Србадија

СВ. з. И 4.

СРБАДИЈА, ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И

ПОУКУ.

39

и главом, и рукама, и ногама показују, а помоћници ни како да их разумеду, него док овај хоће камиша, — субјект му нружа дрвене кашике са звиждаљком; онај хоће цитернадле, а Јуда му даје прапорке на коње; грк ои штрулпфпандли, а Јуда му носи букагије; онај опет иште улара,а трговац му износи шлофкапа са чипком. Џаба ти и таквог пазара! — Та то би изгледало, као последњи дан зидања вавилонске куле. Кад човек не би имао језика, не би било пи ораторства, ни парлемената, ни научних предавања, ии престолних беседа, ни надгробних слова, ни свађе, ни кошкања на свету. Паметан човек би исто толико важио, колико и онај, што је ћушен чарапом, или што је спао с трешње. Не би се управо ни могло разликовати, ко је паметан, а ко је луд, јер видимо, да свет ни сад не мери мудрост кога човека по његовим делим а, него по р е ч и м а. А де ти пресуди ког човека по његовом говору — кад ћ у т и . Хоћеш сутра! Ал ие треба даље да идемо. — Представите само нет шест женскиња у једном друпггву, на те муке онда, што би било, кад не би имале језика. Колико би се ту оида морало успијати устима, превртати очима, кривити рукама, савијати главом и целим телом, док би која само хтела да приповеди, како ће се обући на бал. Из ово неколико реди види се довољно, да сав човек и с телом и душом, не би вредио ни шта, да му није језика. Или — језик је нај главнији фактор у машини тела човечијег; а поједини језици, или боље, језици појединих људи, то су васколике карике у оном грдном ланцу, што је читав овај глобус наш саиутао, и који се зове цело човештво. Језици немнх људи — то су онај клин што у малим ланцима сваку десету карику са оном до ње везује, у место да је карика карику заквачила. Да је језик најглавнији фактор у машинп човечијег тела, то ће свако увидити најлакше при шсматрању самог себе. За што се мучи и ринта човек целога века свог ? За што ради ? За што спекулира ? За што лупа главу? Шта је дељ свему томе? Да може што угодније живети, је л' те? А с чиме се почиње угодно живљење? Са добрим јелом и иићем. Е добро, рецимо,-—цинцар Гавра се свог века доста нарадио, на је стекао толико, да сад може нредати трговину каквом Јуди, а он и његова Марта могу и из капитала живети. Не морају ни шта радити, па хоће да живе угодно, но вољи. Марта зготовнла ручак. Скувала кокош на чорбу; испекла пар голубића; направила ћуфте; умесила ииту са сиром; — све, што њих двоје пајрадије једу. — Може им бити, па*за што не би ? На етолу је већ и бокалић са шилером, па ће да седну за ручак. Узмимо, да се Гавра пре, него што ће сести да једу, накашље, па — испљуне и свој језик. Дед еад једи, цинцар Гевро, ако можеш! Супу ће које како улити у грло, ал резанце већ мора врхом од варјаче кљукати, а ћуфте већ ни сажвакати не може. Видите дакле, колику улогу има језик код јела. Без њега морао би човек од глади умрети и онда, кад је већ печеи ћурак пред њим на столу; а колико се трца сирома језик, док човек до печеног ћурка, на доста нута само и до коре леба дође! Па онда, — језик је тумач миели и осећања човечијих. Он је пуномоћник наш, који нас пред сваким заступа. Кад се с киме свађамо, он је наш адвокат. Језик је шпедитер жеља човечијих. Он је штит, а у једно и копље политичара. А какви би нам чемерни сватови били, кад људи не би имали језика? Како би онда певали(.чим у кућу дође, жарач тражит' пође, па окупи евекрвицу 8 . . и т. д.

Да немамо језика, онда би се у свечему морали пантомимиком служити ; а кад представимо себи горњу песму у нантомимики — онда нека жени синове ко хоће, ал ја да их имам девет, као Југ Богдан, — све би их у калуђере дао. Ово је мислим довољно, да се свако увери о важности језика; а где је још све оно, што се одузело од њега, па придело другом чему. Тако на пр. кажу, да су речи човеку само за то дате, да с њима прекрије мисли своје. Ову истину су пронашле дипломате, који више дописују, него што г овор е један с другим, и који осим себе сав свет за искрен и поштен држе. Они живе т. ј. у том уверењу, да се само у дипломацијн мисли са речима прекрнвају, а да то иначе у животу не бива; на за то веле, да су на ту цељ човеку р е ч и дате, али — то не стоји.; јер кад знамо да се у свакидашњем животу највише лажи догађа, и то без нера и хартије, па опет за то као труковано, — онда је лако увидети, да горе наведена дипломатска изрека није коректиа и да онај позив, који су дипломате р е ч и м а пришили, није уираво њихов, него је то позив језика, јер у сваком лагању и полагивању о и игра најглавнију улогу. Ј е з и к је дакле онај угурсуз, што је човеку између осталог и за то дат, да с њиме прекрије мисли. своје.За оног адвоката, који уме пет. други да иадговори, каже се: ала је тај зубат! — Ту је опет пренешен смисао са језика на зубе. Ио што је пак јасно, да и код таквог адвоката зуби само шклоцају, а језик ради, што ради, — то онда место придева ^зубат,* природније је, кад кажемо, — ала тај има добар мундштук! — разуме се — језик. <,Љје на свеце* ! — «није да говори, него све штекће ! — ,расширио роље, мислиш — прогутаће теР — ^клеиеће ко рода; х — <( блебеће од јутра до мрака ; Ј> — <,меље ко ветрењача*,,.тороче по вас даи\ — То су све одобране изреке , које се примењују на где које особе, алн се управо њиховог ј е з и к а тичу. Кад се ко год гради пророком па хоће да прорече што год, што други не би желили, — онда му се обично каже, — прегризо ти језик! Који човек има жену, што га од јутра до мрака чангриза и пањка, да се и сам чуди, како да не оглуви ил не иолуди, па тога човека ко год запита, како му је жена ? — од сто њих деведесет и девет ће одговорити— <( брате, друго је све и које како, ал — никад не увлачи језика!* —А кад се муж и жена свађају, па жена на сваку мужевљеву доскочи тако, да овај снрома не зна већ ни беле рећи, онда му још остаје од његове стране у завршетак — <,хе, та језик имаш до душе. — Могла би .... х ал даље већ иишта не говорн. С тиме је све рекао, Кад се доведе нова млада, па други дан већ овлада са свом кућом, а куд год ходи, свуд налази мане, свачему замера, свакога оговара, ни шта није тако, као у њене матере, а у сваку погрду бира најкрупнпје речи, — ондаћеш чути свекрву, где ће иашући главом рећи— <( еј, ћеро, ћеро, нн теби мајка није преиредала језикР —Досади ли се већ и богу и људима то снајино торокање, а ти ћеш онда чути свекра бабу, где се изадре— Језик за зубеР — А ако је снаха туњава, снора у говору, онда опет чујеш, где и гуске за њом гачу — <.говори, као да има чвор на језику.* За онакву жену, која без да одане, уме приповедити, како је Јеца, Катица, Јулка, Савета, Милка, Софија, Фема, Милева, Сока, Јеленка, Аница, Марија, Олга , Иавка, Јудита, Милица, Марта, Персида, Љубица. Ната и—још них двадесет, како су биле на балу обучене, како је која изгледала, ко је којој курисао, која је највише играла, за такву жену каже се — иде јој језик, као чегртаљка, или лети јој језик, као мотовило. А за човека, кога таква жена обично у шкрипу држи, говори се, да не сме језика помолити. Бива да човек кад кад у друштву затрчи се, па и онако шта рекне, што истом оида опази, да није уместно, кад је већ изрекао. Да богме, да у тај пар дође исти у забуну, па у место

да како год забашури ствар, — лупи се дланом по усти. ч( Шта ти је?* — запита га ко год. <Та ујео сам се за језик!* — А који ће—што но реч — оговорити и матер божију, за тога се каже, да је неваљалог језика, Кад мла|и старијем на сваку оговара, на му је свака реч ускосна речима старијега, тај онда мора да је језичан. А ко онако у шали, без увреде уме да пецне кога, томе кажу, да је несташног језика. У речнику за карактерисање човека највише изрека има, које обележавају, какви му је језик; ал ни једна од тих изрека не служи на препоруку дотичноме. А кад се која од тих изрека на женскињу, па још иа девојку примене, онда најнеугоднји утисак чини. Немојте мислити, лепојке моје, да је ово потварање. Ево ћу вам навести један нример само, па ћете ми већ и по томе дати за право. Рецимо, дошао јеукакву варош један стран младић, који хајде нека се зове—Пера, на је одсео код свог једног пријатеља. Матере, које имаду кћери на удају, сутра дан су већ дознале, да је тај младић дошао <( гледати девојака 5> . Пера одличан, имућан и — наметан младић; дакле партија,, каква се само желити може. У друштву једном госпођица Катица особито се допала Пери. Катица је на око девојка. Њен диваи стас, велика црна коса, као од свиле, муњевите црие очи, румена мала усташца, бисерни зуби — морају се свакоме допасти. Није чудо дакле, ако се Иера у њу на први поглед заљубио; а што се човеку допада, то би волео и својим назвати. Али као што рекох, Пера је — паметан младић. Он би желио љуби својој нокрај спољашње лепоте још и друга добра својства, иа зато је и питао пријатеља свога, каква је иначе девојка Катица? а овај, као искрен, као прави приј а т е љ' отговори му са једном од горе наведених изрека о језику. Но шта мислите, лепојке моје. хоће лн Иера, као п а м е т а н младић узети Катицу ? Е, та ја знам, да ће се међу вама наћи филозофа, која ће рећи— (< бре ако је ои њу право оволео, опда неће наћи замерке њеном језикуР—ал ја за то опет кажем, да је — неће узети. А ви, које тако фнлозофпрате, за цело хоћете мало као да одбраните и свој језик. <( То није истина! Ми нисмо ландавуше! Ви нас онадате, господине драги! То је увреда за нас! 8 Но, но, немојте се жестити, јер ће вам онда и други ко год рећи то исто, што и ја; а ја се ево, драге Срнкињице моје, први радујем, што ви хоћете да ми докажете, да се на ваш језик ни једна од горњих изрека не може апликовати. То је већ један добар знак, да ви иећете да дате вашим језицима на вољу. А то ми ннак верујте, да Пера, па ни један паметан младић иеће узети Катицу; алудог мужа имати,—то нијеникаква срећа. Језик човечији је као и бр. јачица, која кад је у руцп берберина, то јест мајстора јој, онда чиии добре услуге, лепо уљуди човека, очистиму лице; — а кад је у невештој, неизмуштраној руци, оида ће да иагрди човека, и да га осакати. Језику је мајстор разум, па ако је тај разум лепо развијен, изображен, онда ће и језик добре услуге чинити; а ако је разум остао онаков, каквог га човек иа овај свет са собом донео, неотесан, неодељаи, или шта више, ако је усљед рђаве наставе неразумом постао — оида ће, бог ме, и језик доста квара и бруке да почини. Као год што берберскп шегрт мора да учи, да од њега добар мајстор постане, па да вешто уме владати са бријачицом, — тако исто и разум мора да се изображава, да језиком владати уме. И језика има тако нсто тупи и оштри, као и бријачица. У вештог мајетора је бријачица опггра, а у фушера, у шлендријана је тупа. У изображеног човека је језик оштар, одрешен, а у неизображеног туп и везан; или ако је одрешен, он онда трчи, скаче и рита се као ждребе, кад га пусте са улара.Што је млого, — нездраво је, каже Шваба.