцегновску, те преко Игала до Топле растијаше величанствено пружајућп се испод зеленијех сводова маслинскијех и лаворовијех, дочим су се звона са топољскијех цркава разлијегала, а прангије мртвачки грувале. Код Спасовске цркве друго мноштво скрушеног народа изгледаше славнога покојника, а прото Топаљски, Христифор Лубардић, са својим свештенством, најпобожније прими свете остатке ове славне жртве за ослобођење српско, и у храм унесе, да их још једном опоји, да пошљедњу почаст тај силан народ укаже Србину, који полази да вјекује са Обилићем, Карађорћем, Мирком и осталијем јунацима, који се за исту мисо борише. Свак приступа сакрушено Свог сиасавца да целива, У сузама купају га, Које за њим род пролива. Стерија. С Топле се подиже спровод каквог никад Бока цијела није виђела. ђеца од обје школе Топалске п Ерцегновске са оном прибјеглијех Ерцеговаца; свештенство многобројно из све околине; восак сав, што је богата црква тоиалска имала, у пламену ; народ од оба обреда, нз града и из околине, помијешан приојеглом нејачи ерцеговачком ; и тужно појање «свјати Боже 3, — да кам процвили ! Све тако преко варошке пјаце до на море ђе се милостиво намјести у барку мртвачки сандук с крстом, у друге три барке посиједа свештенство и својта Максимова, па се тако пут Рисња кренуше у само подне. А она множина оста нијема као стијење на обали, пратећи погледом и тугом, преко тихога залива, смјерну дружбу Максимову, докле год му је сабља истрнута на сандуку и крст сребрни сијевао према подневном сунцу. Рекао би да је манастир Савина царска лавра, а не да су је подизали калуђери, што су из Ерцеговине бјежали од турског зулума, а за своје прибјежиште. Са те лавре бокешко-ерцеговачке разлијежу

се звона милогласна по чаробном заливу которском, е би реко, да сву Боку позивљу на окуп тужни, е би реко, да оћу да се до Бога чују. А калуђери Савински тихо чате преко тихог залива за покој велике душе Максимове. Савииа се лијепо одужила. Дан је рајски, а слушао си за дивоту залива, по ком се сада вози мртав Максим Баћевић, момак од двадесет и седам година, за ког кажу, да на Цетиње иије љепшег, угледнијег и виђенијег долазило, а знамо да га изобилују дивне слике јуначке. Три сата је овај најдивотнији предјел српски у своја њедра грлио најдивнијег јунака српскога, и небо се на тај нризор тронителни омиластивило, да се могло чути прскање воштаница, чији су се пламенови огледали о глаткој површини мора сињега. За ова три сата вожње по мору, и небо је и земља учествовала у спроводу Максимову — то су били тренутци за српска пјеспичка срца неоцјењиви. -х -XСа брежул>ака, што осипљу обале которског залива, одзиваху се звоиа са бијелијех цркава, јеку гласовитијех звона савинскијех, и разлијегаху се по странама и висовима, и што се о заливу огладају све докле су звоне манастира Бање и са Рисањскијех цркава предусрели свечани спровод. Иа пристаништу рисапскоме чекаху драгопјепе остатке младога војвода многобројно свештенство са протама которскијем, Морињскијем и мјеснијем, Ришњани у свечаној одори, и мноштво раје ерцеговачке, те и опет С црним срцем нејач иде И сузама путе роси, Гди дружина сјетна лица Ладно Марка тјело носи. У сабориој цркви рисанској двадесет свештеника ноју свечане задушнице новоме јунаку српсксме, па му Ришњани брацки предају Кривошијанима драгоцјено тјело, а Кривошијани Граовљанима. И већ сада почива у земљи, која га је родила, а за коју је сам себе жртвовао. Почивај ту слатко, иови наш поносе, који си до небеса узнио ствар срнску, лака ти земљица, слава ти ! У Котору на Савин дан 1876. Т. • ђУРО ДАНИЧИВ. (Свршетак.) 111. Али он није само непосредно утицао на научни развитак нашега језика, него њему има много да захвали и наша историја, политична и књижевна. У нас се по невољи многи историјски споменици изгубише, многи растурише, и само но неке иочеше објављиватп у 40-им годинама, свакојако и са тешком муком. Даничић издаде до сад: (< Стара нјесма за ново вријеме* (Карловци 1848), (< Живот св. Саве* по преради Теодосијевој (Београд 1860). ,,Пикољско јеванђеље* (Београд 1865), (< Живот св. Симеуна и св. Саве од Доментијана./ (Београд 1865), (( Ж.ивоти краљева и архиепископа српских, од архиепискоиа Данила* и његових ученика (Београд и Загреб 1866), (< Ровктсе* (Загреб 1871), ^Ргевте Мауга Уећ-атба Саумеа, (15о II'* (Загреб 1872), (< Рје,8те №ко1е ВипНктеа 1 К1ко1е КаЦевкоугба 2, (Загреб 1873), <( Нсторија срнскога народа, од А. Мајкова 8 превод с Рускога (Београд 1858, 2-го издање ући ће скорим у штампу). А да би се историјски споменици могли боље разумети издао је у три књиге (< Рјечиик из књижевних старина српских >> (Београд 1863 до 64). 0 том делу Миклошић истиче, да без њега ие може бити ни историк ии географ . . . (< без њега не може бити нико, ко се бави старином српскога народа — које тек праву вриједност даје познатим до сад изворима за српску историју, чинећи да се они могу с коришћу употребити, п које ће бити постојан споменик научној озбиљности својега писца.—Руски (< Отечествеиннн записки донесоше (1864) оваки суд: «Млада српска књи-