Србадија

СВ. 2.

СРБАДИЈ

ГТОУКУ.

је веома узвшиено равпиште и ередсреда балканекога троноља; у историјском смислу Косово је најсветија српска успомена, у таквом склопу, да се о њему слободио може рећи, да је тај склоп божаиска архитекгура. На средишту те божанске грађевине налазе се гробови и српских и турских јунака, и гробови два цара — срнског и турског: свака је прегрш косовске земље скупоцена њиним потомцима! Човек једанпут умире. И заиста, кад је тако: опда нема за човека ништа красније, него умрети смрћу косовсних јунака т. ј. или бранећи, или отимајући царство. 1'опство није достојно чевека. Једаи најлакши поглед на Косово, може уврстити Србе у ред најхрабријих народа у Европи. Негле-

руке Грдечу, између Ситнице и Приштине, и тајанствено једпо другом тако шапућу, да сааки чути може: — У Зпечану је син удавио оца Душан Дечанскога; — У Неродимљу је старатељ и кум Вукашип убио нејакога Уроша; —• Грдечом је одвео Вук Брапковић војску, те издао таста и цара Лазара на Косову. У сва три догађаја - поглавиту улогу игра невера. Невера је узрок туге Србинове, те жалостан рајује, робује и ђаурује већ има 500 годпна!

1. На ђурђев дан, прије него свапе, нема тога момка ни ђевојке, (па и многе невјесте) које се неће окупати у ријеци, потоку, чатрњи и т. д., али напосе момци, а напосе ђевојке. 2. Пошто сунце огране, иду момци и ђевојке, некад обашка, а некад укупно, те се ио ливадама онако обучени по трави ваљају, а ђе нема ливаде, по каквој долиници, и сваки за себе пјева: ђур^ев данче и зелена траво! 3. Прије ђурђева дне не ваља никакав цвијег мирисати осим љубице, а на ђурђев дан нема тога мушкога ни женскога, који неће собом убрати по један цвијет, каквога може у своме мјесту набавити; до подне га носи у рукама и мирише, а од подне за ухо

дећи на све то, ипак Србина обузима нека туга на Косову; за што? Нису узроци те туге гробови јунака, бољом смрћу нису могли ни умрети; нису узроци те туге ни гробови оба цара : од њих никог нрослављенијег и чувенијега нема они вечно живе и живиће доклен тече крв њиних потомака; није узрок те туге ни цвеће косовско: оно миром мирише; нусу узрок те туге ни силне развалине косовске, ничега вечитога на свету нема; није узрок те туге ни свршетак боја, јер једна битка није кадра да упропасти један народ Ту тугу и жалост у грудма Србина проузрокују три здочинства, које се једно с другим рукују, иједно друго дозивљу над пропаштином царства српског на Косову: Звечан дозивље Неродимље, Неродимље Звечан, а обоје пружају

НАРОДНО СУШЈЕРИЈЕ или врачање, слутња и баЈање. Скупио и описао ВУК ВРЧЕВИћ. ДИО ПРВИ. ЧАРОВАЊЕ О ПОДИШЊИМ ПРАјВНИЦИМА. (Продужеше.) в. ђурђев дан. Обичаје и басновјерје народње о ђурђеву дне описао је пок. Вук,*) које по свој прилици ради народ по Србији иВојводовини, и доста сличе на оне овдашњега народа. Ево што овдашњи — понајвише — момци и ђевојке раде. *Ј Живот и обич. народа ерпскога, на стр. 28.

носи. Многе ђевојке и момци држе ноћу цвијет у њедра, те једно друго у јутру крадимице од родитеља дарива, а то, да би се оне године поженили и поудали. 4. Нема тога чобана, који неће ла ђурђев дан (као и на божић) изврћи пушку преко свога тора, па рече: колико ово зрно од дома (далеко), толико вук од тора. 5. У Црној Гори, по селима Боке которске и по Херцеговини, а не еамо по Боки, као што пок. Вук каже,*) нађу се три ђевојке другарице, које су већ за удају прирасле, те на ђурђев дан у јутро, прије но сунце гране, отиду на воду, ништа у путу не говорећи, а пошто наточе судове воде, иду једна за другом. Најпрва носи у њедра проса и грабова лишћа, те она, те је у срије*Ј Вук. Жнвот и обич. народа срцскога стр. 29