Србадија

42

св. 3. и 4.

<( Одиста тако радо играте са »шом?* Владимир јој Сергејић одговори неким комплиментом. Поста већ разговорнији. Иадежда је Алексијевна била увек веома лепа, ал вечерас је долазила особито мила. Помисао на сутрашњи мејдан раздражи му живце, па му говору даде нека сјаја и живота. Под тим ће упливом прекардашити мало и у изражајима својих осећаја. в Један враг Р мисли у себи. Из сваке његове речи, из сваког с муком утајаног уздисаја, и од једном жалоспих погледа вири нешто тајанствено, нешто п нехотице тужно, а у исти пар без наде. Најпосле ће доћи до тога, да већ стаде зборити и о љубави, женскињу и својој будућности, па и о томе, шта он разуме под срећом, и шта потражује од судбине. Изражује се у сликама, па све навија на нешто. Пред своју смрт — можда кокетује Владимир Сергејић са Надеждом Алексијевном. Она га слуша, смеши се, врти главом, препире се с њим, чини се неверни Тома. Говор би им се чешће прекидао, кад би какав господичић или госпођица приступила, а најпоеле некако се чудно окрену. Владиммр је Сергејић већ узео испитивати Надежду Алексијевну о њој, њеном карактеру и наклоностима. Она пође најпре, да преко његових питања пре^е са каквом шалом, па би онда, вели, — доста изненада по Владимир Сергејића — рада би, вели, знати кад он путује? (( А куда то? )У запитаће је овај зачуђено. (( Кући. ж <( У Сасово ?® <( Не, кући; на ваша добра, сто врста одавде? Владимир Сергејић покуњи нос. (( Да је на моје, ишао бих што пре/ рећиће забрипуто. (( Мислим већ сутра дома — ако узживим. Та ја имам толико послова! Него молим вас, од куд ви дођосте у један пут на то питање?* (< Па само тако! 8 вели Надежда Алексијевна. <( Како то да разумем?* (( Као што рекох, само тако, 3 поповиће она. (( Долази ми чудно, кад се распитује за мој карактер, а овамо се већ сутра путује.® (( Извинићете ме лепо/ поче Владимир Сергејић. (( Да, збиља! Ево читајте/ прекиде га Надежда Алексијевна смејући се, на му пружи неку лозинку са носластица, што их баш узе са једног оближњег стола. Онда устаде, па оде у сусрет Марији Павловној, која јој у игри доводи две госпођице. Марија Павловна игра са Петром Алексијевпћем. Лице јој румено, све пламти; ал не изгледа весела. Владимир Сергејић погледа на лозинку. Рђави францески слови стоји штампано: „(Јш те пе^Н^е, те регс1." (Ко ме занемарује, губи ме.) Подиже очи, па срете поглед Стељчињсков. Владимир се Сергејић насмехну усиљено, пребаци руку столици преко наслона, а ноге једну преко друге: ето га сад! Ватрени топџија дошушти са Надеждом Алексијевном до њене сголице, окрете се с

њоме пред Владимиром Сергејићем, поклони се, зазвеча мамузама, па оде. Она седе. (( Допустите ми, да вас запитам/ почеће Владимир Сергејић развлачећи, (( како ту лозинку да — разумем?® (< А шта је на њој ? }> запита Падежда Алексијевна. (< А да! (^>ш те пе^Н^е, те регс!. Но, па то вам је красно правило у животу. Можете га свагде употребити. Хоћете ли ма до чега да дођете, онда не смете ништа пропуетити. Морате увек хтети све, па ћете можда доћи бар до нечега. Ал' куд ја одох. Смешно је да ја, ја вама, нрактичном човеку, предикујем о правилима за животР Надежда се Алексијевна засмеја, а Владимир се Сергејић све до краја мазурке узаман мучио, да надвеже прошли разговор. Увек би му се измакла, као какво самовољно, ћудљиво дериште. Оп јој говори о својим осећајима, а она ил 1 му и не одговора, ил 1 га чини пажљивим, како је која женска обучена, како погдекоји гоеподин има смешно лице, како њен брат дивно игра, ил 1 говори о лепоти Марије Павловне, о музици, о јучерашњем вечеру, о Јегору Капитопићу и његовој бољој половини, Матријони Марковној, па тек при крају мазурке, кад ће јој се Владимир Сергејић поклонити, рећиће му са неким ироничким смешењем око усана и очију: <( Дакле сте тврдо наумили, да сутра путујете? 8 <( Да, па можда на врло далек нут,* рећиће Владимир Сергејић пунозначајиим гласом. <( Е опда вам желим срећан пут! }> Па Надежда Алексијевна брзо приђе брату, шапну му весела нешто на уво, па га онда запита гласно : <( Треба ли, да ми се захвалиш? Је ли? Зар није тако? Иначе би оп њу замолио за мазурку/ Он слеже рамени па вели: <( Па опет неће бити ништа од тога/ Оиа га одведе у гостинску. (( Намигушо једнаР помисли Владимир Сергејић, зграби шешир, провуче се полако из дворане, па потражи свога момка, коме је још пре издао заповест, да је увек спреман. Баш је обукао огртач, кад ће му слуга на његово грдно чудо јавити: ие могу путовати; кочијаш се, вели, враг би га знао где, тако онио, да нема тога, ко би га пробудио. Пошто се о кочијашу необично кратко, ал весма дебело изразио (беше то у предсобљу и пред сведоцпма) и почем је момку рекао, да ако кочијаш сутра рапом зором не буде као што треба, да онда иико на читавом свету ни помислити не може, шта се све из тога може излећи — врати се Владимир Сергејић у дворану, па и пе чекав на вечеру, за коју се већ у дворани спрема и намешта, замолиће управитеља дворца, да му даде једну собу. Ал од једном домаћин као да пред њим ниче, (на обући није никад носио пета, па зато при ходу иије нравио ларме) па хоће, да га још мало задржи, увејавајући га, да ће на вечери бити ајвара прве врсте. Ал 1 га се Владимир Соргејић отресе. Вели, боли га глава. После по сахата

лежи у неком малом кревецу нод неким кратком јорганом, па се мучи да заспи. Ал 1 сан неће на њега. Преврће се сад на једну сад на други страпу, хоће да мисјш на што год друго. Све бадава — Стељчињски му увек пред очима — ено га сад нишани, сад пуца, а неко као да шапну: (< Астахов оде/ За Владимира се Сергејића не да рећи, да је бог зпа какав јунак ал 1 није ни страшљивац. Али двобој — тако што не дође му никад ни на крај памети. Тући се! са његовом памећу, са његовом мирном ћуди, са његовим поштовањем за све што се нристоји, са његовим сновима о будућем благовању, о каквој богатој партији. Тући се! Да се не тиче њега самог, би се на глас смејао, тако му та цела ствар долази смешна п недотупавпо. Тући се! А с киме ? И као зашто ? <( Зо сто врага ! Да луда посла!* повика и нохотице. (( Но, па још ако ме и убијс ? }> продужиће даље у своме мудровању; (< морам какве год мере предузети, морам све удесити. —Ко би ме ожалио?* Па срдит склопи разрогачене очи, покрије се јорганом до ушију, ал леће сан на њега. Већ почело свитати, кад Владимира Сергејвћа, уморног и изнуреног од грозничавог неспавања, једва једном сан обрва. Од једаред осети неки терет па погама. Отвори очи — па кревету седи Веретјев. Владимир се Сергејић чуду чуду, а особито кад види, да је Веретјев без капута, кошуља му откопчана, па му се виде- голе груди, коса му пала на очи, а и лице му се сасма променуло. Владимир се Сергејић придиже у кревету. 4 Смем ли запитати/ почеће пружајући му руке. (( Ето сам дошао/ замуцаће Веретјев нромукло. (< 3нате, извините, што сам, касти, овако обучен — а ми тамо доле мало пили — као људи — знате. Хтео сам да вас, касти, умирим. Кажем ја тако мени: Е, тамо је онај џентлман, па сигурно му се не спава. Е, хајд 1 да му помогнем. Него чуј^е, нећете се сутра тући, па сад спавајте мирно/ Владимиру Сергејићу читава ствар еве чуднија. <{ Шта то рекосте V замумла. (( Да, јест богме. Све је добро, свршепа ствар/ нродужиће Веретјев. <( Онај, касти господин, са Висле *— Стељчињски, извињује се. Сутра писмо на вас. Ал 1 ја и опет кажем, ствар је свршепа. Ви само спавајтеР Са овим речима Веретјев устаде. па пође посрћући вратима. ^Ал 1 извините молим вас/ рећиће Владимир Сергијић, (( како ви дођосте до тога, п од куд ја да мислим — ж Веретјев блеји у њега. <( Е, ви ваљда мислите што сам ја ја (па ту се мало забатрга) .... но, ја вам кажем. Сутра писмо. Пего морам рећи, баш ми се не евидите, ал да — великодушност. Е, та то је моја слаба страна. Ал шта ту ваздан — све је .једна будалаштипа — него морате признати/ иридодаће жмиркајући, (( мало сте се онако касти — поплашили. А? ж Владимир се Сергејић љути.