Србадија

СРБАДИЈА, ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И

ПОУКУ.

СВ 2.

мрем за веру христову и за божије цркве; онај, ко остане после мене, горе ће дочекати, а а ово је рекао, вели се у староставиој књизи, због несдоге великаша. Већ је Ситница према Грачаници текла и мутна и крвава; под кнезом Лазаром убију коња, и док је ои сјео на другога коња, војска се збуни; он је орабри, али под њим погине и други коњ, и док је он успео сести на трећег коња, сав у крви са шеснајест рана, војска удари натраг и њега покрене; њега и војводу његовог Ерајимира ухвате Турци и одведу Бајазиту, где увиди мртва Мурата и његова два сина на мртвачким носилима. — <( Видиш ли мртве на носилима, мога оца и браћу моју, како си се смео усудити, да се успротивиш моме оцу? х Занита га Бајазит. Еако је кнез Лазар ћутао, Крајимир му рече: (< Мисли, кнеже, шта ћеш да одгоровиш цару; није глава врбово стабло да два пут иарасте 3 . . . . Енез Лазар, не обраћајући пажње на говор Ерајимира, Бајазиту рече: <( Веће је чудо то, како се твој отац смео усудити, да удари на краљевство српско . . . и да сам ја знао за ово, што сада очима гледам, сада би ти морао лежати на четвртим носилима; али зар ГоспоД Бог то није хтео, због наших великих прегрешења, па нека буде воља божија/ Бајазит заповеди, да му одма одсеку главу, но су ухваћене Лазареве војводе молиле да њих најпре погубе; Ерајимир измоли од Бајазита, да држи зделу, да не би на земљу пала кнежева глава, коме опет рекне: <( Заклео сам се данас Господу Богу, где буде глава кнеза Лазара, ту да буде и моја глава/ Јаничар мане сабљом, и Лазарова глава падне на зделу; други пут мане, Ерајимирова главе падне на зделу, а за тим обе падоше на земљу. У том донесе јаничар главу Обилића, баци је цару пред ноге к онима двема главама говорећи: <( Царе! ето две главе најжешћих твојих непријатељаР — <( 0вакве битке пије било, вели Нешрија, од како људи бојеве памте Још сунце није (за Звечан и Рогозну) зашло, српска је војска била надбијена и на бојишту се видели брежуљци трунина, а главе се као кремење по земљи котрљале* .... Срби су изгубили царство, а Турци добили царство! После битке на Косову, казује грчки историк Дука, Бајазит одабере виђене и лепе мушкиње и женскиње, у цватећим годинама, од Грка, Срба, Влаха, Арбанаса, Маџара, Немаца, Бугара и Латина, па су му свака на своме матерњем језику песме певале! Нас далеко заведоше спомени Самодрже цркве, него хајдмо даље путем уз Косово. Од Самодрже преко косовског стана српске војске пут води на реку Лаб, преко каменитог Бабинога моста. С леве стране пута, до Лаба, стоји тулбе, које су Турци саградили у част бабе Милене; она ја била нека знатна и богата жена, кад је била у стању од камена на Лабу мост саградити; у чему је њезима заслуга, ми нисмо у стању поуздано рећи; толико се истинито може рећи, да је она Турцима учинила неку услугу у хватању Обилића. Баба-Миленино је тулбе већ забатаљено, али се за то, с десне стране

пута, од Лаба за у Приштину, види силно гробље; с ниже гробља, спроћу српског стана, виде се два велика бреста, где су Турци ухватили кнеза Лазара, и где од Еосова па до данашњега дана, вазда турска војска стане и дову очита, јер је ту ухваћен цар, чију су царевину они освојили. Више гробља стоји узвишен брежуљак, ког Срби називљу (< Проклетија 3 , а Турци ^Гази-местан® (мученик),са кога се види сво Косово; на томе брежуљку, под шатором, распорио је Милош Мурата, и одма туна, поносно диже округлу главу у висииу, величанствено, од белога мермера, Тулбе или Теће — то је гроб турскога цара Мурата. На Гази-местапу је Мурат погипуо, у тулбету му сарањена утроба, а тело однешено и сарањено у Бруси. Около тулбета је дупла озидана ограда: у првој живи шех, а у другој су одаје за дочекивање гостију, где их ране и ноје три дана без паре и динара, и без разлике вере и закона. То је царска задужбина, и ту ће човек вазда наћи богомољаца Турака, из читаве турске царевине, јер после Меке и Медине за Турчина нема светијега места од Муратова Тулбета иа Еосову. Унутра је у тулбету од белога мермера гроб султана Мурата I. Гази-хана; около гроба плашге свеће, а над гробом нолијелеј. Од те узвишености тече река Гладиа Вода у Ситпицу. Од тулбета, или дома турске царевине, виде се белеле, где је Обилић узјахао коња, куда је прошао, где је пао, где су га ухватили, где му оклоп расковали. Од тален пак два сата уз Лаб, код Милошеве Бање, има један гроб, који називљу Јунаков гроб. х Ту је сарањен Обилић. На тај гроб долазе трудне Српкиње и Арнауткиње, пале свеће, и моле се у тој нади, да роде децу јаку и јуначну, као Обилић. И заиста нема таквога човека, који не поштује јунака! Јунаштво је врлина у поштовању, које подједнако участвују сви иарод и свију времена и свију вера и закона. Еод Бање на Милошев гроб долазе да се поклоне јунаку, а Тулбету Муратову иду као гробу мученика. Одма до пута, с десие стране, види се много гробова, које свет начива Јуначко гробље/ Туна су начињене две текице, од којих се у једпој пале свеће и кандила, а у другој се не пале ни свеће, ни кандила, али за то излази неки мирис, који привлачи себи путнике. На 20 хватп од ове две тек.ице, ноносно стоји велика Текија или Тулбе, а удутра има две гробнице, од тесанога мермера, са белегама чело главе; ни у овом тулбету нигда се не пале свеће ни капдила; у њему је вечита тишина и ноћу вечита помрчина. На питање, ко је у њему сарањен, ви ћете добити овакав одговор: (< Ту је сарањен цар ђаурскн Лазар са својим првим санџактаром* (стегоношом) .... Ступајући од споменика на спомепик, са једнога гроба на други, преко неманићскога моста, сниже саставака Вељуше и Старе Реке, у које се улива још неколико речица, ми смо већ у Приштини, престолници Немањиној. И Приштина је сва усејана српским старпнама, од којих, развалине дворца, придворне цркве и двориште Немањино, на најузвишенијем месту у Приштини — изнад мора 177 6 стопа, — турска влада продаје за 300 дуката. Ми се нећемо

задржавади у Ириштини, а коме је стало до старина, нека прочита веома добру књигу Милоша Милојевића (< Путопис праве Старе Србије, х већ хајдмомимо турских планина висоравном ветерником преко речицеВетерника,Ајвале, к реци Грачаници, према плапипи Вељетену. Од Приштине је довде около 2 сата. И глете св. Грачанице, задужбине краља Милутина. На њојзи је је пет кубета; сва је оловом покривена. Ви очекујете, да звоно огласи службу божију, те да се на његов звон искупе браћа на молитву; напразно чекате: једно мало дрвено клепало није кадро да се ралегне по равном Еосову и да огласи божију летурђију, те да се на далеко чује. Пошто смо нрегазили реку Грачаницу, погледајте на лево, оно је планина Вељетки, а дуж пута села: Бабуш, Муљаново, Липљани, ,а на десно право до Ситнице, где је најишре пољо Еосово, место, које се зове ^Пропаштина/ Од Грачипице ми ћемо прејездити још преко пет речица до реке Гадимке. На лево села Гадим, Миросавље и Бинач, одклен извире Бинча-Морава, са висине изнад мора 147 3 стопе; ту су развалине града Мораве; на десно је покрај пас Ситница, а пред нама ћамерЛп -ћуприја, блато рабовичко и више њега језеро Сазлија. Но немојте се шалити, да му приступате ближе од черека сата, јер ћете на мах пропасти без трага и гласа. С тога је овде постало пословицом блато рабовичко и језеро сазлијско, кад се хоће да рекие што о изгубљеној ствари, за коју се мисли, да се иеће нигданаћи: то је језеро сазлијско ! Из Сазлије извире Ситница. И туиа је пупак Еосова, јер одма иза Сазлије све воде теку на исток, кроз Еачаник у Архипелаг. Иза Салије село је Неготин, а до пута арпаутско село Сазлија. Али какво ли је оно пред нама, десно, четвртасто брдо, а шта ли је оно на његову темену? Оно вам је старинско Родимље, а од Урошеве смрти јадно Неродимље т. ј. оно је Урошев замак и Урошеви двори, одклен га је по народњем причању однео у Срем Гулуб Проић, у манастир Јазак. Оно, што се блиста и вијуга у подини брда Неродимског јесте река Неродимка, која се, веле, више Неготина дели на два крака, од којих леви крак утиче у језеро сазлијско, а десни, главни, тече на варош, на стари Еачаник, нокрај села Грлице, Стагова; код Качаника утиче у Лепенац, а овај више Скопња у Вардар. Код Сазлије је дакле најузвишеније Косово, јер се туна воде деле, те једне теку на исток, друге на запад, а треће, као Бинча-Морава, на север. Према нама јена југу Голеш планина, више које утиче и Ситницу Црнољевка, а сниже горња, а са Чечачице доња Дреница, састају се и утичу поред Голеша у Ситпицу. Около тридесет и четири реке и речица и два језера заливају поље Косово, те је тако родно, да је још старински наш летописац о њему рекао: Мурат се заустави на Косову, на земљи изобилној златом, сребром и осталим рудама, хљебом и вином и сваком људском и скотском раном. С тога на Еосову и около Еосова име 18 српских градова, из времена владе Иеманића, са четири велике варопш Јањево, Митровица, Вучитрн и Приштина. Еао што видите, Еосово је у хидростатијском смислу најзаливепије место; Еосово