Србадија

86

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и шоуку.

Св. 6

дети, рећиће, за то сам хтео, да вам нешто кажем, пре него се растанемо. Ви сте сигурно приметили, да се ја слабо бринем, шта ће ко о мени рећи. Али вас волим, на не бих рад, да о мени и на даље рђаво мислите. Ту ућута, па припали лулу, а ја спустио главу; ћутим, као заливен, па чекам, шта ће то да ми каже. Бами је упало у очи, почеће наново, што од оног блесастог ждере не потражих задоволења. Како сам ја имао да бирам оружје, то ћете ми допусгити, да ми је његов живот био у џепу — док напротив мој не беше у бог зна каквој онасности. Ја бих дакле могао слободно да кажем, мануо сам из великодушија, ал" ја нећу да лажем. Да сам му се могао осветиги, а да не мећем свој рођени живот на коцку — не бих му опростио. Ја сам се сав пренеразио, кад сам то чуо од Оилвија. Да! Тако је то! продужиће. Ја немам ни права, да смрти у очи погледам. Бећ је нуних седам година, како сам добио ћушку, а тај што ми је дао, још је жив. Ја се сав претворио у уво од силне радозналости. Па ви се нисте с њиме гукли ? запитаћу га. Сигурно је било каквих препрека. Тукао сам се ја, а ево и усномене од двобоја, одговориће Силвијо. Ту ће извадити из неке кутије фсс са златном кићанком и ројтама. — Францези би га назвали Боппе! сЗе роНсе, -- па га натури на главу. Једно с прста изнад чела тане га пробило. Сигурно знаге, продужиће, да сам служио у ... . ској хусарској регименти. Би ми знаге нарав — волим некако да заповедам; у млађим годинама то ми је била баш страст. Онда је било у моди правити којекакве будалаштине и несташлуке, а ја сам у читавој војсци за цело чинио највећа чуда и нокоре. Тражасмо неку славу у пићу, а ја сам вам више пио него онај славни Б . . . . што га је Денис Давидов опевао. Двобоја тма божија. Ако се нисам сам тукао, а ја сам био бар девер. Моји ме другови дизали у небо, а заповедници од регименте, који се сваки час мењаху, смаграли ме за неко нужно зло. Док сам ја тако мирно — ил' ако ћете немирно — уживао своју славу, преместе у нашу регименту неког младог човека из једне богате, племићке аородице, коју вам нећу казати. Ја још свог века не видох човека таке среће. Преставите себи младост, ванредан ум, лепоту, раскалашно весеље, најобеснију храбросг, поред свега тога славну породицу и грдно имање — па ћете моћи од прилике судити, какву је хуку буку начинио код својих другова. Мој глас пође да опада. Он је слушао о мени иа се турао, да се са мном опријатељи , ал' ја сам га се туђио, те се и он одби од мене не марећи много за моје понашање. Видим ја већ, мрзим га. Да побесним, шго је гаке среће код другова и женскиња. Гледао сам, да заподенем кавгу, ал' он би сваки мој насртај одбио каквом досетком, која је за цело била пре на месту, уљуднија и шаљивија од мојих задиркивања. Он се шали, а ја да пукнем од чуда. Један пут на игранци код неког пољског поседника да погину за њим све женске, па и домаћица с којом сам се ја добро знао. Ја му приђем, па пришанем неку подебелу увреду, а он је врати — ћушком. Потргосмо сабље. Шене пале у несвест. — Доконамо, бићемо се након игранке. Зором ја сам са своја три девера већ на рочишту, па са нестрпљењем чекам на противника. Свануло већ у велико. Пође већ жега припицати. Једва једном ево и њега пешице. УниФорму обесио на врх сабље, а са њим један једити девер. Кад изађемо пред њега, видимо, а он носи капу у руци. Пуна трешања. Девери одмерише дванаест корака.

Моје је, први да пуцам, ал' био сам тако узбуђен, да се не смедох ослонити на своју вештину, па да добијем мало времена, понудим га, да он први пуца. Он то одбије. Најпосле се сложимо, да се реши срећком, а срећа се и опет окрете своме љубимцу. Нанишани па ми просвира капу. Е, сад је на мене ред — живот му је у мојој руци. Са дивљом радошћу га премерим, нећу ли му у лицу прочитати ма најмање сенке од страха. Ал' он вам стоји са свим мирно, бира из капе најзрелије трешње, на ми их Фрља и зврцка нод ноге. Са те његове равнодушности ја сав ускинио. Какве ми вајде баш и да га положим, кад му је самом тако мало стало до живота? помислим у себи. Од једном ми севну ђавоска мисао. Спустим малу пушку на ћу му рећи: Вама сад као да није до умирања, већ до доручка .... хајде нећу да вас буним. Не буниге ви мене ни најмање, рећиће он, изволите само пуцаги. У осталом, како вам воља. Тај је Фишек ваш, а ја вам стојим вазда на расноложењу. Ја се на то окреним деверима, па им кажем, да данас нећу пуцати. Манем службу, на се новучем у ову варошицу, ал' сам од то доба непрестано мислио на освету — сад је и моје време ту. Силвијо извади из шнага писмо, што га је данас добио, па ми га даде, да га прочитам. Пишу му из Москве — сигурно његов адвокат — позната личност узима једну лепу, младу девојку. Можете се домислити, ко је га позната личност, продужиће Силвијо. Ја сад идем у Москву, на ћу баш да видим, да л' ]е кадар у својој љубавној срећи да смрти тако мирно у очи ногледи, као оно кад је јео трешања. После тих речи ђипи Силвијо, лупи капу о земљу, па као тигар у кавезу јури по соби горе доле. Ја сам му приповетку саслушао не макав се с места, а душу ми обрваше чудни, сасма нротивни осећаји. Слуга уђе. Коњи су — вели — упрегнути. Силвијо ми сгиште срдачно руку. Загрлисмо се. Он се онда попе на кола, у којима беху два путна сандука, у једном ништољи, а у другом остали пртљаг. Још се једном опростисмо, а за тим кола одзврјаше. II. После неколико година морао сам због својих неких добара, да се насганим у неком сиромашном селанцету Н . . . . ске губерније. Посао да ме угЈши, те би се радо сећао прошлих безбрижних, веселихдана. Особито ми је тешко падало, да се навикнем на самоћу у вече. До по дне нров;уче ми се време које како, нешто приклапајући са старостом, а нешто јашући по околици, надгледајући ио пољу радене, ил' прегледајући нове стаје. Ал' чим стане, да се смркава, ајавећ не знам шга ћу од дуга времена. Оно мало књига, што сам их нашао у орману и на тавану, прочигао сам већ голико пута, да ми се већ огадило. Све бајке, што их је моја редуша Клушница Кириловна нагомилала у својој памети, све сам их већ на изус знао, а песме сељак^ша већ сам голико пута чуо — па су ме чиниле суморним. Једаред је већ дотле дошло, да сам се хгео навикнути на ракију, ал' од ње сам опет добио јаку главобољу, а и бојао сам се, да се мало по мало не пропијем, па још пијаница најгоре багре, каквих је н сувише било у нашем округу. Па близу никаквих комшија, ван њих једно два три од отог реда. Сва им забава у стењању и гутању — но, ту већ волим и самовати. Најпосле закључим, да рано лежем, а што доцннје да ручам. Тако сам дан нродужио а вечери скратио. На једно четир врсте од мене бијаше диван замак. Био је својина гроФице Б. ал' у њему је живио само један надзорник. ГроФИ-

ца је само један пут, одмах некако после своје свадбе, провела ту неколико недеља. Ал' друге године, како сам се ја овде насганио, пукне од једном глас, да ће гроФица доћи. У јуну месецу гроФица и дође са својим мужем. Долазак каквог велепоседника, то је за околицу тако важна ствар, да ће све о томе и племићи и сељаци разговарати бар три месеца пре и три године носле тога. И моје се мисли отимале за лепом младом госпом. Не могу да дочекам, да је видим, па већ прве недеље после њихова доласка упутим се ја да их посетим. Један иридворник ме уведе у гроФОву собу за рад, па оде да ме пријави. Нространа дворана, изредно намештена. Уз зидове се нропели велики орманови за књиге, украшени разним нопрсјем, по поду се пружио леп ћилим, а више мермерног камина блиста се грдно огледало. Ја сам се у својој простој кућици одучио од сваког раскоша, а и одавна је већ, како сам са богаштином онћио, те кад сам се нашао у дворани, а ја видим да сам се већ снлео, па сам гако чекао на гроФа, као какав из провинције на аудијенцији код министра, кад има да га што год моли. Врата се отворише. Уђе леп, млад човек, своје тридесег две године, иа ми пријатељски приђе. Хгедох, да му се преставим, но он то прекиде са најљубазнијом предусрегљивошћу. Посадисмо се. ГроФ започе говор са свим неусиљено, теијадођем себи, иа таман ја почео да се осећам онај стари, кад ал' ево ти гроФице. Лепа је била, поганија једна, па сам се још горе сплео него први нут. ГроФ ме њој престави. Ја не бих рад да примете, како сам уск^б^рио, ал' што се ја више куражим, тим сам све сплетенији. Најпосле сигурно да ми даду времена, да дођем себипођоше њих двоје приклапати преда мном као пред каквим старим познаником, пред киме тек нећемо правити ваздан параде, а ја сам међу тим ходао по соби, па прогледао књиге и слике. Ја се слабо разумем, шта која слика вреди, ал' једна ми је јако упала у очи. Преставља један предео из Швајцарске; ал' морам признати, да ми није толико у очи упао тај предео, колико го, што је слика пробијена од два танета, једно сасвим поред другог. Ово је вешто ударено! рећићу ја окренув се гроФу. Да, вешто богме, рећиће он. А и ви се сигурно разумете у гшштољима? придодаће. Но . . . ирилично, велим ја, а не знам куд ћу од радости, што сам се тако дочепао „штоФа", где и ја могу коју проговорити. На тридесет корака, мислим, да не бих промашио карте — разуме се са мојим ииштољима. Одиста? рећиће гроФИца, а видиш јој како се обрадовала. А би ли ти, душице моја, могао погодити карту на тридесет корака? Пробаћу баш доцније, одговориће гроФ. Некада сам био приличан момак, ал' већ толико година нисам имао пиштоља у рукама. Ако је тако, онда се могу слободно опкладиги, да госнодин гроФ неће погодити ни на двадесег корака. Ко хоће, да је добар нишанџија, тај се мора, као што то ја из искуства знам, сваки дан веџбати. Мене су у мојој регименти знали, као добра пиштољџију, на кад један пут нисам имао четир недеље пиштоља у рукама, четир пута сам промашио једну боцу на двадесет коракљаја. Наш коњанички канетан, нека шаљивчина, смејао ми се у брк, нисам вели кадар, да заврнем шију једној боци. Бадава је то, мора се човек веџбати, иначе оде му сва вештина, Најбољи ииштољџија, што сам га ја познавао, тај је избацио сваки дан нред ручак бар три куршума. Тако се био на то навикао, као други на чашу ракије пре јела.