Србадија

60

А то мора да је света истина, јер су је чак и турски државници признали, те је се особито у финансији држе, као нијан плота. Ви, знам, да не мислите тако турски, миле поличарке моје, ал онет као да чујем, где кажете—доста је већ о језику, достаР Е, на кад је доста, а оно нека буде — доста! а кад се други пут састанемо, онда ћу вам накудравити локне, накитити шињоне, наместити тунику, па све по најновијем укусу. (Боже мој, и тај укус ти је чудно створењеШто је пре пет година било гад живи, то ти је данас лепо, да га се не можеш сит нагледати!) < Само будите човек од речи'/ Хоћу; али обећајте ми, да ће донде свака од вас научити ону лепу народну песму, што је певају девојци, кад је убрађују. А није дугачка. Ево је видите: Ој ти зрно шенично, Ти не буди језично, Иа ћеш бити честито. Ако л' будеш језично,Не ћеш бити честито. Гавран. МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН. (В. лик иа егр. 33.) Братство Рогановића, у племеиу Дуцама у Црној Гори, познато је од давнашњих времеиа. Оно води своје поријекло од кнеза Рогана из селаТрњина, гдје јеи дан даиашњи многобројно. Један огранак ове иородице нреселио је одавно у љешанску нахију, у село Прогоиовпке. Од ових пресељених Рогановића родио се данашњи митрополит црногорски Иларион, и то 1826. год. Отац његов ђуро, пресели се у Иодгорицу. Док је живно у Прогоновиће, родило се ђуру шестеро дјеце, а у Иодгорици син Илија. Илији није било ни ио годиие, а умрије му и отац и мајка. Он остане у највишој сиротињи са још једнијем братом и четири сестре. Најстарија сестра, Дафина, нодигне брата, и кад се уда, узме Илију са собом, који није знао за другу мајку, но њу зваше мајком. Иошто Илија одрасте до шесте године вазда уз своју најстарију сестру, оиа га да на школу у Подгорици. По несрећи умре брзо иза тога домаћин његове сестре н она се преуда за другога, али нови њен дом илн није хтјео, или није могао примити малога Илију, већ га узме к себи један даљни рођак у Спу?ку. У Спужу пробави једну годину дана, но како ту не бијаше школе, а Илија чезњаше за науком, рођак крене у манастир Острог да моли тамошњег старјешину, да нрими Илију за 1)ака, а ту је била добра прилика, да се научи књизи од калуђера. Идући у Осгрог сврне па путу у сред Бјелопавлића у манастир Ждребаиик, да поздрави игумана Исаију, каже му куд и зашто је кренуо. Игуман на то одговори, да ће он радо примити Илију, ако ће да га њему да, а моћи ће уз њега књигу учити. То рођак Илијин једва дочека, и до мало даиа ето игуману Исаији један Ј јзј ; више, са којијем већ није се раздвајао до своје смрти. Колико се у оно доба тражило у Црној Гори, дазна онај, који хоће да ступи у свештенички чин, наш Илија брзо научи. Пгуман рад оставити себи нашљедника, окупи Илију да се покалуђери и одиста једнога јутраод Илије постане Иларион. Мало времена за тијем, 1844. године, постави га блаженопочивши митронолит и госиодар црногорски Петар II. у цркви манастира цетињског за ђакона, а три године кашње за свештеника. Ратне 1852 — Омер-иашине — године упозна нокојни кнез Данило младог, угледног и симпатичног калу!)ера Илариона, допадне му се и својом познатом проницателношћу увиди у њему много врлина, на га је за то добро пазио и кашње 1857. год. узме га на своје сопствене трошкове да се учи на Цетињу, где је пробавио три године изучавајући основна правила и ред црквени, и све што се за онда могло изучити. Кашње постави газа унравитеља манастира Острога ; шаљући га тамо, обећа му временом владичанство.

У Острогу нрооавио је Иларион не нуну годину. Жалосни догађај, убиство кнеза Данила, побудн тадањег владику црногорског Никанора, Далматинца, да, сишавши у Котор у ногибију кнеза Данила, неврати се више натраг у Црну Гору. За то нови госнодар црногорски кнез Никола нозове одма из Острога архимандрита Плариона и повери му сву уираву духовну и тада одреди га за будућег владику црногорског. И доиста у ирољеће 1863. годнне буде послат у Русију, гдје на Троичин дан руконоложе га за архнјереја. Чим се вратио из Русије одиочне уређивати цркве и свештенство са највишом љубави, вољом и еиергијом. У цијелом свом архијерејском раду одликовао се настојавањем за ширење просвјсте и школа у Црној Гори. 1863. године, кад су се вољом и радњом садањег господара кнеза Николе 1. одпочеле знатне реформс за корист и бољу будућност Црне Горе, у владици Илариону имао је добру снагу и помоћиика, нарочито при уређењу манастирских добара и обраћању прихода манастирских у школски фонд. Кнез Никола цијенећи заслуге владике Илариона,именујега најнреза митроиолита, а кашње одликује га нрво комаидерским, а 1871. год. велекрстом реда Данилова «за независиост Црне Горе/ Такођер и цар руски обдарн га прво редом <( Владимира*, а кашње 1873. велекрстом реда св. Ане. Сада је митроиолит Нларион у најбољој доби живота. Он је вазда веселог изгледа, пун лијена говора и веома пријатан и забаван у друштву. Њега љуби и уважава народ црногорски и сваки, који с њим до|е у додир и уиозна се. Уз обичан свој духовни рад много се интересира за политичну страиу нашег народа и ради иа томе. Камо срећа да нага народ има доста оваковијех духовних пастира! 1У!анастир Привина Глава. (В. слику на стр. 41.) Дивну је питому Фрушку обдарила ирирода лепотама, да се леише замислити неда, а срнске десноте испунише је самостаиима, да их се вигае замислити неда. У сред најлепгае шуме са јеленима, срнама и сваком другом дивљачи, сред какве мирисие долине, поред жуборнога потока са бисгри сребрњасти вали, подиже се гордо у вис једна по једна задужбина српеких старих. Зором већ одјекују свом питомом Фрушком гласна мелодична звона од нланиие до планине јутарњим мирисиим зраком, ио росним цветним ливадама, далеким сснастим шумама и гроздним виноградима, лелујајући се по том шареном ћилиму, што се зове Фругака, — од једиог самостана до другог, од једног когаутњака до другог надмећући се са славујем, што тамо у росном лишћу прижељкује. Дивна Фрушко, али си ми лепа у зору! Ала си ми красна, кад ти суице нозлати плавичасте врхове, па се украде норед бела ђурђица, румена карањфила и златна шебој цвећа! Ала си путнику дивна, кад се уморен од топла сунчана дана спусти на ливади у дубоком сену, поред широког рибњака. Око њега се злаћане бубице радују свету, гаарени ленири слећу, ирепелица нућка, а гаева се вије цвркућући у округу но плавом небу. Поветарац иирка, па се љуљка преко родних воћњака, далеко далеко, преко гаироког Дунава у далеке непрегледне банатске равнице, што се као море таласају у козлићима, а из њега се тек овде онде помоли оку бела кула каквог сеоцета, ил' као стрела пролети ти пред оком каква дивља хергела, јурећи бунару у широкој нустари, ил' змијастој Тиси, што се тамо вијуга, па љуљка лаке рибарске чуниће. Нитома Фрушко, ала си ми и онда лепа! Уморено сунце спушта своју врелу главу на западу. Злаћана румен облила сву равну Бачку, на се огледа у тихом Дунаву У Фрушкој је весеље, пуцњава, свирка, певанка. Свирац свира, а несташне Бачванке воде коло, момци подвикују — берба је. При тихој месечини букте ватре на све стране, ражњеви се окрећу, час иоодјекне по која пушка; домаћин задовољан, гости раскалашни. Ох, ала си ми дивна, лепа Фрушко! Али си ми дивна, када.

(.Сунце зађе, а спушта се тама, (.На небу је вечерњача сама, (< Небо ведро, а река се чиста </Тамо амо у нругама блиста, <;0ј Дунаво, ој ти реко силна, «Ала си умилнаР Бранко Радичевић. Но хајде, да се врнемо Привиној Глави! Кад се оно народ српски на нозив аустријских, царева, а угарских краљева, са мачем у руци настани у овим покрајинама, надајући се на овој страни бољој будућности, ире1)оше с њим и српске деспоте преко Саве, па се настанише у Срему, у селу Беркасову. Скоро сва Србима дата обећања, остадоше — празна обећања; < ,привилегије :| ' са златни печати чуваху се као очи у глави, та ни сам мољац не могагае тако лако до њих допрети • једна је само гатета — гато се још нису испуниле. Србе вукогае, да лију своју крв на све стране, један деспота би на иравди бога затворен 22 године, на тамо и умре. Србе почегае и због вере гонити. Деспоте српске, да ба утврдиле православље код народа, подигогае силне задужбине. Тако иодшке и деснот Јован Бранковић близу свога седишта, Беркасова, усред једне красне доље маиастир (< Привипу главу.^ Око манастира је одисга диван предао : <( Гора га је чарна листом опасала, (< Ту је бајна ружа по вртови пала, (< Ту се лађан поток с Врушкогорком кара, <; А с руменом зором славуј разговара, <( 3а час само, за час, у џбун ружин прне.* Јакшић. Ал' и јесте дивиа долина! II нехотице те оиомиње на старогрчку долину /Гемие*. Мало даље од манастира види се брдо Деспотовац,* где је некада био градић деспота Јована Бранковића, а мало даље од њега је брдо Дангуба,* гато су — веле, Турци на њему бадава дангубили, немогући Деспотовца* освојити. Видећи деспот, да се у Беркасову неће моћи дуго одржати, новуче се јога даље у гауме и брдиие, па сазида цркву крај извора Прибе или Нриве 1496, као нгто сведочи једаи камеи, кога нађоше, кад конаше темељ за нову цркву ? 741, коју патријар Ненадовић иосле 19 година освети. Градић на (Десиотовцу* опадаше све вигае и више, док иајиосле под Маријом Терезијом не нодигоше из н.егове грађе и опека римокатоличке цркве у Беркасову и Кукујевци и двор унијатског владике у Шиду. Старина — веле — било је нре у манастиру довољане, но са непажње и нехатости нропадогае. Сада има још свега две историјске старине. Прво је једна круна од зелене кадиве, извезена златом и сребром, а пзгледа као камилавка са златним крстићем. Круна је та била својина беркасовачких деспота, па се вели, да су деспоте са њом саборе отварали. Друга је старина један бакрорез. С једне је стране вештачки урезан (< Са6ор арханђелски* у вигне иконица, а с друге је стране иривилегија маиастира ,,Привинс главе.* 0 ностанку самог назива (< Иривина Глава* има две верзије, једна је, да долази од потока «Приве,* а друга, да долази од неког пустињака Ириве,* који је као на том месту живио. Нре је манастир био јако опао, а данас је један од најленших и богатијих у свој Фрушкој. Слику, коју ми на страни 41. доносимо, цртао је ио природи г. М. Мауковић. До сада ^Србадија* није могла доносити слике нагаих задужбииа, иошто је то било са великим тешкоћама скопчаио. Но како су сад бар донекле савладане, то ћемо од сад доносити и слике српских самостана са свих крајева, где Срби живе, а од манастирских настојатеља се надамо, да ће свакоме ићи на руку, који би се бавио изучавањем наших историјских старина, те тиме припомоћи, да се рагачисти ио које нитање у нашој повесници. Тиме би п себи и народу учинили велику задужбину. Ми ево доносимо слику из једног дела Фрушке. Но њене чари зацело заслужују, да је сваки, коме се год може, обиђе, ире бар но стране земље. Ван тога што много мање кошта, могао