Србадија

СВ. 3- И 4.

СРБАДИЈА, ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И

ПОУКУ,

цеговци позову Турке у помоћ г Ма1)ари и папа не дођоше босанском краљу у номоћ. Иравосдавни Бошљаци н Херцеговци пе хтедоше се бити за краља, те Сгеван Томашевић краљ босански би побијен под Белајем. Турци га убише, аБосну присвојише, само за љубав нравославнима оставише Хер'цеговину на миру за двадесет година. Онда прогуташе и православну Херцеговину. Сад до±>е ред на иоследњу српску државицу од све негдашње Душанове царевине, на Зету. Још од пре наваљиваху Турци на њу, но не могоше јој много досадити, докле год пред Зетом стојаше љута Арнаутска. Навалише дакле иа њу, нокорише је, одведоше краљевог сина, Тјорђа Кастријотића као таоца, нотурчпше га, на му дадоше име Скендер-бег. Неда се норећи, да је онда у Турака била војничка вештина јако развијена, јаче можда но код свију других народа. Скендер-бег је изучи, на се ■онда одметне у своје кршне горе, иротера Турке из Арбаније, па се прогласи слободним. Докле год је он живео не могоше Турци Арбаније освојити, са његовом смрћу наде и Арбанија. Сад се турска аждаја устреми свом снагом на Зету. па отме одње све равнице. Ко је хтео осгати слободан, морао се повући у непролазне горе. Иван Црнојевић господар зетски, иоштоБалшићи изумреше и неко време Зетом Стеван Бисоки управљаше, мораде напустити своју нрестоннцу Жабљак — Скадар, пређашња престоница је већ нрешла продајом у млетачке руке, па се настани на Ободу 1482, а после две године оде са Обода у своју задужбину у манастир Детиње. Млађи син Иванов (ког народ зове Ивап-бегом) Станиша Црнојевић, хтеде турском помоћи до престола у Зети, потурчи се, Турци му наденуше име Скендер-бега — сећајајући се ваљда још живо Скендер-бега Кастријотића — па му дадоше и војске, да нротера свога брата, старијег ђурђа из Зете. Уз Станишу пристане и доста народа из Зете, потурче се и они, па са турском војеком јурну на Т>ур|а. Но Т)урђе их са своји Зећани одбије, па ту зароби и доста тих потурчењака Зећана. Ови остану у Зети но задрже своју нову, турску веру. Праунук Иван-бега, 1)уро Црнојевић за љубав своје жене Талијанке, паиусти Црну-Гору, преда своју власт оидашњем митрополиту зетском, Герману, а сам оде са женом у Италију год. 1516, а народ прозове то парче Зете, што Турци не освојише, Црнојевића Гора ил' краће Црна Гора, а речицу Обод Цриојевића Гека. Име Црна Гора преведоше после Турци на свој језик Кара-даг, а Млечићи Монтенегро. Митронолит је истина добио од ТјуреЦриојевића светску власт над свом Зетом, ал' је у сгвари није имао. Нознато је, да су Срби у Зети и онда били подељени на племена, а ова опет у братства (као оно и Арбанаси). То су биле «кнежине,* а над сваким је тим нлеменом био ^кнез.* Свако је племе била независна заједница, без икаквих одношаја са другим илеменом, шта више, чешће су се и међу собом крвавила, иа су нека племена само из ипата, да другима напркосе, почела и данак плаћати скадарском паши. Но обично, кад би Турци напали на Црну Гору, племеиа би се манула међусобног крвављења, да би једно другом помагала, да се после, чим Турке одбију, онет међу собом крваве. Владике испрва бејаху из разних племена, како је који случајно био из ког племена, па као што рекосмо, не имадоше над племеиима никакве друге, до ли духовне властн. Међутим се оне потурице, о којима рекосмо да их ђорђе зароби па настани, те се нотурице у Црној Гори јако умиожише. Владике нм не могоше ништа учииити, што се потурице нридржаваху својих илемена и братства, а ови их, као своје рођаке, трпљаху и заклањаху. Дотле је дошло било, да су већ скоро сву власт иридобилн у своје руке. II тако онда Црна Гора мал не изгуои своје независиости сасвим <; мирним и законигим нутем.* Да се томе доскочи, договори се онДашњи владика Данило Хераковић Његуш са главарима од племена, где не беше потурица, те их све потуку год. 1707. а седшпта им разоре. Тако разорише и ирвашњу Иван-бегову нрестоницу, Обод. Под тим истим владиком је било, да је Црна Гора први пут ступила са Русијом нод Петром великим у ближе одношаје.

Исти владика, да би добио и светску власт у своје руке, а знајући, да сам до тога неће доћи, наименује једног { ,гувернатора > , као власт над свима нлеменима. Ио племена осташе опет раздељена, не марећи много за ^гувериатора*. Та је раздељеиост трајала у Црној Гори триста година. Још иревладике Хераковића, док још беше у Црној Гори потурица, гледаху Млечићи, да Црну Гору нокатоличе. То је било за време владике Висаријона Бајице. Да би у том усиели настане се пеколико Талијаиа на Цитињу, па владику отрују — у захвалу, што им Црногорци у свима бојевима нротив 'Гурака помагаше, на и сад помогоше, да разбију Топал-пашу. Завараше народ, да је владика умрво обичном смрћу, па још завадише Црногорце са Турцама. Сулејман-паша (Шенђер-везир) пође да истера Талијане са Цетиња, па и успе у том, помоћу црногорски потурчењака. Ту је погинуо и чувени јунак Бајо Нивљанин, браиећи Цетиње. У ,.Горском се вијенцу* то овако опева: «Соко Бајо су тридест змајевах «Мријет неће, док свијета траје: ,Дочекаше Н1ен1;ера везира ј У врх равне Горе Вртијељке, «11 клагае се легњи дан до по дне. «Не хће Србнн издати Србина, (( Да га свијет мори пријекором, |Траг да му се тш прсту кажује, ( ,Ка' невјериој кући Бранковића (< Но сви иали један до другога, ..Пјевајући и Турке бијући.* Као што рекосмо, у нрви мах беху владнке из разних племена, доцније само из куће Петровића, пошто је увек владика каквог свог ро^ака закалућерио, па га после себе народу препоручио, а иарод је на то пристајао, јер као што рекосмо владике и онако не имадоше друге, до ли духовне власти, а племена остајаху независна. Кад нод Петром I. Петровићем (светим Нетром) Црногорци побише пашу Бушатлију Махмуда, присајединигае се Црној Гори Пипери и Бјелонавлићи. Доцније хтеде Џелалудин-пагаа, да покори пека херцеговачка племена, па удари на њих, но Црногорци прискочише Херцеговцима у помоћ, те побише Џелалудин-пашу. Усљед тога се нрисајединише Црној Гори Морача и Росци. Још владика Нетар I. Петровић хтеде уништити племенску независност, ио му не испаде за руком. Кад дође владика Петар II Петровић, а он преже да изврши што предходник хтеде. Ирво укине гувернатуру; јер гувернатори, ма да не имадоше никакве власти, опет се сматраху за суверене. Помоћу једног руског изасланика успе код народа, да се гувернатор протера, што се сувигае ослањаше на Аустрију. Онда гледаше да добије племенске поглавице, кнезове, за себе. У ту цељ оснује «.сенат* и ,-гвардију* (випга и нижи суд), па у њих смести кнезове. (Јада састави себи телесну стражу, ^перјанике*. Иогато је тако прикупио снагу у руке и добио за себе поглавице, удари на парод данак. Треба знати, да дотле Црногорци иису никоме ништа плаћали. Нека се племена усљед тога побуне, но их владика нешто силом, а негато лепим умири. За његово време освоје Турци од Црне Горе два острва у Скадарском језеру, Врањину и Лесандру, а Аустрији прода владика за 100,000 форината црногорске стране изнад Котора, (< да би тиме доказао, да Црна Гора није под Турском, него да може са својом земљом располагати како хоће. 1 Кад Петар II. Петровић умре, требао је синовац му Даиило, да се закалуђери, но он не хтеде, него хтеде да влада иародом као светован човек. Парод пристаде на то. Кнез Данило затре сасвим траг племенске самоуираве, па замеии пређашње племенске киезове ^капетанима.* Једва се 1852. измире црногорска и херцеговачка племена (погато су се дуго времена крвавили), кад Омернаша лође од Херцеговаца купити оружје. Херцеговци се побунигае. Кнез Данило их помагаше, с тога дође до рата. Но велесиле натераше Турску да се мане рата, те се Омер-пагаа врати с војском 1853 год. Кнез Данило иавали, да Турска нризна независност Нрне Горе, те да се обележе границе. Уговорише, да буду границе оне, које се застадогае за време нариског уговора 1856 год. Но се завадигае око Грахова. И Турци и Црногорци твр-

ђаху, да је Грахово у то време њихово било. Турцн ношљу војску, да Грахово на силу отму, но буду 1. маја 1858. од Црногораца под војводом Мирком п од Херцеговаца до ноге иотучени. Тако дође Грахово Црној-Гори. Данило иогибе доцније од једног Црногорца, а до!је садањи црногорски кнез Никола 1. Кад се 1862 дигогае нека херцеговачка племена под Вукаловићем Луком на Турке, номагагае их данагањи кнез, усљед чега до1)е до рата изиеђу Црне Горе и Турске. Свргаетак тога рата сигурио ће нашим читаоцима бити још у живој памети. Вукаловић се са своји нријатељи мораде уклонити у Русију. Толико држасмо за нужно донети нашим читаоцима у кратким потезима из повеснице Црне Горс. Вредно ће бити, да иаспоменемо што се судства тиче, да је нрви црногорсни законик нанисао Петар I. Петровић, а кнез Данило издао је други, обгаирнији 1856. Дотле су судили у Црној Гори «;Добри људи" (порота), које су парничари сами бирали, а у мањим стварима би се обратили ма коме од својих другова, у коме су имали вере, да ће право пресудити, иа би свагда нристали на његов суд. Каштиге није било друге, до новчане глобе у грађанским, а кецеље у војничким стварима. Тамнице и батииа није било све до својих пре тридесет година. Ал је грдна реткост — да се Црногорац подао, да га батинају. Радије ће и кућу с главе продати, ил' се из земље иселити. Данас су у Црној Гори два суда, (< мали суд 8 (пре1)ашња ^.гвардија*) и <( сенат.* Суђење је јавно и усмено. Духовнога суда у Црној Гори нема. Суд само просто јави владици по перјанику, да је тога и тога човека распустио са женом — па зато није онет православље пропало. У Црној Гори има неких једанаест поља. Но да не мисле читаоци е је то банатско ил' бачко ноље, протегпуту у иедоглед. Које је дугачко но три четир, а пшроко по сахат и по, то је већ Црногорцу неизмерпа пољана. Већином су та ^поља* но сахат дугачка, а нола сахата гаирока. Но има их и где је и једио и друго тек неколико минута. Брегови су највећи Ком и Ловћен, кога је владика Петар II. онако дивно опевао. Путова, или управо стазе, има три, по којима се вшпе скаче но што се иде. Осим Скадарског има још три мала језера. Села има у Црној-Гори 374 са 123,000 душа, од којих су сви мушкарци од 16—60 година војници. Војска је сад уређена по примеру Србије. Сваки војује о свом лебу и са својом пушком, па је дужан на прву поклич одлетити на своје већ напред одређено место. Војске има до 20,000. Пушке су сад већином острагуше. Војсковође, капетанн и десечари, тако исто и судије добијају плату. Кнез има 120,000 фор. на годину. Главнија су места, осим Цетиња, Црнојевића-Ријека (некадагањи Обод, где је и прва српска штампара била) и Данилов-град. Но дај да видимо и мало престоницу ове поносне земље! Као гато знамо у Црној Гори су владале све до скоро владике, те су живеле у цетињском манастиру. Осим једне куле, коју су китиле турске главе, не бегае око манастира никаквих кућа. Маиастир Цетиње беше онда престоница. Год. 1847, сазида владика Петар II. Петровић први кућу поред манастира. Ту кућу зове народ ^биљарда 1 , што је у њој био један биљар. На ћошковима од авлијског зида даоје иаправити куле, одакле је с Цриогорци гађао нишан у поље цетињско. II насљедник му Данило седио је у ^биљарди? Кнез Пикола сазидао је поред биљарде један мали дворац, а у биљарду смести богословију и женску школу. Мало по мало, па почеше људи на цетињском пољу све више и вигае дозиђавати, те даиас има сто нетиаест кућа, већином на један кат са 500 становника. Већином су ^бутиге* (механе), да има свет где нреноћити, кад дође на Це тиње. Ето то је данагања престоница Црне Горе. Осим богословије и ?кенске школе, има на Цетињу и мушка основна гакола, а у свој Црној Гори има таких гакола четрдесет. Што је Цетиње данас још тако мало местаице, томе је узрок гато се тек пре иеку годину почело насељавати. Кад се иде